Srbija ulazi u najekstremniji deo toplotnog talasa sa temperaturama do 42 stepena, naročito u Vojvodini i duž autoputa E-75
Vetrovito vreme prestaje od 5. avgusta, što pojačava subjektivni osećaj toplote
Dok se Srbija ove večeri bori sa teškom sparinom i vrelinom, meteorolozi upozoravaju da ulazimo u samu završnicu priprema za najekstremniji deo toplotnog talasa.
Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, ovo je naša "nova realnost" jer je temperatura na Balkanu porasla za čak 4 stepena u odnosu na osamdesete godine, a leto se sada produžilo skoro do oktobra.
Vazduh nas peče kao u rerni: Od srede vetar potpuno staje
Iako smo do srede imali "prirodni ventilator" u vidu jugoistočnog vetra koji je pomagao isparavanju znoja, taj spas sada nestaje. Centar toplotne kupole vrelog afričkog vazduha pozicioniraće se direktno iznad Vojvodine, Mađarske i Slavonije.
- Kada temperatura pređe 37 stepeni, naše telo više ne može da se hladi izračivanjem. Tada kreće suprotan proces, vazduh počinje da nas greje kao u rerni - objašnjava Ristić.
Najkritičnije će biti od 5. do 8. avgusta, kada će maksimalne temperature u većini mesta iznositi od 37 do 41 stepen, dok će u delovima Vojvodine i uz put E-75 živa prelaziti i 42 stepena.
"Pratite svoj znoj": Ključni savet meteorologa za preživljavanje pakla
Ristić ističe da građani često ne razumeju ozbiljnost meteoalarma, poredeći toplotni udar sa bolešću. "Crveni" alarm na 38 stepeni je kao temperatura tela od 38 - jasan znak za uzbunu.
- Jedino što realno treba da pratite jeste vaš znoj. Ako se previše znojite, telo je u problemu i morate hitno naći način da se rashladite - upozorava on i dodaje zanimljivu opasku da su žene u ovim situacijama pametnije jer koriste lepeze, dok muškarci to često izbegavaju uprkos riziku.
Poseban izazov biće tropske noći, gde bi minimalna temperatura u Beogradu mogla da ostane na neverovatnih 30 stepeni.
Dunav se "uliva" u Savu: Suša kakva nije viđena od 1909. godine
Pored vreline na asfaltu, Srbija se suočava sa hidrološkim kolapsom. Reke dostižu istorijske minimume, a situacija podseća na početak prošlog veka.
- Dunav je na rekordno niskom nivou, skoro da ga više i nema. Došli smo do toga da Sava sada dominira, a Dunav kao da se uliva u nju - navodi Ristić.
Ovo nije samo problem za poljoprivredu; zbog nedostatka vode za hlađenje, ugrožen je rad hidrocentrala i nuklearnih elektrana širom Evrope, uključujući i Mađarsku, što može dovesti do ozbiljne energetske krize.
Ljudski faktor i rizik od požara
S obzirom na to da je sve suvo i da je trava požutela čak i u Engleskoj, opasnost od požara je na maksimumu.
- Ranije se govorilo da je čovek kriv za 95 odsto požara, ja mislim da je sada taj procenat 99 odsto. Samo jedna iskra pri paljenju strnjike pravi haos koji samo jaka kiša može da ugasi, a kiše nema na vidiku - izričit je meteorolog.
Zbog toga apeluje na maksimalnu pažnju u prirodi i racionalnu potrošnju vode i struje.
Kada stiže spas? Osveženje će biti "bolno" sporo
Mnogi se nadaju naglom zahlađenju, ali vremenske prognoze ukazuju na to da će se toplotni talas povlačiti veoma neodlučno.
- Slabljenje toplotne kupole počeće između 9. i 10. avgusta, ali će temperature padati neverovatno sporo, bukvalno stepen po stepen, kao da kalendar utiče na njega - kaže Ristić.
Iako će tada temperatura pasti na 30-35 stepeni, to je i dalje tropski interval. Pravo letnje osveženje i povratak na prijatnijih 26 do 31 stepen možemo očekivati tek u trećoj dekadi avgusta.