Zajednički mikrobiom partnera: Poljubac od deset sekundi prenosi i do 80 miliona bakterija

Parovi dele milione mikroba svaki dan u crevima, ustima i na koži. Zajednički život oblikuje nevidljivi mikrosvet koji može da utiče na zdravlje - ponekad u korist, ponekad u izazov.

Ljudski mikrobiom, složen ekosistem bakterija, virusa i gljivica, nastanjuje telo i ima ključnu ulogu u održavanju imuniteta, varenja i opšteg zdravlja. Njegovo formiranje počinje već pri rođenju, kroz kontakt sa majkom, kada se postavljaju temelji za razvoj imunog i digestivnog sistema.

Vremenom, mikrobiom se neprestano menja pod uticajem okruženja i društvenih kontakata. Najintenzivnije promene dešavaju se u bliskim odnosima, gde svakodnevna interakcija - od zajedničkih obroka do fizičke bliskosti - omogućava stalnu razmenu mikroorganizama.

Mikrobiom - nevidljivi saputnik zdravlja

Zapravo, partneri dele oko 30 odsto svojih rezidentnih mikroba samo u crevima, pokazuje istraživanje iz 2019. godine u časopisu "Nature". Međutim, preklapanja u mikrobiomu između partnera daleko prevazilaze okvire creva.

Taj svojevrsni "zajednički mikrobiološki potpis" može da ima suptilan, ali potencijalno značajan uticaj na zdravlje - a na koji način, objašnjavaju u nastavku naučnici sa Univerziteta Notingem Trent u Velikoj Britaniji.

Crevni mikrobiom: kad ljubav utiče na digestivni svet

Ishrana i način života smatraju se ključnim faktorima u oblikovanju crevnog mikrobioma, ali sve je više dokaza da i zajednički život ima značajnu ulogu.

- Procene ukazuju da partneri koji žive zajedno dele između 13 do 30 odsto crevnih bakterija. čak i kada se izuzme ishrana (koju mnogi parovi dele). Istovremeno, kod njih se beleži veća raznovrsnost mikrobioma u poređenju sa osobama koje žive same - navodi dr Konor Mihan, molekularni epidemiolog i vanredni profesor mikrobne bioinformatike na Univerzitetu Notingem Trent.

Ovo su, kako ističe, dobre vesti za parove koji žive zajedno, jer je raznovrsniji crevni mikrobiom povezan sa manjim rizikom od:

• sindroma iritabilnog creva,
• kardiovaskularnih bolesti
• i potencijalno visokog šećera u krvi.

Ipak, ova slika nije jednoznačno pozitivna. Nisu sve bakterije koje se razmenjuju među parovima nužno korisne.

- Na primer, bakterije iz roda Ruminococcus ilustruju ovu složenost: pojedine vrste imaju povoljan efekat na zdravlje, dok se druge dovode u vezu sa stanjima poput dijabetesa i sindroma iritabilnog creva - objašnjava Žanel Mverinde, doktorski istraživač u oblasti mikrobiologije kože na Univerzitetu Notingem Trent.

Dakle, iste bakterije ne pružaju uvek iste koristi različitim grupama ljudi, što dodatno ističe složenost crevnog mikrobioma i njegov višeslojni uticaj na zdravlje

Oralni mikrobiom: poljubac kao mikrobiološka razmena

Deljenje oralnog mikrobioma sa voljenom osobom deluje sasvim prirodno, s obzirom na to da se pljuvačka redovno razmenjuje tokom poljubaca.

- Samo poljubac od deset sekundi može da prenese i do 80 miliona bakterija. Što više poljubaca par razmenjuje, to je veći broj zajedničkih pljuvačnih bakterija - precizira Mihan.

Većina ovih bakterija kratko opstaje i brzo prolazi kroz usta i creva, ali istraživanja pokazuju da partneri dele i dugoročne mikroorganizme koji nastanjuju jezik i čine osnovu oralnog mikrobioma. Na primer, studija iz 2023 godine u časopisu "Nature" otkriva sledeće:

• parovi koji žive zajedno dele čak 38 odsto oralnog mikrobioma,
• parova koji ne žive zajedno dele tek 3 odsto oralnog mikrobioma.

Deljenje oralnog mikrobioma može da ima brojne zdravstvene posledice. Zdrav oralni mikrobiom štiti od karijesa, ima antiinflamatorna svojstva, a neki istraživači smatraju da efekti oralnih bakterija mogu da se prošire i na creva i nervni sistem. Ujedno, nisu sve bakterije nužno korisne.

- Na primer, parovi češće dele bakterije roda Neisseria u ustima i crevima u poređenju sa samcima. Dok neke vrste Neisseria mogu da ostanu u ustima bez izazivanja bolesti, druge potencijalno izazivaju meningitis. Srećom, neke vrste Neisseria zapravo deluju zaštitno, sprečavajući rast štetnih bakterija i održavajući ravnotežu mikrobioma - kaže Mverinde.

- Dakle, iako je razumljivo izbegavati ljubljenje kada je partner bolestan, čak i poljubac kada ste zdravi može da prenese raznovrsne bakterije između vas dvoje - napominje Mihan.

Mikrobiom kože: mikrobi kao otisci prstiju

Mikrobiom kože je najjedinstveniji mikrobiom u telu, prilagođen svakom pojedincu - toliko specifičan da ga naučnici ponekad nazivaju "mikrobnim otiskom prsta".

- Kao najizloženiji mikrobiom, prilagođava se spoljnim faktorima poput klime, higijene i kozmetičkih proizvoda. Bez obzira na sve, ove bakterije naporno rade da bi održale ravnotežu - objašnjava Mverinde.

Bliski kontakt sa partnerom - pa čak i sa kućnim ljubimcima, snažno oblikuje koje bakterije naseljavaju kožu. Istraživanje u časopisu "eLife" pokazuje da je, u poređenju sa crevnim i oralnim mikrobiomom, mikrobiom kože najviše usklađen, odnosno najsličniji, kod parova.

Međutim, nisu samo ruke i šake mesto razmene. Studija iz 2017. godine u časopisu "ASM Journals", pokazuje da parovi dele:

• oko 35 odsto bakterija sa stopala
• i oko 17,5 odsto bakterija sa kapaka.

- Čak i bez direktnog dodira, zajednički život utiče na sličnost mikrobioma kože. Faktori poput spavanja u istom krevetu i hodanja po istim površinama objašnjavaju zašto je tako veliki deo našeg kožnog mikrobioma sličan. Ljudi prirodno izbacuju bakterije u okolinu slično kao što kućni ljubimci ostavljaju dlake. Ostavljamo tragove naših bakterija na svemu čega se dotaknemo, a takođe ih lako pokupimo iz našeg okruženja - kaže Mihan.

Zanimljivo je da je uticaj zajedničkog života na kožni mikrobiom toliko izražen, da su istraživači pomoću kompjuterskih modela mogli da predvide 86 odsto parova koji žive zajedno i to samo na osnovu bakterijskih uzoraka njihove kože (pomenuta studija u "ASM Journals").

- Iako deljenje bakterija sa partnerom može da zvuči zabrinjavajuće, većina ovih mikroba je bezopasna. Štaviše, one pomažu telu da se bori protiv infekcija, učestvuju u varenju hrane i pomažu u proizvodnji ključnih hranljivih materija. Zajednički mikrobiom kože često je koristan, a ne štetan za zdravlje - zaključuje Žanel Mverinde.

(The Conversation)