Ukrajini bi bile obezbeđene bezbednosne garancije od SAD, NATO-a i evropskih država
Razmatra se mogućnost referenduma u Ukrajini kao potvrda završetka rata
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokazao je novu spremnost na ustupke u nekoliko ključnih pregovaračkih tačaka koje su pretili da zaustave mirovni proces sa Moskvom, čime je loptu praktično prebacio na rusku stranu.
Na otvorenom i opširnom sastanku sa novinarima, Zelenski je izneo nove detalje plana od 20 tačaka koji je opisao kao „osnovni dokument o okončanju rata, politički dokument između nas, Amerike, Evrope i Rusa“, piše CNN.
Zelenski je dodao da očekuje odgovor Moskve u sredu, nakon što američka strana stupi u kontakt sa Kremljom. Ukrajinski predsednik je takođe govorio o detaljima bezbednosnih garancija između Ukrajine, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, koje bi činile ključni deo svakog mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Skraćeni plan i kompromis oko Donjecka
Nacrt sporazuma od 20 tačaka predstavlja skraćenu verziju prvobitnog plana od 28 tačaka o kojem su SAD prethodno razgovarale sa ruskom stranom. Zelenski je u svojim izjavama predstavio ono što ukrajinska strana smatra prihvatljivim kompromisom za povlačenje svojih trupa iz delova Donjecke oblasti koje trenutno ne drže ruske snage.
To područje uključuje „pojas utvrđenja“, odnosno ukrajinske utvrđene gradove poput Kramatorska i Slavjanska, koji trenutno stoje na putu bilo kakvom potencijalnom ruskom napredovanju dublje u unutrašnjost Ukrajine. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Ukrajina mora praktično ustupiti celu Donjecku oblast kako bi mirovni plan uspeo.
Objašnjavajući stav svoje zemlje, ukrajinski predsednik je rekao da bi Rusija morala povući svoje snage sa teritorije ekvivalentne onoj koju bi ustupile ukrajinske trupe, čime bi se stvorila demilitarizovana zona oko nekih od sadašnjih linija fronta.
„Ako ovde uspostavimo slobodnu ekonomsku zonu, a ona predviđa praktično demilitarizovanu zonu – što znači da se teške snage uklanjaju sa ovog područja – i udaljenost, na primer, iznosi 40 kilometara (moglo bi biti pet, 10 ili 40 kilometara) – tada, ako su ova dva grada, Kramatorsk i Slavjansk, naša slobodna ekonomska zona, Rusi bi morali povući svoje trupe u skladu s tim za pet, 10 ili 40 kilometara“, rekao je Zelenski.
SAD i Evropa će odgovoriti ako Rusi napadnu
Među ostalim ključnim tačkama nacrta plana koje je Zelenski izneo, uključujući predložene izmene Kijeva, nalaze se potvrda suvereniteta Ukrajine i sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine, kao i bezbednosne garancije koje bi Ukrajini pružili SAD, NATO i evropske države, a koje bi, prema Zelenskom, „odražavale član 5“ – osnovno načelo uzajamne odbrane NATO-a.
Plan bi predviđao vojni odgovor i ponovno uvođenje sankcija Moskvi ako Rusija napadne Ukrajinu, ali garancije bi bile povučene ako Ukrajina pokrene napad na Rusiju ili bez provokacije otvori vatru na rusku teritoriju.
Plan takođe uključuje paket za posleratni ekonomski oporavak Ukrajine, uključujući osnivanje Ukrajinskog razvojnog fonda za ulaganja u tehnologiju, veštačku inteligenciju, kao i ulaganja američkih kompanija u ukrajinski sektor prirodnog gasa. Zelenski je procenio ukupne ekonomske gubitke uzrokovane ratom na 800 milijardi dolara.
Predlaže se i kompromisno rešenje za rad nuklearne elektrane Zaporožje, trenutno pod ruskom kontrolom, prema kojem bi elektranom upravljalo zajedničko američko-ukrajinsko preduzeće. Pedeset posto proizvedene električne energije išlo bi Ukrajini, a ostatak bi raspoređivale SAD. Planom se traži i povlačenje ruskih trupa iz Dnjepropetrovske, Mikolajivske, Sumske i Harkivske oblasti.
Ceo proces bio bi formalizovan pravno obavezujućim sporazumom, čiju bi primenu nadziralo i garantovalo Veće za mir kojim bi predsedavao američki predsednik Donald Tramp, a potpuni prekid vatre stupio bi na snagu odmah nakon što se sve strane usaglase.
Referendum kao konačna potvrda
Kontrola teritorije ostaje najsloženije pitanje svakog sporazuma. Zelenski je opširno govorio i o mogućem nacionalnom referendumu u Ukrajini kojim bi se formalizovao kraj rata.
„Ljudi bi tada mogli da biraju: odgovara li nam ovaj kraj ili ne?“ rekao je. „To bi bio referendum. Referendum zahteva najmanje 60 dana. I potreban nam je pravi prekid vatre na 60 dana; inače ga ne možemo održati. Drugim rečima, referendum ne bi bio legitiman.“ Zelenski je dodao da se od ljudi koji žive na teritorijama pod kontrolom Rusije ne može očekivati da pošteno glasaju.
„Ali na teritoriji koju kontrolišemo, gde se pravni i pošteni referendum zapravo može sprovesti, proces glasanja i pripreme – baš kao, usput rečeno, sa potencijalnim izborima o kojima naši partneri govore – mora se odvijati u sigurnim uslovima“, rekao je. „Bez bezbednosti, legitimitet je takođe upitan. Sve to objašnjavamo našim partnerima.“
Napori SAD-a i reakcija Kremlja
Mirovni napori Trampove administracije, predvođeni specijalnim izaslanikom SAD-a Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Džaredom Kušnerom, poslednjih nedelja beleže spor napredak. Tokom vikenda, ukrajinska delegacija predvođena sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Rustemom Umerovim i izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev sastali su se odvojeno sa svojim američkim kolegama u razgovorima koje je Vitkof opisao kao „konstruktivne i produktivne“.
Govoreći novinarima u sredu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Dmitrijev Putinu podneo „detaljan izveštaj o rezultatima svog putovanja u Majami. Na osnovu tih informacija, Moskva će formulisati svoje naredne korake i nastaviti kontakte u veoma bliskoj budućnosti putem postojećih kanala.“ Peskov je odbio da ulazi u detalje, rekavši da Moskva smatra „kontraproduktivnim“ raspravljati o pregovorima u medijima.
(Indeks)
