Otpušavaju nos, ali opasni za srce: Lekovi za alergiju i visok krvni pritisak ne idu zajedno

Običan lek protiv začepljenog nosa deluje tako da sužava krvne sudove. To primorava srce da pumpa krv kroz "čvrste cevi", što može da bude opasno za ljude koji imaju visok krvni pritisak.

Sezona cvetanja i prolećnih alergija donosi neizbežan osećaj zapušenosti nosa, ali za osobe sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzijom), put do slobodnog disanja krije ozbiljnu medicinsku dilemu.

Dok police apoteka nude trenutno olakšanje u vidu dekongestiva, iza obećanja o prohodnim sinusima stoji mehanizam koji može da destabilizuje već narušenu ravnotežu krvnog pritiska.

Dekongestivi su vrsta lekova koji služe za kratkotrajno ublažavanje začepljenosti nosa tako što smanjuju otok sluzokože disajnih puteva. Međutim, oni predstavljaju poznati rizik za osobe koji imaju visok krvni pritisak.

Šta su dekongestivi i kako utiču na srce

Glavni akter u ovoj priči, pseudoefedrin, zapravo je stimulans koji sužava krvne sudove. Iako je ovaj efekat koristan za krvne sudove u sinusima jer smanjuje otok, povećani pritisak koji tom prilikom nastaje može da bude izuzetno štetan ako telo već ulaže napor da održi stabilan krvni pritisak.

Ovi lekovi primarno deluju na nosne prolaze, gde suženje pomaže u smanjenju upale. Međutim, problem nastaje zbog distribucije receptora u organizmu.

- Alfa-adrenergički receptori se nalaze po celom telu, ali posebno u krvnim sudovima, i pomažu krvnim sudovima da se zategnu – ili ono što nazivamo vazokonstrikcijom - objašnjava dr Nija Džons, kardiolog na Medicinskom centru Univerziteta u Merilendu.

Za osobe sa normalnim pritiskom, vazokonstrikcija da bude korisna tokom perioda niskog krvnog pritiska. Primera radi, ako se krvni sudovi stegnu da bi podigli pritisak koji je postao prenizak, to može da spreči nesvesticu. Međutim, kod hipertenzije, sistem je već van ravnoteže.

- Ti receptori su u osnovi neregulisani i srce je primorano da pumpa krv u čvrstim cevima. Srcu se ne sviđa taj dodatni pritisak, pa kada krvni sudovi nastave da se stežu, tada može doći do dugoročnog oštećenja srca tokom vremena - upozorava dr Džons.

Tablete ili sprejovi: Šta je manja opasnost

Dekongestivi su dostupni u obliku sprejova, kapi ili tableta, a glavna razlika leži u načinu na koji lek ulazi u sistem. Oralni lekovi (tablete) se nakon varenja apsorbuju direktno u krvotok, što znači da deluju sistemski – na celo telo.

- Upravo zbog toga oralni dekongestivi imaju mnogo jači uticaj na krvni pritisak i srčani ritam nego sprejovi koji deluju lokalno - objašnjava za "Everyday health" dr Rešma Kapadija Patel, doktorka farmacije u Teksasu.

Dr Džons dodaje da, iako sprejovi nisu potpuno bez neželjenih efekata, oni su obično bezbednija opcija.

- Samo zato što nešto može da se kupi bez recepta ne znači da je potpuno bezopasno. Kod pacijenata koji imaju teško kontrolisan krvni pritisak, lekari ne prepisuju tablete dekongestiva i insistira se isključivo na nazalnoj terapiji - napominje dr Džons.

Lista lekova koje treba izbegavati

Za pacijente sa hipertenzijom, određeni sastojci u dekongestivima predstavljaju direktan rizik. Preporuka je da se izbegavaju dekongestivi koji sadrže sledeće supstance:

• fenilefrin,
• kombinovani lekovi sa fenilefrinom,
• pseudoefedrin,
• složene formulacije sa pseudoefedrinom - često sadrže kombinaciju antihistaminika, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i supresora kašlja.

Bezbednije alternative: Antihistaminici i sprejovi

Visok krvni pritisak ne isključuje mogućnost lečenja zapušenog nosa, ali zahteva drugačiji pristup. To može da uključuje alternativni lek koji se može kupiti bez recepta ili prirodni lek koji može da se primeni kod kuće.

1. Antihistaminici

Ako su alergije primarni izvor problema, antihistaminici su uobičajena alternativa dekongestivima. Histamin povećava proizvodnju sluzi, posebno kod ljudi sa alergijama. Blokiranjem dejstva histamina, antihistaminici mogu da smanje sluz, što na kraju smanjuje začepljenje nosa.

Antihistaminici takođe mogu da budu korisni za prevenciju. Lekovi poput loratadina ili feksofenadina predstavljaju bezbednije izbore jer ne sadrže dekongestive.

- Ipak, antihistaminici neće biti efikasni ukoliko izvor pritiska u sinusima nije alergija, već je u pitanju akutna prehlada - napominje dr Patel.

