Sir može da smanji rizik od demencije - ali postoji caka

Sir i punomasni mlečni proizvodi, zaista, mogu da smanje rizik od demencije, ali ovaj zaštitni efekat za mozak nije posledica same konzumacije sira i pavlake.

Kako globalna populacija ubrzano stari, demencija postaje sve veći izazov javnog zdravlja. Više od 55 miliona ljudi u svetu trenutno živi sa nekim oblikom demencije, među kojima je Alchajmerova bolest najčešći tip. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, taj broj mogao bi da se utrostruči do 2050. godine.

S obzirom na to da lek za demenciju ne postoji, pažnja istraživača sve više je usmerena na faktore rizika koji mogu da se modifikuju, a ishrana zauzima posebno mesto. U tom kontekstu, ističe se jedna namirnica - sir.

Da li sir smanjuje rizik od demencije - šta kažu istraživanja

Dve nove studije, japanska i švedska, daju zanimljive uvide:

• Japanska studija, objavljena u oktobru prošle godine u časopisu "Nutrients", pratila je skoro 8.000 ispitanika starijih od 65 godina. Rezultati pokazuju da čak i nedeljna konzumacija sira može umereno da smanji rizik od demencije.
• Švedska studija, objavljena krajem januara u časopisu "Nutrients", pratila je 27.670 učesnika tokom 25 godina, među kojima je 3.208 razvilo demenciju. Kod ljudi bez poznatog genetskog rizika za Alchajmerovu bolest, dnevni unos više od 50 grama punomasnog sira povezan je sa 13–17 odsto nižim rizikom od Alchajmerove bolesti.

U velikoj švedskoj studiji, sličan trend primećen je i kod punomasne pavlake: više od 20 grama dnevno korelisalo je sa 16–24 odsto nižim rizikom od demencije uopšte. Nisu uočene značajne veze za mleko ili pavlaku sa niskim sadržajem masti.

Iako ovi rezultati deluju ohrabrujuće, potrebno ih je tumačiti oprezno.

Ishrana između kardiologije i neurologije

Nalazi ovih studija posebno izazivaju pažnju u svetlu dugogodišnjih preporuka javnog zdravlja da se biraju mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti radi smanjenja kardiovaskularnog rizika.

- Srčana oboljenja i demencija dele brojne faktore rizika, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost, pa su uočene veze između punomasnih mlečnih proizvoda i smanjenog rizika od demencije još značajnije - kaže If Hogervorst, profesorka biološke psihologije na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, koja istražuje faktore rizika za demenciju tokom životnog veka širom sveta.

- Kombinovanjem dokaza iz prethodnih studija, pokazuje se da konzumacija sira može da bude povezana i sa nižim rizikom od srčanih bolesti, a da mlečni proizvodi sa višim sadržajem masti ne moraju nužno da povećaju kardiovaskularni rizik - napominje profesorka Hogervorst.

Globalni uvidi: kako sir utiče na rizik od demencije

Ipak, rezultati istraživanja o uticaju sira na rizik od demencije ostaju pomešani.

- Opšti uvid sugeriše da studije sprovedene u azijskim populacijama češće pokazuju korist od konzumiranja mlečnih proizvoda za kognitivno zdravlje, dok evropske studije ne potvrđuju uvek isti obrazac. Jedno moguće objašnjenje je da je prosečan unos mlečnih proizvoda u Aziji znatno manji, pa umerena konzumacija može da ima drugačiji efekat nego veći unos - navodi prof. Hogervorst.

- Na primer, jedna japanska studija ukazala je na smanjen rizik kod osoba koje su konzumirale sir, ali ukupni nivoi unosa bili su niski, a istraživanje je finansirao proizvođač sira. Nasuprot tome, druga japanska studija, podržana vladinim grantovima, nije uočila zaštitni efekat.

I pojedine dugoročne evropske studije takođe sugerišu koristi usled konzumacije sira.

