"Stigao si, Nidžo, ponosu moj": Ovo je bila POSLEDNJA ŽELJA majke Nikole Tesle, neuke žene GENIJALNOG UMA

Te olujne letnje večeri, nebo nad njegovom Likom šarale su munje. Kao da su znale da će ih jednog dana krotiti. Znak sa neba? Žena koja je pomagala pri porođaju je, pak, rekla da je to loš znak i da će on biti "dete tame". Majka je na to odgovorila: "Ne. On će biti dete svetlosti". Da li je priča istinita ili ne, nije ni važno. Dodaćemo samo – i bi Svetlost. Tačno u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine rođen je Nikola Tesla.

Umeo je da kroti struju dok su oko njega igrale milijarde varnica i plamičaka. Razgovarao je sa munjama i gromovima, ako je verovati jednom intervjuu u kojem je tako odgovorio na pitanje da li je istina da se u vreme oluje zatvara u svoju sobu u hotelu "Njujorker" i priča sam sa sobom.

Pravio je spektakle na nebu iznad Long Ajlenda dok mu nisu srušili toranj Vordenklif, koji je trebalo da bude prvi sistem za slanje radio signala i električne enrgije bez upotrebe žica. Svi koji su prisustvovali tim prizorima verovali su da je Tesla – čarobnjak.

Munje koje su tog 10. jula pre 170 godina obasjavale nebo nad malim selom nedaleko od Gospića nisu bile dovoljno snažne da "osvetle" umove ljudi, vaspitanih po tradicionalnom, strogom i često surovom ovdašnjem modelu. Da su im donele genija kakav se rađa jednom u milenijumu shvatili su tek kasnije, kada je on uveliko živeo u svetu gde su za njegove ideje imali sluha.

Nikolin otac bio je pravoslavni sveštenik iz Smiljana, Milutin Tesla. A znate li ko je žena koja je svetu poklonila taj blistavi um, bez čijih bi pronalazaka današnji život izgledao potpuno drugačije? Centralnu figuru njegovog detinjstva pominju svi biografi, kao i sam naučnik u svojim pismima i esejima, uvek uz neizmernu ljubav i najviše poštovanje, jer ona je to svakako zaslužila.

Inspirativna žena velike duševne snage

Georgina Đuka Tesla rođena je 1822. godine u Tomingaju kod Gračaca, u porodici uglednog pravoslavnog sveštenika Nikole Mandića. Morala je da preuzme brigu o šestoro braće i sestara jer im je majka, Sofija Budisavljević, umrla vrlo rano. Takav usud sprečio je ovu izvanrednu ženu da uči školu i svoj dar razvije u većoj meri. Ali, imala je "nekog" da to nastavi...

O njoj je Tesla uvek govorio sa naročitim divljenjem i ushićenjem: "Ono što očima vidi, rukama je mogla da stvori". Đuka možda nije imala najbolje obrazovanje, ali njeno fotografsko pamćenje činilo ju je izuzetnom.

Bila je u stanju da pravi i istražuje razne sprave u domaćinstvu, a u okolini je bila čuvena po ručnim radovima. Iako nije umela da čita, zanimala se za poeziju i znala napamet mnoge srpske narodne pesme i odlomke iz Njegoševog "Gorskog vijenca". Govorilo se da je prava Samarićanka, jer je uvek imala potrebu da pomaže bolesnima i nemoćnima.

Kao svaka dostojanstvena žena iz tog krševitog kraja, naviknuta na surove životne uslove, predstavljala je stub doma. To je bila njena osnovna uloga, iskonska. Sposobna žena retke veštine, hrabrosti i duševne snage, koja se probijala kroz životne oluje i prebrodila bezbroj teških iskušenja. Žena inspiracija, koja je svoju inovativnost i dar prenela na sina.

Svaki kutak je, kažu, držala "pod konac". Učila je decu da budu dobri i milostivi ljudi, nastojala je da im pruži obrazovanje i što bolje ih vaspita. A osim Nikole, Đuka i Milutin imali su i starijeg sina Daneta, kao i ćerke Angelinu, Milku i Maricu.

"Bog mi je u ponoć dao jednog sina, a drugog uzeo"

U pismu koje je Tesla napisao na porodičnu slavu, na Svetog Nikolu davne 1934, prisetio se jedne tragične scene iz detinjstva, koja se odigrala u njihovoj kući u Smiljanu. Tada je imao sedam godina.

"Bila je strašna noć i kiša je lila kao iz kabla. Umro mi je brat, mladić od 15 godina i intelektualni div. Majka je ušla u sobu, uzela me u naručje i prošaputala gotovo nečujno, 'Dođi i poljubi Daneta'. Spustio sam poljubac na hladne bratove usne i znao sam da se nešto strašno dogodilo. Majka me je stavila u krevet i oklevajući rekla, dok su joj suze lile u potocima: Bog mi je, u ponoć, dao jednog sina, a drugog oduzeo".

Iz velike ličke porodice Budisavljević, iz koje je dolazila Đukina majka Sofija, poreklo vodi i prva dama bivše Jugoslavije, Jovanka Broz. Unuci njene bratanice Olge, ćerke brata Trivuna Mandića, bili su divovi naše košarke, braća Slobodan i Dušan Ivković.

Majka slavnog naučnika važila je za odličnog psihologa i pedagoga. Bila je vrstan poznavalac ljudske duše. Kad je mladog Teslu zahvatila strast kockanja, na neuobičajen način pomogla mu je da se oslobodi opsesije:

"Sećam se jednog popodneva, kada sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, došla je k meni sa svežnjem novčanica i rekla: 'Idi i zabavljaj se!. Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će da te prođe'. Bila je u pravu." Naučio je da kroti svoje strasti zahvaljujući majci, a posle ovih njenih reči počeo je da vežba snagu volje.

Poslednja želja Georgine Tesle

Đuka je bila ta koja je u njemu odmah otkrila izumitelja. Uporna i posvećena, uspela je da ubedi supruga da je za dete bolje da studira tehniku umesto bogoslovije, kojom bi nastavio porodičnu tradiciju. Milutin je jedva pristao, i nakon što se njegov sin oporavio od kolere, poslao ga je na fakultet koji je želeo.

Tesla je često boravio u Evropi gde je držao predavanja. Tokom boravka u Parizu do njega je stigla vest da mu je majka teško bolesna. Odmah je prekinuo sve i odjurio u Gospić.

"Stigao si, Nidžo, ponosu moj", bilo je poslednje što mu je rekla. Preminula je u aprilu, uoči Uskrsa 1892, u 71. godini. Bog joj je uslišio poslednju želju – videla je voljenog sina i oprostila se sa njim.

Pletenu ličku torbicu sa kojom ga je ispratila u gimnaziju Nikola Tesla je celog života nosio kao amajliju. Baš onako kako je u svom sećanju i srcu čuvao njene reči pune nežnosti i podrške.

Bonus video: