SAD su bile u ratu više od 20 od proteklih 25 godina - i to u tri velika sukoba, sva u istom regionu
Još jednom se pokazalo da sama vojna nadmoć ne dovodi do jasnog političkog uspeha niti do temeljnih promena kojima su SAD težile
Konflikt na Bliskom istoku sve više eskalira, a nakon pogibije američkih vojnika u iranskim napadima strahovi da će se rat još više razbuktati se umnožavaju. Otvoreno je pitanje kuda vodi ovaj sukob i šta će da uradi američki predsednik Donald Tramp, nakon još jedne uzastopne noći udara na Iran, dok analitičari ukazuju da SAD imaju ograničene opcije.
SAD su udarile na Iran u nedelju, devetu noć zaredom a, naglo jačanje tempa američkog bombardovanja i prošireni iranski odgovor – napad u Jordanu prošle nedelje, u kojem su poginula dvojica američkih vojnika, dok se jedan i dalje vodi kao nestao – preti da čitav region ponovo uvuče u veliki ratni sukob.
Tramp je obećao da će držati SAD dalje od “beskonačnih ratova”.
Ipak, napadom na Iran, on se suprotstavlja najvećem i najmoćnijem američkom rivalu u regionu. Tramp to pokušava da izvede bez kopnenih trupa, što je ograničilo američke žrtve u poređenju sa ranijim ratovima, piše Npr.org.
Američki "beskonačni ratovi"
SAD su bile u ratu više od 20 od proteklih 25 godina - i to u tri velika sukoba, sva u istom regionu:
- Avganistan,
- Irak,
- Iran.
Tokom tih sukoba su američki predsednici tvrdili da će njihova nadmoćna vojna sila brzo odlučiti ishod svih tih ratova. Za vreme Džordža Buša, američkoj vojsci je trebalo svega nekoliko nedelja da 2001. zbaci talibane u Avganistanu, a 2003. i predsednika Sadama Huseina u Iraku. Administracija Donalda Trampa je svojom vazdušnom kampanjom, uz podršku Izraela, prvog dana rata usmrtila mnoge iranske lidere i napadala ciljeve širom zemlje maltene po volji.
Ipak, još jednom se pokazalo da sama vojna nadmoć ne dovodi do jasnog političkog uspeha niti do temeljnih promena kojima su SAD težile.
Danas talibani vladaju Avganistanom. Irak je postigao određeni stepen stabilnosti, ali se i dalje suočava sa brojnim problemima nakon dugotrajnog, brutalnog rata. Teokratski režim u Iranu i dalje je na vlasti, a rat još nije okončan, piše Npr.org.
Zašto je Americi tako teško da dobije ratove?
- U početnoj fazi ratova generalno veoma uspešno razaramo protivničke kapacitete i eliminišemo ljude. Ali, uglavnom ne planiramo ono što dolazi posle - mir koji treba da usledi nakon rata - rekao je Piter Bergen, analitičar CNN-a i autor.
Amerika uporno očekuju ratove koji mogu brzo da se okončaju i uz relativno male troškove, smatra Pol Salem, analitičar za Bliski istok iz Libana.
- SAD imaju apetit jedne imperije, ali turistički pristup - rekao je on, dodajući da je upravo ta protivrečnost obeležila ratove u Iraku i Avganistanu, a da se sličan obrazac sada ponavlja i u Iranu.
Pored sve svoje snage, američka vojna moć ima i svoja ograničenja, a grupe koje se bore na domaćem terenu pronašle su načine da ometaju američku vojsku, čak i ako ne mogu da joj pariraju po vatrenoj moći. Malo je donosilaca političkih odluka koji danas otvoreno zagovaraju novu veliku kopnenu invaziju, imajući u vidu iskustva iz Iraka i Avganistana.
Ograničene opcije
S druge strane, mnogi analitičari smatraju da bi buduća američka politika mogla sve više da se fokusira na dugoročno obuzdavanje, odvraćanje i ograničenu diplomatiju, umesto na ambiciozne pokušaje promene režima ili izgradnje država po američkom modelu. To bi bio značajan zaokret u odnosu na intervencionističku strategiju koja je u velikoj meri oblikovala američku spoljnu politiku nakon terorističkih napada 11. septembra 2001, piše News18.com.
- SAD imaju ograničene opcije. Iran je, na mnogo načina, postao kost u njihovom grlu – nešto što ne mogu ni da progutaju ni da ispljunu. Kada je reč o široj politici prema Bliskom istoku, nalaze se u situaciji bez dobrog izlaza. Amerika ne može jednostavno da napusti region, jer postoji šire pitanje globalne dominacije i nadmetanja velikih sila. Pod Trampom je takvo razmišljanje samo dodatno ojačalo: Amerika ne treba da bude policajac sveta, već njegov gospodar. Upravo se u toj protivrečnosti danas nalaze SAD – rekao je portalu Vivek Mišra, zamenik direktora Programa za strateške studije u Fondaciji za istraživanje posmatrača (ORF).
"Nijedna jasna pobeda, samo niz ćorsokaka"
Dominik Tirni, politikolog i autor, smatra da je rat u Iranu samo još jedan primer američke nesposobnosti da rat vode do odlučujuće pobede.
- Iran je deo jedne mnogo duže priče u kojoj se Amerika već decenijama muči sa ratovima. Od Drugog svetskog rata, SAD gotovo da nisu izvojevale nijednu jasnu pobedu, već su prolazile kroz niz zastoja, poraza i dugotrajnih vojnih ćorsokaka: Koreja, Vijetnam, Irak, Avganistan, a sada potencijalno i rat sa Iranom – rekao je on za NPR.
Prema Tirniju, SAD su precenile svoju sposobnost da unište iranske nuklearne kapacitete i podstaknu narodni ustanak koji bi doveo do promene režima. Štaviše, smatra da je upravo težnja ka tom cilju možda proizvela suprotan efekat.
- Na kraju smo dobili vojnu kampanju koja nije ostvarila svoje osnovne ciljeve. Iran je danas snažniji, iako je pretrpeo ozbiljne udarce, a SAD sada pokušavaju da se izvuku iz situacije u koju su same upale – rekao je on.
Ima li ovom sukobu kraja?
Za sada, međutim, još nije jasno na koji način će se aktuelni sukob okončati. Salem smatra da, kako god se ovaj sukob završi, ovo neće biti njegova poslednja epizoda.
- Mislim da će u budućnosti biti novih ratova i novih sukoba - rekao je on.
Tirni veruje da će pregovori biti dugotrajni.
- Bilo je potrebno pet godina da se ispregovara izlazak iz Vijetnamskog rata. Proveli smo tri meseca u Vijetnamu samo pregovarajući o obliku stola za kojim ćemo pregovarati sa drugom stranom. Slično tome, bile su potrebne godine da se Amerika povuče iz Avganistana. Zato ovo neće biti brz proces. Tek smo na polovini filma i moramo da budemo spremni na dug i težak proces izvlačenja iz ovog sukoba - rekao je on.