- U finskoj studiji, praćenjem 2.497 muškaraca srednjih godina tokom 22 godine, sir se izdvojio kao jedina hrana povezana sa 28 odsto manjim rizikom od demencije. S druge strane, konzumiranje mleka i prerađenog crvenog mesa bilo je povezano sa lošijim kognitivnim rezultatima, dok je redovan unos ribe korelirao sa boljim ishodima - prenosi prof. Hogervorst i dodaje:

- Velika britanska studija, koja je pratila gotovo 250.000 ljudi, pokazala je da kombinacija ishrane – riba dva do četiri puta nedeljno, voće svakodnevno i sir jednom nedeljno – korelira sa smanjenim rizikom od demencije, ukazujući na značaj celokupnog obrasca ishrane, a ne samo pojedinačnih namirnica.

Iza brojki: kako se proverava tačnost podataka

Sve ove studije imaju značajna ograničenja. Naime, navike u ishrani se uglavnom oslanjaju na samoprocenu, a rane promene u pamćenju mogu da utiču na to šta i koliko ljudi pamte o svojoj ishrani.

Švedski istraživači preduzeli su dva koraka kako bi smanjili ovu potencijalnu pristrasnost:

• Prvo, isključili su učesnike koji su već imali demenciju na početku studije.
• Zatim su ponovo analizirali podatke nakon što su izuzeli one koji su razvili demenciju u prvih deset godina, fokusirajući se na grupu ljudi koji su ostali kognitivno zdravi duže vreme.

- Takav pristup smanjuje uticaj ranih, suptilnih promena u ishrani koje mogu da prethode dijagnozi demencije, čime se povećava pouzdanost povezanosti između konzumacije sira i smanjenog rizika od kognitivnog opadanja - objašnjava prof. Hogervorst.

Efekat sira ili efekat zamene namirnica

Još jedno ključno pitanje je: da li je uočeni efekat posledica same konzumacije sira i pavlake ili zamene drugih namirnica u ishrani?

- Moguće je da deo koristi proizlazi iz toga što su sir ili pavlaka zamenili crveno ili prerađeno meso, a ne iz njihovog specifičnog nutritivnog sastava. U prilog toj pretpostavci govori i nalaz švedske studije, koja nije pronašla povezanost između punomasnih mlečnih proizvoda i rizika od demencije kod učesnika čija je ishrana ostala stabilna tokom pet godina - piše u časopisu "The Conversation" prof. Hogervorst.

Tajna nije samo u siru, već načinu života

Hranu, međutim, nije moguće posmatrati izolovano. Obrasci ishrane imaju veći značaj od pojedinačnih namirnica.

- Na primer, mediteranski način ishrane, koji se dosledno dovodi u vezu sa manjim rizikom od demencije i kardiovaskularnih bolesti, uključuje sir u kontekstu ishrane bogate povrćem, ribom, integralnim žitaricama i voćem - navodi prof. Hogervorst, te nastavlja:

- U švedskoj studiji, osobe koje su konzumirale više punomasnog sira i pavlake ujedno su bile obrazovanije, ređe gojazne i imale nižu učestalost stanja povezanih sa demencijom, poput srčanih bolesti, moždanog udara, hipertenzije i dijabetesa. Svi ovi faktori nezavisno doprinose manjem riziku od kognitivnog opadanja.

To sugeriše da se viši unos sira posmatra u okviru šireg, povoljnijeg životnog stila, a ne kao deo ishrane sa prekomernim unosom kalorija ili narušenim metaboličkim zdravljem.

Šta sir može, a šta ne može - kada je reč o demenciji

U celini, dostupni dokazi ne podržavaju tvrdnju da punomasni mlečni proizvodi povećavaju rizik od demencije, ali ni da fermentisani proizvodi, poput sira, pouzdano štite od ove bolesti.

- Punomasni sir sadrži niz nutrijenata važnih za zdravlje mozga – vitamine rastvorljive u mastima kao što su vitamin A, vitamin D i vitamin K2, kao i vitamin B12, folat, jod, cink i selen. Ove supstance imaju važnu ulogu u neurološkoj funkciji i mogu da doprinesu očuvanju kognitivnog zdravlja - kaže prof. Hogervorst.

Ipak, postojeći podaci ne opravdavaju konzumiranje velikih količina sira ili pavlake kao strategiju prevencije demencije ili srčanih bolesti.

- Najdoslednija poruka istraživanja ostaje ista: uravnotežena ishrana, umerenost i sveukupan životni stil imaju daleko veći značaj od bilo koje pojedinačne namirnice, pa čak i one koja se na prvi pogled čini obećavajućom - poručuje profesorka If Hogervorst.