Procene ukazuju na povećanje broja vojnika u Litvaniji do 2027. godine, uz podršku NATO saveznika
Bezbednosne analize naglašavaju stratešku poziciju severnog krila NATO-a u kontekstu odnosa sa Rusijom
Nemačka je krajem januara rasporedila dva borbena bataljona Bundesvera u Litvaniji, jednoj od baltičkih zemalja koje čine ključni deo istočnog krila NATO-a, dok rastu strahovi od potencijalnog ruskog napada na Evropu. S druge strane, tenzije su sve veće i na severnom krilu alijanse - posebno u Finskoj koja deli najdužu granicu sa Rusijom, gde obaveštajne službe ističu da bi Rusija mogla napasti NATO čak i pre završetka rata u Ukrajini.
General-potpukovnik Džerald Funke, koji rukovodi sedištem Zajedničke komande za podršku Bundesvera, rekao je da bi Nemačka mogla da bude uvučena u sukob preko brigade ako Rusija pokrene veliki napad na baltičke države i to već u roku od dve godine.
Prema najgorem scenariju, kako je istakao, veliki ruski napad bi doveo do raspoređivanja desetina hiljada savezničkih vojnika kroz nemačke luke i transportne rute.
Ministar odbrane Litvanije Robertas Kaunas ponovio je ovu tvrdnju tokom posete Operativnoj komandi na lokaciji Švilovze. Međutim, istakao je da je verovatniji scenario manja vojna akcija kako bi se testirala bezbednosna arhitektura Evrope i NATO-a, piše "Dejli ekspres".
Cilj je da 4.800 nemačkih vojnika bude u Litvaniji do sledeće godine
Većina trupa će biti stacionirana u Rudninkaju, ali će posebna borbena jedinica sastavljena od osam drugih NATO zemalja biti na raspoređivana naizmenično, u određenim vremenskim intervalima. Oni će biti bazirani u Rukli, u centralnoj Litvaniji.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da je broj nemačkih vojnika u Litvaniji sada oko 1.800, ali da je cilj da se taj broj poveća na 4.800 do 2027. godine.
- Idemo po planu. Brigada raste i obučava se na terenu. Godina 2026. će biti godina posebno intenzivnih obuka sa snažnim nemačkim učešćem - rekao je on.
Nemački kancelar Fridrih Merc se sastao sa litvanskom premijerkom Ingom Ruginiene 29. januara, na dan kada su vojnici raspoređeni, naglašavajući zajedničku odbrambenu saradnju između zemalja.
- Ova brigada nije politički simbol, već vojni doprinos odvraćanju i odbrani - rekao je Merc.
Strateški štit na severu
Kada je reč o severnom krilu NATO-a, bezbednosni izvori i u Finskoj i u Norveškoj počeli su da izražavaju sve veću zabrinutost zbog velikog gomilanja ruske vojske u oblastima koje se graniče sa ovim nordijskim državama.
Više nacionalnih obaveštajnih službi izdalo je upozorenja da se Rusija sprema za sukob sa NATO-om koji bi mogao da počne i pre nego što se rat u Ukrajini završi, dok neki tvrde da bi to moglo da se dogodi u roku od tri do pet godina.
Države koje su geografski najbliže Rusiji ulažu ogromna sredstva u jačanje odbrane, a među njima prednjači Poljska. Međutim, i nordijske zemlje su se pridružile svojim baltičkim susedima u formulisanju sličnih programa za vojno jačanje koji uključuju sve bližu saradnju sa Ukrajinom.
Ključna zemlja je u ovom slučaju Finska koja deli granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara, što je čini ubedljivo najizloženijom - zemljom u najvećem riziku - od svih zemalja članica NATO-a.
Kako piše portal "Gis reports online", švedska teritorija bi mogla da se koristi za tranzit teških vojnih snaga (jedinica i vojne opreme) za raspoređivanje na baltičkom terenu, a američke krstareće rakete mogu da preleću preko ove zemlje kako bi gađale ciljeve unutar Rusije.
Sa Finskom kao članicom, s druge strane, snage NATO-a bi bile veoma blizu kritične ruske vojne infrastrukture, čime se povećavaju šanse za uspešno odvraćanje Rusije. Takođe, finska vojska bi mogla da broji čak milion ljudi, što je impresivan podvig.
Uz to, Finska sa Estonijom kontroliše prolaz kroz Finski zaliv, što otežava slobodan prolaz ruske ratne mornarice i time jača kontrolu NATO-a nad tim morskim prostorom. I na kraju, zajedno sa drugim nordijskim državama (poput Švedske i Norveške), Finska doprinosi stvaranju integrisane odbrane vazdušnog prostora i koristi iskustvo u borbi u arktičkim uslovima, što je važno za odbranu severnog krila NATO-a.
Šanse za svetski sukob u procentima
Prema proceni vojnog analitičara Pitera Apsa, šansa da počne treći svetski rat tokom narednih 10 godina je između 30 i 35 odsto. On smatra da bi inicijalna kapisla mogla da bude Azija, posebno rizik od kineske invazije na Tajvan.
Kako tvrdi, velika kriza u Aziji bi mogla da otvori prostor za delovanje Rusije u Evropi potencijalno testirajući odlučnost NATO-a u ranjivim područjima, prenosi portal "Dagens".
Međutim, veliki kopneni napad je malo verovatan, tvrdi on, dok Rusija ratuje u Ukrajini, ali neki stručnjaci upozoravaju da bi ponovno naoružavanje moglo da bude brzo nakon postizanja mirovnog sporazuma.
Osim Tajvana, "Dejli ekspres" navodi još nekoliko opasnih žarišta u slučaju trećeg svetskog rata uz napomenu da nije reč o predviđanjima već da su ovo odrazi trenutnih geopolitičkih linija raskola:
SAD - u svakom ratu velikih razmera u kojem bi učestvovale rivalske supersile bio bi uvučen Vašington
Rusija - zemlja visokog rizika zbog rata u Ukrajini i čestih upozorenja o sukobu sa NATO-om, ali i zbog vojnog i nuklearnog arsenala
Iran i Izrael - zbog potencijalne eskalacije regionalnih tenzija
