Bolest stopala zbog koje je teško ustati iz kreveta ujutru ili nakon dužeg sedenja: Plantarni fascitis najčešće izaziva bol u peti

Prvi korak ujutru ili nakon odmora ne bi trebalo da boli. Kada se bol u peti javlja upravo tada, najčešći krivac je plantarni fascitis - zapaljenje tkiva koje nosi težinu svakog koraka.

Plantarni fascitis je najčešći uzrok bola u peti, a nastaje kada se stopala prekomerno koriste ili preopterećuju. To je zapaljenje plantarne fascije - debele, vlaknaste trake koja se proteže od pete do prednjeg dela stopala i prstiju.

Plantarni fascitis je izuzetno česta bolest stopala - jedna od 10 osoba razvije plantarni fasciitis u nekom trenutku tokom svog života.

Najčešće se javlja kod osoba između 40. i 60. godine, a naročito kod trkača, gojaznih osoba i ljudi čija zanimanja podrazumevaju dugotrajno stajanje ili hodanje, kao što su radnici u fabrici, nastavnici...

Šta je plantarna fascija i kako nastaje plantarni fascitis

Plantarna fascija funkcioniše poput čvrste gumene trake: povezuje kosti stopala i održava luk na njegovoj donjoj strani, apsorbujući pritisak pri hodu.

Kada se fascija previše rastegne ili ošteti, dolazi do upale. Rezultat je oštar, probadajući bol u peti, najčešće pri prvom koraku ujutru ili nakon dužeg sedenja. Bol može da zahvati jedno ili oba stopala, a hodanje ili stajanje postaju otežani.

Simptomi plantarnog fascitisa

Najčešći simptomi plantarnog fascitisa uključuju:

• Bol u peti.
• Bol duž svoda stopala.
• Ukočenost stopala.
• Otok oko pete.
• Zategnutost Ahilove tetive.

Kako se oseća plantarni fascitis

Plantarni fasciitis obično izaziva bol u peti ili duž donjeg dela stopala. Bol može da se menja u zavisnosti od aktivnosti i doba dana:

• Prvi koraci ujutru ili nakon dužeg sedenja često izazivaju oštar, probadajući bol, koji se smiruje nakon nekoliko minuta hodanja.
• Bol je obično najjači tokom prvih nekoliko koraka nakon buđenja.
• Tup, konstantan bol u stopalu koji postoji tokom dana.
• Oštar bol pri pritisku ili korišćenju stopala javlja se tokom stajanja, hodanja ili vežbanja.
• Vežbanje i kretanje ponekad privremeno ublažavaju bol, ali se simptomi često vraćaju čim se stopalo odmori.

Ovi obrasci bola su karakteristični za plantarnu fasciju koja je upaljena i zategnuta, a intenzitet simptoma može da varira od blagih do ometajućih. Zanimljivo je da je bol često najintenzivnija ujutru jer plantarna fascija tokom noći postaje kraća i čvršća, pa prvi koraci "istežu" tkivo.

Šta uzrokuje plantarni fascitis

Plantarni fasciitis nastaje kada se plantarna fascija prekomerno iritira ili ošteti. Najčešći okidači uključuju:

• Dugotrajno stajanje ili hodanje, ili čak atipični obrazac hodanja koji utiče na raspodelu težine kada se stoji.
• Intenzivne sportske aktivnosti ili aktivnosti koje stvaraju veliki pritisak na petu, kao što su trčanje na duge staze, balet i aerobni ples. 
• Vežbanje na tvrdim površinama ili bez prethodnog zagrevanja i istezanja.
• Nošenje obuće koja ne pruža adekvatnu potporu stopalima – poput japanki ili vrlo fleksibilnih patika.

Čak i svakodnevno hodanje bez obuće po kući može da doprinese opterećenju fascije. Osim toga, određena zdravstvena stanja takođe povećavaju rizik od plantarnog fascitisa, a to uključuje:

• Visoki svod stopala.
• Ravni tabani.
• Gojaznost ili nagli porast telesne težine (više od 7 kilograma za nekoliko meseci), što dodatno opterećuje petu i luk stopala.

Plantarni fascitis i petni trn: u čemu je razlika

Plantarni fasciitis i petni trn mogu da izazovu bol u peti, ali predstavljaju različita stanja. Petni trn je koštani izrastaj na donjoj strani pete, na mestu gde se petna kost spaja sa plantarnom fascijom. Najčešće nastaje kao posledica stresa i upale izazvane plantarnim fascitisom.

Većina ljudi ne oseća bol od samog petnog trna, ali kada se javi, bol može biti vrlo sličan onom kod plantarnog fasciitisa.

Moguće komplikacije

Nelečeni ili zanemareni plantarni fascitis može da dovede do hroničnog bola u peti, koji značajno narušava svakodnevne aktivnosti.

Kako bi se izbegao bol, često dolazi do promene obrasca hoda, što može dodatno da optereti stopalo i vremenom izazove sekundarne probleme u kolenima, kukovima i donjem delu leđa.

Kada je potrebna medicinska procena

Lekaru se treba javiti ukoliko:

• Bol u peti ili stopalu ne pokazuje znake poboljšanja nakon nedelju dana.
• Simptomi sene smanjuju ni posle dve nedelje konzervativnog lečenja, poput odmora, hlađenja i istezanja.