2. Nazalni sprejovi

Kada je reč o sprejovima za nos, opcije uključuju:

1. Inhalacioni kortikosteroidi: Poput flutikazona, koji pomažu u prevenciji alergijskog zagušenja.
2. Oksimetazolinski sprejevi: Efikasni za brzo olakšanje, ali ne smeju da se koriste duže od tri dana zbog rizika od povratnih simptoma i stvaranja zavisnosti od kapi za nos.
3. Nazalni sprej sa fenilefrinom: Iako deluje lokalno, rizici za povećanje pritiska i dalje prisutni, mada manji nego kod tableta. Slično oksimetazolinu, ovaj proizvod ne treba koristiti duže od tri dana.

3. Specijalizovane linije leka

Na tržištu postoje linije proizvoda, namenjene upravo osobama sa hipertenzijom. Ovi lekovi koriste hlorfeniramin i acetaminofen umesto spornih dekongestiva.

- Coricidin HBP, koji koristi kombinaciju antihistaminika hlorfeniramina zajedno sa sredstvima za suzbijanje kašlja i lekovima protiv bolova poput acetaminofena za lečenje simptoma prehlade i grip, je bezbednija opcija za pacijente sa visokim krvnim pritiskom jer izbegava dekongestive koji mogu da povise krvni pritisak, ali nije pravi dekongestiv - kaže dr Patel i poručuje:

- Zbog toga podstičem svoje pacijente da biraju jednostavne proizvode na osnovu svojih specifičnih simptoma i da pažljivo čitaju etikete, jer čak ni "bezbedno za srce" ne znači uvek bez rizika.

Prirodne metode koje zaista deluju

Simptomi mogu da se ublaže i bez farmakoloških sredstava primenom kućnih lekova koji vlaže i čiste disajne puteve:

• Udisanje pare: Korišćenje isparivača ili tuširanje vrućom vodom razređuje sluz u nosu.
• Fiziološki rastvor: Ispiranje nosnih prolaza slanom vodom smanjuje otok sluzokože.
• Hidratacija: Povećan unos tečnosti direktno utiče na razređivanje sekreta.
• Nazalne trake: Mehanička metoda koja širi nozdrve i olakšava protok vazduha.

Oprezno sa lekovima protiv bolova (NSAIL)

Poseban oprez savetuje se kod upotrebe lekova protiv bolova koji se nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što je ibuprofen. Iako NSAIL mogu da se kupe bez recepta i generalno su bezbedni lekovi, oni takođe mogu da povise krvni pritisak.

- Postoje i druge formulacije za prehladu i grip koje nisu nužno dekongestivi, ali sadrže sastojke poput ibuprofena, koji takođe može da povisi krvni pritisak. Zaista pozivam pacijente da uvek pogledaju "malu zvezdicu" na svim kutijama lekova - apeluje dr Džons.

Koji sve lekovi mogu da utiču na krvni pritisak

Pitanje kombinovanja lekova postaje još značajnije u svetlu Svetskog dana hipertenzije, koji se obeležava 17. maja.

- Hipertenzija je bolest koja često ne daje simptome, ali postepeno oštećuje krvne sudove i vitalne organe. Zbog toga je redovna kontrola pritiska osnov prevencije. Jednom uspostavljena terapija najčešće je dugotrajna i ne sme se prekidati na svoju ruku, čak ni kada se pacijent oseća boljе - istakla je mag. farm. spec. Sonja Stojiljković iz Farmaceutske komore Srbije.

Ona je naglasila i da pojedini lekovi, kao što su lekovi protiv bolova, kesice protiv prehlade koje sadrže dekongestive, antidepresivi, hormonska kontracepcija, mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska, zbog čega je važno da pacijenti budu informisani i da se uvek konsultuju sa farmaceutom ili lekarom. Čak i kada kupuju dijetetske suplemente treba da se posavetuju sa farmaceutom, jer, iako biljnog porekla, mogu uticati na krvni pritisak.

Poseban značaj u sistemu podrške pacijentima imaju farmaceuti savetnici za hipertenziju, koji kroz dodatnu edukaciju pomažu građanima u razumevanju terapije, pravilnom merenju krvnog pritiska i usvajanju zdravih životnih navika, zdrave ishrane i umerene fizičke aktivnosti. Širom Srbije, građani mogu da ih pronađu putem sajta Farmaceutska komora Srbije u okviru sekcije "Pronađi savetnika".

U okviru kampanje dostupni su i edukativni materijali, uključujući video sadržaje o pravilnom merenju krvnog pritiska, koji se mogu pronaći na zvaničnom YouTube kanalu Farmaceutska komora Srbije.

Bez recepta ne znači i bez rizika

Suočavanje sa hroničnim stanjima poput hipertenzije tokom akutnih prehlada zahteva konsultaciju sa stručnjacima. Upozorenja na kutijama lekova nisu formalnost – ona sadrže ključne informacije o interakcijama.

- Jedna stvar koju uvek govorim pacijentima jeste: "Više ne znači uvek bolje". To "više" može da izazove povećani rizik ili povećane neželjene efekte - upozorava dr Patel.

- Često se dešava da pacijenti misle da je "bez recepta" sinonim za "bez rizika", dok se u praksi neželjeni efekti mogu manifestovati jednako burno kao i sama bolest - poručuje dr Džons.