Slučaj "Brauder protiv Gejlija" doveo je do ukidanja rasne segregacije u javnom prevozu
Iako dugo u senci, Kolvin je priznanje za svoje doprinose dobila kasnije u životu, ostavljajući trajno nasleđe
Američka pionirka borbe za građanska prava Klodet Kolvin, koja je uhapšena sa samo 15 godina jer je odbila da ustupi svoje mesto belkinji u autobusu u Montgomeriju u Alabami, devet meseci pre sličnog, ali poznatijeg čina Rose Parks, preminula je u utorak u 86. godini.
Iako je decenijama ostala gotovo nepoznata široj javnosti, čin prkosa iz 1955. inspirisao je Rozu Parks i druge i pomogao u stvaranju temelja za saveznu tužbu kojom je zabranjena rasna segregacija u javnom prevozu u SAD-u. Njenu smrt je potvrdila Ešli Rouzboro, portparolka porodice i Fondacije Klodet Kolvin.
Odbila da ustupi mesto belkinji
U jednom od prvih javno zabeleženih činova građanske neposlušnosti protiv segregacionih pravila sedenja u gradskim autobusima u Montgomeriju, Kolvin je odbila da ustupi svoje mesto beloj ženi, kako joj je vozač naredio, i ostala je da sedi dok je policija nije izvela iz autobusa.
Prema njenim iskazima na sudu, Kolvin je rekla da je tog dana u školi učila o heroinama koje su se borile protiv ropstva i osećala kao da na jednom ramenu ima Harijet Tabman, a na drugom Sodžerner Trut, te da ju je "istorija prikovala za sedište".
Ali Parks, starija krojačica i sekretarka lokalnog ogranka NAACP-a, smatrana je prikladnijom osobom oko koje se pokret mogao da se okupi dok su vođe borbe za građanska prava organizovali jednogodišnji bojkot autobusa koji je Martina Lutera Kinga mlađeg izveo na nacionalnu scenu.
U periodu pre bojkota, koji je počeo u decembru 1955, pitanja društvene klase pa čak i "kolorizma", s obzirom na to da je Kolvin dolazila iz siromašnije porodice i bila svetlije puti od Parks, navela su vođe pokreta da se ne oslone na tinejdžerku kao simbol borbe, navela je Rouzboro.
Oko godinu dana nakon hapšenja, Kolvin je ostala trudna sa oženjenim muškarcem, što je kasnije opisano kao krivično delo seksualnog odnosa sa maloletnicom.
"Brauder protiv Gejlija"
Uprkos tome, Kolvin je postala jedna od nekoliko tužiteljki i glavni svedok u slučaju "Brauder protiv Gejlija", koji je doveo do istorijske odluke Vrhovnog suda SAD-a iz 1956. kojom je segregacija u javnom prevozu proglašena neustavnom.
Kolvin je decenijama nakon toga živela daleko od očiju javnosti, radeći kao negovateljica i pomoćnica medicinske sestre, boreći se kao samohrana majka, iako su istoričari i drugi od tada rasvetlili koliko je važnu ulogu odigrala u počecima pokreta za građanska prava.
Fred Grej, advokat u slučaju "Brauder protiv Gejlija", pripisao joj je zasluge za pokretanje borbe protiv segregacije na jugu SAD-a.
- Ne želim da umanjim zasluge gospođe Parks, ali Klodet nam je svima dala moralnu hrabrost da učinimo ono što smo učinili - citira ga "Vašington post", prenosi "Rojters".
Poslednjih godina Kolvin je uspela da izbriše svoj dosije o maloletničkom hapšenju, rekla je Rouzboro.
(Index)
