Trenutak kada treba pregledati modricu - kada je plava boja više od obične estetske promene

Modrice - kontuzije, nastaju nakon udarca kada dolazi do pucanja krvnih sudova i krvarenje ispod kože.

Modrice, koje se jo zovu i ekhimoze, mogu da se jave bilo gde na telu, kao što su mišići, mozak, kosti ili pluća, a zahtevaju lečenje u odnosu na to koji deo tela je pogođen. Tada su često više od obične estetske promene na telu.

Vrste kontuzija (modrica)

Modrice na koži nastaju usled snažnih ili tupih udaraca koji uzrokuju pucanje krvnih sudova. Pojava kontuzija moguća je na različitim delovima tela, a najčešći uzroci su saobraćajne nezgode, padovi sa velike visine, fizički napadi...

Neke druge vrste kontuzija su:

• Kontuzija mišića - modrica koja nastaje kada se primi tup udarac ili više udaraca u telo koji uzrokuju oštećenje potkožnih mišićnih vlakana i vezivnog tkiva.
• Kontuzija kosti - ovo je traumatska povreda kosti, ali je manje ozbiljna od preloma.
• Kontuzija mozga - poznata i kao cerebralna kontuzija. Često se javlja kada se udari glava ili doživi traumatska povreda mozga. One mogu da budu ozbiljnije od kontuzije kože ili mišića.
• Kontuzija pluća - ponekad se naziva pulmonalna kontuzija. Ova modrica može da se javi kada se primi udarac u grudni koš.
• Kontuzija kičmene moždine - nagnječena kičmena moždina može da izazove upalu i otok u blizini povrede. Oštećenje kičme može da poremeti nervne impulse, te može da se javi utrnulost, peckanje ili potpuni gubitak funkcije udova.
• Tupa povreda srca - ranije poznata kao kontuzija srca, tupa povreda srca je modrica na srcu ili tkivu koje ga okružuje. Može da nastane nakon traume grudnog koša. Ovu vrstu kontuzije je teško dijagnostikovati jer ne postoje standardizovani dijagnostički kriterijumi.

Kako modrice izgledaju i kakav je osećaj

Gotovo sve modrice uzrokuju određeni nivo bola, koji može da bude blag ili jak. Generalno, što je modrica veća ili dublja, to kontuzija može da bude bolnija. U zavisnosti od vrste kontuzije koja postoji, mogu da se jave sledeći simptomi:

• Kontuzija kože: promena boje na koži koja može da bude ružičasta, crvena, plava, ljubičasta ili zelena.
• Kontuzija mišića: otok, ukočenost i slabost mišića.
• Kontuzija kosti: ukočenost, bolovi, otok ili tvrda kvrga.
• Kontuzija mozga: krvarenje i otok unutar i oko mozga, glavobolje, gubitak svesti, napadi, nerazgovetan govor i poteškoće pri hodanju.
• Kontuzija pluća: otežano disanje, kašalj ili osetljivost grudnog koša koji se obično javljaju 6 do 48 sati nakon povrede.
• Kontuzija kičmene moždine: pritisak u glavi, vratu ili leđima, slabost, gubitak ravnoteže, osećaj peckanja u udovima.
• Tupa povreda srca: bol u grudima, otežano disanje, lupanje srca, a ponekad i smrt.

Kontuzije vitalnih organa zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U većini slučajeva, lekar može da preporuči hospitalizaciju radi nege tokom noći.

Zarastanje modrica

Vreme zarastanja kontuzija zavisi od vrste kontuzije i težine povrede.

Većina kontuzija će proći same od sebe, posebno one koje pogađaju kožu, mišiće ili kosti. Drugim kontuzijama, poput onih koje pogađaju pluća, srce, mozak ili kičmu, može biti potrebna dodatna podrška i lečenje kako bi se podstaklo zarastanje.

Na primer, zarastanje umerene do teške kontuzije mišića često može trajati četiri nedelje ili ponekad i duže. Kontuzija pluća može brzo zaceliti za pet do sedam dana.