Kako se dijagnostikuje plantarni fascitis

Dijagnoza plantarnog fascitisa najčešće se postavlja na osnovu kliničkog pregleda. Tokom pregleda procenjuju se simptomi, izgled stopala i osetljivost plantarne fascije na pritisak, kao i intenzitet bola. Posebna pažnja posvećuje se mestu bola i vremenu kada je on najizraženiji tokom dana.

U većini slučajeva dodatni dijagnostički testovi nisu neophodni. Međutim, ukoliko postoji sumnja na drugo stanje koje može da izazove bol u peti, mogu se koristiti sledeće metode snimanja:

• rendgenski snimak
• ultrazvuk
• magnetna rezonanca.

Kako se leči plantarni fascitis

Plantarni fasciitis se u najvećem broju slučajeva uspešno leči konzervativnim metodama, bez potrebe za hirurškom intervencijom. Cilj terapije je smanjenje bola, upale i mehaničkog opterećenja plantarne fascije.

Najčešće terapijske mere uključuju:

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Lekovi poput ibuprofena, aspirina ili naproksena mogu da ublaže bol i upalu, ali se ne preporučuje njihova dugotrajna upotreba bez medicinskog nadzora.
• Odmor i smanjenje opterećenja: Privremeno izbegavanje aktivnosti koje su dovele do nastanka simptoma značajno doprinose oporavku.
• Hlađenje stopala: Primena hladne obloge u trajanju od 10 do 15 minuta, dva puta dnevno, pomaže u smanjenju upale. Valjanje zamrznute flaše vode ispod stopala omogućava istovremeno hlađenje i masažu.
• Adekvatna obuća: Preporučuje se nošenje stabilnih, dobro amortizovanih cipela sa podrškom za svod stopala. Hodanje bez obuće ili nošenje ravne, neadekvatne obuće pogoršava simptome.
• Ortopedski ulošci: Ulošci za obuću, bilo gotovi ili individualno izrađeni, pružaju dodatnu potporu svodu stopala i smanjuju pritisak na plantarnu fasciju.
• Imobilizacija: U određenim slučajevima koristi se specijalna čizma za hodanje koja ograničava pokretljivost stopala i omogućava fasciji da zaraste.
• Istezanje i masaža: Vežbe istezanja mišića stopala i listova, kao i tehnike masaže, doprinose smanjenju napetosti i poboljšanju funkcije stopala.
• Kortikosteroidne injekcije: U slučajevima izraženog bola mogu da se primene lokalne injekcije kortikosteroida radi smanjenja upale.
• Plazma bogata trombocitima (PRP) PRP terapija koristi sopstvene faktore rasta organizma za podsticanje regeneracije oštećenog tkiva.
• Ekstrakorporalna pulsna aktivaciona terapija (EPAT): Terapija udarnim talasima stimuliše protok krvi i ubrzava proces zarastanja plantarne fascije.
• Perkutana tenotomija iglom: Minimalno invazivna procedura koja podstiče prirodni proces reparacije povećanim dotokom krvi u zahvaćeno područje.

Kada je potrebna operacija

Hirurška intervencija se razmatra retko, uglavnom kada konzervativni tretmani ne dovedu do poboljšanja nakon dužeg perioda. Najčešće hirurške metode su:

• Recesija gastroknemijusa, kojom se produžavaju mišići lista radi smanjenja napetosti.
• Plantarno fascijalno oslobađanje, gde se delimično rasterećuje zategnuta fascija.

Koliko dugo traje plantarni fascitis

Poboljšanje simptoma plantarnog fasciitisa često se primećuje ubrzo nakon započinjanja terapije. Ipak, potpuni oporavak plantarne fascije može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od težine upale, opterećenja stopala i doslednosti u sprovođenju terapijskih mera.

U određenim slučajevima je potrebno privremeno odsustvo sa posla ili nastave, naročito ako svakodnevne aktivnosti podrazumevaju dugotrajno stajanje, hodanje ili fizičko opterećenje stopala.

Takođe, ne treba žuriti sa povratkom na sportski teren. Sport i druge fizičke aktivnosti koje dodatno opterećuju stopala treba izbegavati najmanje nedelju dana, uz postepeni povratak intenzivnijem opterećenju nakon smirivanja simptoma i odgovarajuće procene.

Kako sprečiti plantarni fascitis

Najefikasniji način prevencije plantarnog fasciitisa jeste da se izbegne prekomerno korišćenje stopala. Generalno, mere prevencije su:

• Redovno istezanje pre i posle fizičke aktivnosti pomaže u očuvanju elastičnosti plantarne fascije i mišića potkolenice.
• Nakon intenzivnog vežbanja ili dugotrajnog stajanja, stopalima je potrebno vreme za odmor i oporavak.
• Nošenje obuće sa adekvatnom potporom za svod stopala i dobrim ublažavanjem pritiska značajno smanjuje rizik od povrede.
• Ne hodati bos po tvrdim podlogama, jer dodatno opterećuje stopala.
• Sportska obuća gubi amortizaciona svojstva vremenom, pa se preporučuje zamena patika na svakih šest do devet meseci ili nakon pređenih 400 do 800 kilometara.

Kod osoba sa određenim zdravstvenim stanjima koja povećavaju sklonost ka razvoju plantarnog fascitisa, prevencija je ograničena, ali dosledna primena ovih mera može značajno da smanji rizik i ublaži simptome.

(Mayo clinic/ Cleveland clinic)