MOBILIZACIJA! Vojni rok se vraća u Evropu na velika vrata: Ove zemlje su u najvećem strahu, a postoji jedan VELIKI PROBLEM

Suočena sa vojnom pretnjom iz Rusije i neizvesnošću oko toga koliko su Sjedinjene Američke Države (SAD) spremne da brane svoje prekoatlantske saveznike, Evropa žuri da ojača svoju odbrambenu industriju i sposobnost raspoređivanja trupa, nakon što je broj vojnika drastično smanjen od kraja Hladnog rata. Francuska je nedavno objavila da, posle skoro 30 godina, ponovo uvodi vojnu službu, doduše na dobrovoljnoj vojnoj bazi. Sada se postavlja pitanje kakvi su stavovi drugih zemalja Starog kontinenta po tom pitanju.

Uprkos velikim gubicima u ratu protiv Ukrajine, evropske vojske doživljavaju Rusiju kao potencijalnu direktnu pretnju koja bi mogla da napadne u roku od dve do pet godina. Istovremeno, Vašington je jasno stavio do znanja da očekuje od svojih EU saveznika da preuzmu znatno veći deo sopstvene odbrane.

Ali dok je pitanje ulaganja u odbrambenu industriju pre svega ekonomsko, pitanje kako značajno proširiti broj profesionalnih pripadnika oružanih snaga ujedno je i duboko društveno - što izaziva žestoke debate u više zemalja.

Fabijen Mandon, najviši francuski general i načelnik Generalštaba oružanih snaga, nedavno je izazvao medijsku i političku buru izjavom da zemlja mora biti spremna "da izgubi svoju decu", jer se Rusija "priprema za sukob sa našim zemljama do 2030. godine".

- Većina evropskih vojski muči se da ispuni ciljeve regrutacije i da zadrži obučeno osoblje, kao i da obezbedi dovoljan broj rezervista - naveo je u nedavnom izveštaju istraživački centar Međunarodni institut za strateške studije.

Sofija Beš, stručnjak za odbranu u Karnegi fondaciji za međunarodni mir, rekla je da "rastući nedostatak vojnog osoblja" primorava sve više zapadnoevropskih zemalja da istražuju različite modele vojnog roka, piše britanski list "Gardijan".

Francuska uvela dobrovoljni vojni rok za mlade

Iako su nedavne ankete pokazale da većina u nekoliko evropskih zemalja - uključujući Nemačku, Francusku i Poljsku - podržava neki oblik obaveznog služenja vojske, druge zemlje za sada izbegavaju taj model.

Francuska je najnovija zemlja Evropske unije (EU) koja je iznela planove za proširenje svoje vojske. Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će od sledećeg leta ova nuklearna sila uvesti novu, dobrovoljnu vojnu službu namenjenu mladim od 18 i 19 godina.

Program će trajati 10 meseci i obuhvatiće mesečnu početnu obuku, a vojnici će služiti vojsku isključivo na teritoriji Francuske, preneo je BFM. Makron je ocenio da povratak na nekadašnju obaveznu vojnu službu nije rešenje, poručivši da "zemlja ne može da se vrati u vreme regrutacije, ali da je potrebna mobilizacija".

Nemačka vlada je prošlog meseca odlučila protiv sistema obaveznog služenja vojnog roka nakon žestoke debate, opredelivši se za dobrovoljni model - ali ako se pokaže da ne može da obezbedi dovoljan broj vojnika, razmotriće ponovno uvođenje masovne obaveze služenja.

Nekoliko zemalja nudi beneficije kao što su novčani bonusi, prioritetan pristup poslovima u državnom sektoru i mestima na univerzitetima za dobrovoljce.

Vojni lideri uglavnom smatraju da su dobrovoljci profesionalniji i motivisaniji od regruta, ali dobrovoljne vojske su skupe. Regruti ne samo da popunjavaju broj aktivnog osoblja, već predstavljaju i veliku bazu potencijalnih rezervista.

U kojim zemljama EU je obavezan vojni rok

Nekoliko zemalja EU ima neki oblik vojne obaveze, prednjače nordijske i baltičke zemlje gde koncept "totalne odbrane" čini okosnicu vojnog promišljanja, a broj regruta se povećava.

• Finska - ima jednu od najvećih rezervnih snaga na svetu, zasnovanu na univerzalnoj muškoj vojnoj obavezi
• Švedska - ponovo je 2018. ponovo uvela selektivno služenje vojnog roka uz obaveznu registraciju i za muškarce i za žene, ali i uz strogi proces odabira koji uzima u obzir više faktora, uključujući fizičku spremu i volju mladih da služe
• Danska - u junu je proširila obavezan vojni rok i na žene, i produžila ga sa četiri na 11 meseci
• Estonija - ima univerzalno služenje vojske za muškarce
• Letonija, Litvanija i Danska - biraju regrute putem lutrije ako nema dovoljno dobrovoljaca
• Hrvatska, koja je ukinula obavezno služenje vojnog roka pre 18 godina, nedavno ga je ponovo uvela
• Poljska - radi na planu za pripremu obuke velikih razmera za svakog odraslog muškarca, kako bi udvostručila veličinu svoje vojske

Pored njih, obaveznu vojnu službu i dalje imaju Austrija, Kipar, Estonija i Grčka.

Najmoćnije vojske u Evropi

Prema indeksu "Global Firepower", najmoćnija vojska sveta je američka, ali kada je reč o Evropi - prednjači Velika Britanija.

Dakle, prema indeksu vojne moći (što je indeks manji, to je zemlja jača), taj redosled bi, ako gledamo prvih 10, na Starom kontinentu izgledao ovako:

1. Velika Britanija
2. Francuska
3. Italija
4. Nemačka
5. Španija
6. Ukrajina
7. Poljska
8. Švedska
9. Grčka
10. Holandija

U konkurenciji od ukupno 36 evropskih država, Srbija zauzima 20. mesto, Slovenija 27, Hrvatska 24, a Crna Gora 33, a Bosna i Hercegovina 34.