Lica dva raka - karcinoma i sarkoma: Mnogo ključnih razlika i jedna zajednička osobina

Karcinom i sarkom su dve od pet vrsta raka, koje se po mnogo čemu razlikuju ali imaju jednu zajedničku stvar - način širenja, odnosno metastaziranja na druge organe. Dok su karcinomi češći, i čine 80 odsto dijagnoza raka, sarkomi su ređi i za razliku od karcinoma, na spisku faktora rizika nemaju onaj najčešći za rak - pušenje i UV zračenje.

Takođe, dok karcinomi pogađaju kožu i organe sarkomi se javljaju u kostima i mekim tkivima.

Onkolog dr Dejl Šepard kaže da su karcinomi najčešći, dok su sarkomi mnogo ređi.

- Karcinomi su vrsta o kojoj najčešće čujete. Kada ljudi kažu da imaju rak kože, rak prostate, rak dojke, rak pluća i tako dalje, to su sve karcinomi. Sarkomi, s druge strane, su mnogo ređi. To su kanceri koji se formiraju u kostima i mekom tkivu, poput masnog tkiva, mišića, živaca i ligamenata - objašnjava onkolog dr Dej Šepard.

Druge glavne vrste raka su:

• Limfom - rak limfnog sistema.
• Leukemija - rak koštane srži, koji utiče na crvena krvna zrnca.
• Mijelom - rak plazma ćelija unutar koštane srži.

Poređenje karcinoma i sarkoma

• Karcinom - ćelije koje oblažu površine tela i spolja, poput kože i drugih organa. Karcinom je dosta čest, čini 80 odsto svih dijagnoza raka. 
• Sarkom - javlja se u kostima, živci, mekom tkivu i vezivnom tkivu, poput mišića, masti, krvnih sudova, hrskavice i ligamenata. Sarkom je redak, čini 1 odsto dijagnoza raka kod odraslih i 15 odsto dijagnoza raka kod dece. 

Šta je karcinom

Karcinomi su rakovi koji se razvijaju u epitelnim ćelijama, ćelijama na spoljašnjem sloju površina unutar i spolja tela. To su ćelije koje okružuju kožu, kao i organe i žlezde.

- Karcinomi su najčešći tip raka. To su oni na koje većina ljudi odmah pomisli. To je zato što 80 odsto dijagnoza raka su karcinomi - kaže dr Šepard.

Uobičajene vrste karcinoma su:

• Adenokarcinom - ovi tumori počinju u tkivima koja luče tečnosti ili sluz, na primer, u dojkama, želucu, debelom crevu, plućima, pankreasu i prostati.
• Bazalnoćelijski karcinom - ovo je vrsta raka kože koja se razvija u osnovi spoljašnjeg sloja kože.
• Pločastoćelijski karcinom - oblik raka kože koji se formira odmah ispod površine spoljašnjeg sloja kože.
• Duktalni karcinom - rak koji počinje u mlečnim kanalima dojki.

Rizik od razvoja karcinoma povećavaju genetika i određeni faktori načina života, a među njima su:

• Upotreba duvana
• Pijenje alkohola
• Prekomerno izlaganje UV zračenju - od sunca ili solarijuma
• Gojaznost
• Izloženost zračenju
• Izlaganje štetnim toksinima

Šta je sarkom

Sarkomi su karcinomi koji nastaju u mezenhimalnim ćelijama, koje čine kosti i meka tkiva, poput mišića, krvnih sudova, masnog tkiva i drugih.

Sarkomi obično počinju u nogama, stopalima, ramenima, rukama i šakama, ali mogu i u stomaku ili vratu.

Postoji više od 70 vrsta sarkoma.

Osteosarkomi počinju u kostima, hrskavici ili koštanoj srži.

Sarkomi mekog tkiva mogu početi u:

• masnom tkivu - liposarkom
• mišićima - rabdomiosarkom ili leiomiosarkom
• živcima - tumori perifernih nervnih omotača
• fibroznom tkivu - fibrosarkom
• krvnim ili limfnim sudovima - angiosarkom
• dubokim tkivima kože - epitelioidni sarkom.

