Države poput Poljske, Finske i baltičkih zemalja počele su povlačenje iz sporazuma i pokretanje sopstvene proizvodnje zbog rastuće pretnje iz Rusije
Iako se sporazumi o zabrani opasnog oružja sve češće zanemaruju, stručnjaci smatraju da oni i dalje imaju smisla
Princeza Dajana bila je jedna od prvih zagovornica zabrane nagaznih mina. Danas se sve manje država pridržava tog sporazuma, a proizvodnja ovih podmuklih bombi ponovo se intenzivira. Međutim, sada se fokus stavlja na "pametne" mine.
Oko 2000. godine više od 160 zemalja potpisalo je Sporazum o zabrani mina, što je smatrano humanitarnim prekretnicom. Sprovedeni su programi za uklanjanje mina, a milioni su uništeni. Pre toga, zbog ovih smrtonosnih zamki godišnje je stradalo ili ranjeno više od 25.000 ljudi, od kojih su najveći broj - čak 80 odsto bili civili. Mnogi su stradali i na prostoru bivše Jugoslavije. Cela Evropa se tada obavezala da nikada više neće koristiti protivpešadijske mine. Ipak, sada se ove podmukle mine vraćaju na velika vrata.
Poljska, baltičke države i Finska povlače se iz sporazuma i planiraju sopstvenu proizvodnju mina, piše švajcarski "Blik". Povratak ovog oružja više nije moguće zaustaviti. Sporazum iz Otave, koji je omogućio zabranu mina, delom je zaslužna i princeza Dajana (1961-1997), prva supruga sadašnjeg britanskog kralja Čarlsa (77). Njena posvećenost zabrani mina i fotografije u zaštitnom odelu sa ranjenom decom obišle su svet. Sporazum je ratifikovan samo nekoliko meseci nakon njene tragične smrti u Parizu.
Sve više evropskih zemalja ignoriše zabranu
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu pre četiri godine, sporazum je praktično izgubio značaj. Sve više evropskih zemalja ignoriše zabranu i raskida ugovor. Litvanija, Letonija i Estonija bile su prve, zatim Poljska, a nedavno i Finska, uprkos protestima Norveške i "Amnesty Internationala". Ove zemlje žele da "imaju stratešku prednost" u poređenju sa Rusijom. Ukrajina je sporazum potpisala 2005. i uništila velike količine mina, ali je sada i ona u procesu povlačenja.
Velike sile poput Rusije, SAD, Indije i Kine nikada nisu potpisale ovaj sporazum. Finska je nedavno najavila pokretanje programa proizvodnje mina, koji uključuje obuku vojnika za upotrebu i nabavku mina.
"Cilj je da prve nove mine i prateća oprema budu spremne za upotrebu tokom 2027. godine", navodi se u saopštenju finske vojske.
Poljska planira da godišnje proizvede do 1,2 miliona mina, od kojih će deo biti isporučen Ukrajini. Mine će postati deo evropske odbrane na istoku protiv Rusije i Belorusije. Ovaj "Gvozdeni zid 2.0" uključuje i fizičke barijere, dronove i oružje dugog dometa. "Baltička odbrambena linija" štiti oko 1.000 kilometara granice Estonije, Litvanije i Poljske, dok "Istočni štit" pokriva 800 kilometara poljske granice. Finska deli 1.343 kilometra granice sa Rusijom.
Koje su prednosti ovog smrtonosnog oružja
Eksperti nisu iznenađeni povratkom protivpešadijskih mina. Ove male bombe su efikasno i jeftino sredstvo za zaustavljanje neprijatelja.
- Mine daju strani u ratu šansu da ograniči štetu čak i nakon taktičkog poraza - objasnio je Ralf D. Tile, predsednik nemačkog političko-vojnog društva i "Jurodifens".
Trenutno se u Istočnoj Evropi mine još ne postavljaju, ali se pripreme intenzivno odvijaju. Mine se obično postavljaju u poslednjem trenutku tokom borbe, ali u slučaju velike nadmoći neprijatelja, sa planovima se počinje ranije i detaljno.
Već su formirani depoi mina na granicama, a teritorije su označene i pripremljene za brzo miniranje u slučaju potrebe. Postoje specijalni sistemi koji mogu da postave hiljade mina na sat, a pripremaju se i mostovi i putevi za eventualne eksplozije, piše "Blik".
Šta su "pametne" mine
Pošto protivpešadijske mine neretko ostaju u zemlji godinama nakon sukoba, često stradaju civili, uključujući i decu. Međutim, mine sada postaju "pametne":
- Mapiranje omogućava čišćenje mina nakon rata
- Moderni modeli često imaju tajmere koji ih deaktiviraju ili uništavaju nakon određenog vremena, od nekoliko sati do nekoliko nedelja
- Danas se mine mogu i daljinski uključivati i isključivati
Tile smatra da povratak ovih mina nije moguće zaustaviti.
- Samo oni koji odlučno koriste sve mogućnosti odbrane - mogu da se održe. U suprotnom, posledice će biti katastrofalne i sa velikim ljudskim gubicima - dodao je on.
Pored sporazuma o protivpešadijskim minama, postoje i ugovori o zabrani kasetne municije, hemijskog, biološkog i zapaljivog oružja.
Stručnjak smatra da ovi sporazumi ipak imaju smisla, jer se "smanjuju zalihe takvog oružja i podižu prag za njegovu upotrebu".
(Blick.ch)
