Eksponati stari 200 miliona godina, krst iz Jerusalima sa peskom Svete zemlje, fotografije svadbi porodica iz 19. veka, kao i ikone preko kojih je naslikan Titov portret samo su deo bogatstva koje čuvaju Novosađani.
Nadaleko poznat Sava S. Todorov, predsednik Društva kolekcinara i ljubitelja starina "Srpska Atina", okuplja 370 članova, a među predmetima koje sakuplja postoje i pravi rariteti, poput mačke od žada iz drevne Kine, ali i starih ikona.
- Najstariji eksponat koji posedujem star je više od 200 miliona godina. Reč je o fosilu nautilus, koji pomno čuvam, a dobio sam ga od prijatelja. Imam nekoliko primeraka zuba mamuta koji su stari nekoliko miliona godina - kaže Todorov.
Decenijama je zaljubljen u kolekcionarstvo, strast koja ga prati čitavog života. Na tom putu bilo je i neobičnih saznanja koja su pečat vremena u kom živimo.
- Posedovao sam dve ikone preko kojih su bili islikani Tito i park. Naime, kada sam prvu ikonu uzeo u ruke, video sam da se po ivicima osipa i stavio sam je na svetlo da vidim kolika su oštećenja. Međutim, iza Titovog portreta se nazirala Đurđica. Na drugoj je ispod parka oslikano Isusovo krštenje. Obe sam prodao, a prvu je vlasnik kupio kao Titov portret - priča Sava.
Todorov se poslednjih godina okrenuo sakupljanju relikvija, a izdvaja se njegova kolekcija krstova. Poseduje više od 500 različitih primeraka. Najdraži su mu srednjovekovni, kao i oni koje su monasi izrađivali na drvetu.
- Krst iz Jerusalima, iako veličine 15 centimetara, u sebi poseduje ispisanu molitvu, kao i pesak sa Svete zemlje. Drugi krst je od drveta i reč je o duborezu. Na veoma maloj površini od oko 40 centimetara u duborezu je pet različitih priča o Isusovom stradanju. Tu je i krst koji je ručno rađen i izrezbaren od sedefa - kaže Todorov.
U skorije vreme će, kaže, prirediti izložbu slika sa svadbi vojvođanskih porodica. Reč je fotografijama s početka 19. veka kako manje poznatih fotografa, tako i onih kraljevskih koje su mogle platiti samo imućne porodice.
Veliki broj kolekcionara pomalo je zatvoren u sebe i čuva svoju kolekciju. Kako Todorov kaže, kao društvo zalažu se da se kolekcionari otvore i pokažu svoje kolekcije, ali mnogi se plaše od napada. Pojedini Novosađani u vitrinama čuvaju nakit iz carske Rusije, iz poznatih radionica Sazikova i Faberžea. Njihova vrednost je i po nekoliko stotina hiljada evra, a pošto su, kaže Sava Todorov, već napadani i pljačkani, dragulje drže daleko od očiju javnosti.
Violina iz 18. veka koju je italijanski majstor Paolo Mađini poklonio ruskoj carici Katarini Velikoj, a koja je bila jedna od najvrednijih predmeta u kolekcijama novosadskih antikvara nije više u Novom Sadu. Njen vlasnik je morao da je proda zbog dugova. Mađini je po ugledu bio odmah iza Stradivarijusa i Amatija, a cena njegovih violina meri se stotinama hiljada evra.
Kodeks kolekcionara
Sava Todorov kaže da postoji nepisano pravilo među kolekconarima kojeg se, nažalost, mnogi ne pridržavaju. Reč je o prodaji predmeta ispod cene koju vlasnici nude da bi platili lečenje.
- Nikada ne kupujem eksponate od onih koji ih prodaju da bi platili lekove. Toga se pridržavaju svi pravi kolekcionari - kaže Todorov.