- Nakon što se okarakterišu po tome gde počinju, sarkomi dobijaju specifična imena na osnovu svog ćelijskog sastava - kako izgledaju pod mikroskopom. Na primer, sarkom distalnog tipa je vrsta epitelioidnog sarkoma. A, Juingov sarkom je vrsta osteosarkoma - raka kostiju - objašnjava onkolog dr Dej Šepard iz Klinike u Klivlendu.

Sarkomi su veoma redak oblik raka. Oni čine samo 1 odsto dijagnoza raka kod odraslih svake godine i 15 odsto dijagnoza raka kod dece.

Sarkomi kostiju češće pogađaju decu, tinejdžere i odrasle starije od 65 godina. Sarkomi mekih tkiva su češći kod odraslih nego kod dece.

Za razliku od karcinoma, naučnici nisu definitivno povezali sarkome sa faktorima načina života poput pušenja ili izlaganja suncu.

Faktori rizika za sarkom su:

• Izloženost hemikalijama koje se koriste za proizvodnju plastike, herbicidima i sredstvima za zaštitu drveta
• Izloženost zračenju
• Limfedem - dugotrajno oticanje ruku ili nogu
• Genetska stanja, poput Gardnerovog sindroma, Vernerovog sindroma, fon Hipel-Lindauove bolesti i drugih.

Nisu svi tumori kancerogeni

Kancerogeni tumori, uključujući karcinom i sarkom, nazivaju se i maligni tumori, i kod njih ćelije se nekontrolisano dele. One napadaju obližnja tkiva, i na kraju se mogu proširiti na udaljena mesta.

Ali, nisu svi tumori kancerogeni. Nekancerogeni tumori su benigni i oni ne šire.

- Benigne mase se ponašaju i leče sasvim drugačije od malignih tumora. Benigni tumori uključuju adenome, fibrome i angiome. Oni neće napasti obližnja tkiva, niti se širiti na druga mesta. Ali mogu zvučati veoma slično svojim malignim pandanima - adenokarcinom, fibrosarkom“ i angiosarkom - pojašnjava onkolog dr Dej Šepard.

Kako se i gde karcinomi i sarkomi šire

Kada se rak širi sa jednog dela tela na drugi, to je metastaza.

Karcinomi i sarkomi se generalno šire na isti način - ili kroz krvotok ili limfni sistem.

Metastaze nastaju kada se ćelije raka odvoje od originalnog tumora, kreću se kroz telo putem krvi ili limfnih čvorova i nastane na novom mestu. To može biti blizu njihovog prvobitnog mesta ili dalje.

Gde se karcinomi i sarkomi šire, koliko je verovatno da će se proširiti i koliko brzo se šire zavisi od mnogo faktora. To uključuje stvari poput mesta porekla, njihove veličine i vrste raka.

Na primer, bazalnoćelijski karcinom i skvamoznoćelijski karcinom su obe vrste raka kože. Dok se bazalnoćelijski karcinomi retko šire, skvamoznoćelijski karcinom je skloniji metastazama.

Limfni čvorovi, pluća, kosti i mozak su neka od najčešćih mesta za širenje karcinoma i sarkoma.

- Važno je zapamtiti da rakovi dobijaju imena po mestu gde počinju, a ne po tome kuda idu. To je zato što, bez obzira gde se rak kreće, on i dalje ima isti ćelijski sastav kao što je imao na svom prvobitnom mestu.

- Kada možemo da pogledamo metastazirane ćelije raka pod mikroskopom, one izgledaju potpuno isto kao i na svom originalnom mestu, bez obzira gde putuju u telu - objašnjava dr Šepard.

Drugim rečima, metastaze raka su u suštini kopirana i nalepljena verzija originalne ćelije raka. Metastaza je isti rak, samo na novom mestu.

On dodaje da adenokarcinom, na primer, može početi u plućima. Ako metastazira iz pluća u kosti, naziva se metastatski adenokarcinom. Ali, rak koji počinje u kostima je osteosarkom, a ako se proširi na pluća, to je metastatski osteosarkom.

Osteosarkom: Simptomi, uzroci i lečenje najčešćeg oblika raka kostiju

Juingov sarkom: Rak kostiju i mekih tkiva, simptomi i lečenje

Multipli mijelom: rani simptomi i opcije lečenja