Danas su toplotni talasi ne samo češći, već i duži i intenzivniji nego ranije
Klimatske promene su glavni uzrok ove pojave, a predviđa se da će ekstremne vrućine postati još učestalije i opasnije u budućnosti
Letnje temperature u Srbiji svake godine dostižu nove rekorde, a ekstremne vrućine i tropske noći postaju naša nova realnost sa kojom se sve teže borimo. Kako bismo u potpunosti i naučno utemeljeno razumeli ove dramatične promene, važno je osloniti se na analize relevantnih stručnjaka. Sajt "Klima 101" je na svojoj Instagram stranici objavio izuzetno važnu analizu o učestalosti i intenzitetu toplotnih talasa u Srbiji.
U Srbiji, letnjih toplotnih talasa danas ima četiri puta više nego pre 50 godina, objavila je "Klima 101".
U toku je drugi intenzivni toplotni talas ovog leta
Temperature koje se bliže 40 stepeni i tropske noći: nakon predaha od par nedelja: Srbiju su opet zahvatile vrućine slične onima sa kraja juna.
Ovo je sada već sasvim normalna pojava. Poslednjih godina, svakog leta proživljavamo nekoliko toplotnih talasa. Ali, do relativno skoro, to je bilo daleko od normalnog.
Toplotni talasi su danas značajno češći, intenzivniji i duži nego pre 50 godina. Naravno, podaci donekle zavise od toga kako definišemo „toplotni talas”.
Kako nauka definiše toplotne talase i šta pokazuju podaci
Kako pokazuje grafik, toplotni talasi su postali znatno češći nego nekada.
U studiji koju su prošle godine objavili istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, toplotni talas je definisan kao niz od najmanje tri uzastopna dana, sa temperaturama u kategoriji „ekstremno toplo” u odnosu na normalu za period od 1961. do 1990. godine.
Tako definisani, toplotni talasi su se nekada javljali otprilike jednom, a danas se javljaju u proseku preko četiri puta svakog leta.
Toplotni talasi nisu samo češći nego pre pola veka - oni su istovremeno u proseku i duži i intenzivniji (vreliji).
Ova definicija se donekle razlikuje od one koju koristi RHMZ, koja koristi raspon od pet dana i noviju normalu (1991-2020), objavljeno je na "Instagram" stranici "Klima 101".
Ali, koja god definicija da se koristi, ako se koristi konzistentno tokom decenija, jasno se pokazuje porast – toplotni talasi su češći, intenzivniji i duži.
Krivac su klimatske promene i naša nespremnost za novu realnost
Krivac su klimatske promene, i ova promena se nije „završila”. U budućnosti, periodi nesnosnih vrućina biće u proseku još češći, još jači i još duži.
Kako se navodi, dok se naša klima menja, Srbija se ne menja sa njom. Ako želimo da se izborimo sa rastućim letnjim vrućinama, moramo da se prilagodimo u različitim sferama – od pravila rada na otvorenom do urbanog planiranja.
U pitanju je relativno nova pretnja, na koju, iako smo se mi uveliko "navikli", Srbija još uvek nije spremna. Naša poljoprivreda, zgrade i kuće, pa i naše škole nisu osmišljene sa ovakvim letnjim vrućinama u vidu.