Dijagnostikovanje i lečenje modrica

Uobičajene modrice uglavnom ne zahtevaju lekarsku intervenciju. Stručna pomoć postaje neophodna ukoliko promene na koži potraju duže od nekoliko dana ili ako je povreda vidno velika i duboka.

Dijagnostički proces započinje fizičkim pregledom, nakon čega se radi preciznije procene težine povrede i različita snimanja kako bi se isplniralo lečenje.

Spektar potrebnih testova obuhvata rendgen, magnetnu rezonancu, kompjuterizovanu tomografija (CT skeniranje), glazgovsku skalu kome, elektrokardiogram (ECG/EKG) ...

Tačan plan lečenja zavisi od lokacije i težine povrede. Tretmani za svaku vrstu modrice uključuju:

• Kontuzije kože i mišića: Korišćenje RICE protokola (odmor, led, kompresija i podizanje mesta modrice) ili uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) poput ibuprofena za ublažavanje bolova.
• Kontuzija kosti: Nanošenje leda na povredu, podizanje radi ublažavanja otoka, nošenje ortoze za ograničavanje kretanja ili daljih povreda, i konzumiranje hrane bogate kalcijumom, proteinima ili vitaminom D radi unapređenja zdravlja kostiju.
• Kontuzija pluća: Potporna nega zdravstvenog tima, stalno praćenje zdravlja pluća radi sprečavanja otkazivanja pluća i drugih komplikacija, i upravljanje bolom u grudima.
• Kontuzija mozga: Odmaranje, upravljanje otokom, smanjenje pritiska u mozgu, sprečavanje rizika od napada i, u nekim slučajevima, operacija radi uklanjanja kontuzije.
• Kontuzija kičmene moždine: Ne postoji dostupan tretman za popravku oštećene ili ugnječene kičmene moždine, pa lekari pokušavaju da upravljaju povredom i ublaže otok lekovima poput kortikosteroida ili preporučuju fizikalnu terapiju.
• Tupa povreda srca: Hirurška popravka srca radi smanjenja rizika od komplikacija opasnih po život ili otkazivanja srca, a ponekad i ugradnja pejsmejkera kako bi se sprečilo presporo kucanje srca.

Kako sprečiti modrice

Neke kontuzije ne mogu uvek da se spreče, ali postoje stvari koje mogu da se učine da bi se smanjio rizik od pojave modrica:

• Bezbednost u saobraćaju: Obavezna upotreba sigurnosnih pojaseva i adekvatnih sistema zaštite za decu, poput nosiljki, autosedišta ili buster sedišta.
• Odgovorno upravljanje vozilom: Izbegavanje upravljanja motornim vozilima pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
• Upotreba zaštitne opreme: Korišćenje zaštitnih kaciga tokom vožnje bicikla, motocikla, trotineta ili drugih rekreativnih vozila, kao i nošenje propisane opreme za glavu tokom bavljenja sportom.
• Sprečavanje padova: Redovno praktikovanje vežbi ravnoteže, prilagođavanje životnog prostora radi eliminacije faktora rizika i redovne kontrole čula sluha i vida.
• Bezbednost u domu: Postavljanje zaštitnih mreža na prozorima i sigurnosnih kapija u domaćinstvima gde je to neophodno.
• Socijalna zaštita: Razvijanje zdravih i nenasilnih odnosa, uz korišćenje dostupnih sistema podrške u slučajevima izloženosti bilo kom vidu nasilja.

Komplikacije na koje treba obratiti pažnju

Komplikacije kontuzija zavise od vrste modrice koju je osoba imala. Neke komplikacije uključuju:

• Kompartment sindrom: Brzo krvarenje i oticanje koje može da se javi nakon teške kontuzije mišića.
• Osifikujući miozitis (myositis ossificans): Kost koja se formira unutar povređenog mišića ako se ne dozvoli da kontuzija mišića pravilno zaceli.
• Avaskularna nekroza kosti: Delimična ili potpuna smrt kosti koja može da se javi kada velike modrice na kostima blokiraju protok krvi do kosti.
• Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS): Nizak nivo kiseonika u krvi koji može da se javi nakon traume tupom silom koja utiče na pluća.

(Health)