Posle 60 godina, mesožderski parazit poznat kao šraf-crv ponovo je otkriven u Teksasu
Larve ovog parazita napadaju tkivo toplokrvnih životinja i mogu da dovedu do ozbiljnih infekcija kod stoke i, ređe, kod ljudi
Iako je smatran iskorenjenim u Severnoj Americi, parazit koji se doslovno "ušrafljuje" u rane i proždire živo meso prešao je granicu Teksasa prvi put posle 60 godina, što budi opravdan strah među stočarima, ali i lekarima.
Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) saopštilo je da je u Teksasu, prvi put posle nekoliko decenija, otkrivena infekcija opasnim mesožderskim parazitom iz Novog sveta. Reč je o muvi koja polaže svoje parazitsko potomstvo unutar živih toplokrvnih organizama.
Iako prvenstveno pogađa stoku, ovaj parazit može da zarazi i ljude, a u ekstremnim slučajevima infekcija može biti smrtonosna.
Prvi slučaj posle 60 godina: Crvi uočeni oko pupčane vrpce teleta
Infestacija larvama ove muve u medicini je poznata kao mijaza, a konkretan izazivač je takozvani šraf-crv (Cochliomyia hominivorax), štetočina koja je u kontinentalnom delu SAD zvanično iskorenjena još 1966. godine.
Najnoviji slučaj potvrđen je u sredu (3. juna) kod teleta starog tri nedelje u mestu La Prajor u južnom Teksasu, oko 80 kilometara od granice sa Meksikom, gde su crvi uočeni oko pupčane vrpce životinje.
Šta je mesožderski parazit i kako napada
U narodu i medijima ovaj parazit je daleko poznatiji pod nazivima "mesožderski parazit" ili "šraf-crv" (što je direktan prevod engleskog imena screwworm), dok se u prevodima strane literature ponekad sreće i naziv "viljuškasti" ili "vijasti crv".
Imena su potpuno opravdana njegovom biologijom: za razliku od običnih muva čiji se crvi hrane izumrlim materijalom, larve ove muve se doslovno "ušrafljuju" u dubinu tkiva i hrane se isključivo živim mesom i zdravim telesnim tečnostima domaćina, proždirući ga iznutra.
Prema Američkom društvu za mikrobiologiju (ASM), ovi paraziti se hrane isključivo živim mesom toplokrvnih životinja. Odrasle muve polažu jaja u otvorene rane ili prirodne telesne otvore kao što su oči, uši, nos, usta ili genitalije.
Kada se izlegu, crvi počinju da se ukopavaju duboko u meso domaćina koristeći specifične pokrete nalik zavrtnju, po čemu je vrsta i dobila ime. Sa oštrim kukicama u usnim dupljama, larve nanose ogromnu fizičku štetu tkivu, produbljuju rane i drastično povećavaju rizik od sekundarnih infekcija. Infestacija je izuzetno bolna, izaziva otok, krvarenje i stvara veoma neprijatan miris.
Nakon otprilike nedelju dana hranjenja živim mesom, crvi napuštaju domaćina i padaju na zemlju, gde se začaure kako bi sazreli u odrasle muve.
Rizik za ljude: Ko je najviše ugrožen
Stručnjaci naglašavaju da šraf-crv može da zarazi ljude, iako su takvi slučajevi prilično retki. Parazit ne bira i može napasti bilo koje toplokrvno biće, ali stoka ostaje glavna meta.
U endemskim područjima, u najvećem riziku od razvoja ove infekcije su ljudi koji:
- rade u direktnom kontaktu sa stokom,
- imaju oslabljen imuni sistem,
- spavaju na otvorenom prostoru,
- imaju rane na koži, bez obzira na to koliko su sitne (čak i ogrebotine)
Ukoliko se ne leči, zaraza kod ljudi može da ima fatalan ishod, a lečenje zahteva hitno fizičko uklanjanje svakog pojedinačnog crva iz tela.
Simptomi kod ljudi i kako se infekcija prenosi
Manifestacija ove bolesti kod ljudi je veoma jasna i dramatična. Glavni simptomi zaraze su:
- osećaj pomeranja ili vidljivo kretanje crva unutar rane, čira na koži, oka, uha, nosa ili usta,
- bolne rane ili čirevi na koži koji se naglo pogoršavaju za nekoliko dana,
- krvarenje iz rana,
- prepoznatljiv neprijatan miris na mestu inficiranog tkiva.
Važno je napomenuti da se ovi paraziti ne šire sa zaraženih životinja na ljude, niti se mogu preneti sa čoveka na čoveka. Infekcija isključivo počinje kada ženka muve direktno položi jaja na rane ili sluzokožu.
Nedavno, tokom 2025. godine, SAD su prijavile prvi humani slučaj u poslednjih nekoliko decenija – zaražena je osoba iz Merilenda koja se vratila sa putovanja iz El Salvadora, gde je ovaj parazit endemski rasprostranjen. Pacijent se uspešno oporavio nakon lečenja.
Kako se leči zaražena stoka
Za razliku od ptičijeg gripa, gde se zbog zaraze uništavaju cela jata živine, pojava šraf-crva ne zahteva uništavanje celih stada. Zaražena stoka se uspešno leči antiparazitskim lekovima, ručnim vađenjem crva iz mesa i dezinfekcijom rana.
Ipak, lečenje mora biti ekspresno, jer parazit može da ubije životinju za samo 10 dana. Pogođene farme se stavljaju pod nadzor, a kretanje stoke van imanja se privremeno zabranjuje. Životinje ostaju u karantinu sve dok rane potpuno ne zacele i dok ne prođe nekoliko nedelja bez ikakvih znakova parazita.
Da li je meso na tržištu bezbedno za ishranu
Iz USDA naglašavaju da životinje koje su preležale mijazu i uspešno se oporavile mogu bezbedno da uđu u zalihe hrane.
Budući da ovi crvi napadaju isključivo živo, zdravo meso, a nikada mrtvo tkivo, oni predstavljaju pretnju za obim proizvodnje hrane (zbog potencijalnog gubitka stoke), ali ne ugrožavaju bezbednost i ispravnost mesa na tržištu.
Alarmantni podaci CDC-a: Zaraza se širi ka severu
Nakon što je početkom 2023. godine velika epidemija u Panami dovela do proglašenja vanrednog stanja, parazit je počeo naglo da se kreće ka severu kroz Kostariku, Nikaragvu i Meksiko. Budući da se muva brzo razmnožava, a divlje životinje je prenose preko ogromnih prostranstava, kretanje ove bolesti je izuzetno teško zaustaviti.
Zvanični podaci Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju koliko je situacija ozbiljna. Do juna ove godine, ovaj mesožderski parazit je zarazio više od 171.700 životinja i preko 2.000 ljudi širom Centralne Amerike i Meksika, a zabeleženo je i 10 ljudskih smrtnih slučajeva.
Klimatske promene kao "vetar u leđa" tropskoj vrsti
Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene i globalno zagrevanje ključni elementi u širenju ove opasne bolesti. Sve više prosečne temperature direktno proširuju stanište muve na sever.
Sa druge strane, hladni talasi i mrazevi – koji su tokom zime prirodno uništavali ove parazite i držali njihovu populaciju pod kontrolom – postali su suviše retki i blagi da bi zaustavili njihovu reprodukciju. U ovakvim uslovima, svaka sitna povreda, ogrebotina ili ubod krpelja na telu toplokrvnih organizama otvara vrata za masovnu infekciju larvama.
Hitne mere na terenu i uvođenje karantina
Pronalazak zaraženog teleta u Teksasu podigao je na noge zdravstvene i veterinarske službe. Odmah je uvedena stroga karantinska zona u radijusu od 20 kilometara oko žarišta, a kretanje životinja unutar te teritorije je striktno ograničeno kako bi se sprečilo dalje širenje mijaze.
Nadležni organi trenutno postupaju po hitnom kriznom protokolu. Iako zvaničnici uveravaju javnost da trenutno ne postoji pretnja od masovne epidemije u zemlji, apeluje se na građane, farmere i veterinare da hitno prijave svaku sumnjivu ranu, povredu ili pojavu crva kod domaćih i divljih životinja, kako bi se rizik po javno zdravlje sveo na minimum.
