Epidemiju izaziva retka vrsta ebole poznata kao bundibugjo
Ukupan broj zaraženih u Ugandi porastao je na pet
Epidemija retkog soja ebole u Kongu već je treća najveća u istoriji, svega nekoliko nedelja od trenutka kad je, kako se pretpostavlja, počela. Virus se rapidno širi u jednom od najnestabilnijih i najugroženijih regiona sveta, zdravstveni zvaničnici i javnost su sve zabrinutiji, dok rastu napadi na ustanove u kojima se tretiraju oboleli.
Grupa besnih stanovnika upala je u zdravstvenu ustanovu u Rvampari, zahtevajući tela svojih rođaka koji su umrli od ebole, prenosi “Al Džazira” pozivajući se na lokalne izvore. Dan kasnije, zapaljen je šator za obolele u bolnici u Mongbaluu, gradu u provinciji Ituri, žarištu epidemije. Direktor bolnice dr Ričard Lokudi rekao je da je najmanje 18 ljudi za koje se sumnja da su zaraženi ebolom pobeglo tokom napada koji je uzrokovao paniku u bolnici.
U međuvremenu je troje volontera Crvenog krsta umrlo, kako se sumnja od ebole koju su verovatno dobili tokom rukovanja telima preminulih. Veruje se da su se oni zarazili 27. marta, dok su radili u istočnom regionu Ituri, pre nego što je epidemija identifikovana.
Volonteri su među prvim poznatim žrtvama epidemije ebole u Kongu, koja je do sada dovela do 177 sumnjivih smrtnih slučajeva i 750 sumnjivih slučajeva zaraze.
- Mislili smo da je u pitanju šala, ali kako smo videli da ljudi umiru, sada vidimo da je to stvarnost. Bolest je definitivno tu - rekla je CNN-u Eli Ilunga, stanovnica Bunije, prestonice Iturija.
"Veoma visok rizik"
Epidemiju izaziva retka vrsta ebole poznata kao bundibugjo, za koju ne postoji potvrđena vakcina i koja ubija oko trećinu zaraženih. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u petak podigla procenu rizika po javno zdravlje od virusa u Kongu sa “visokog” na “veoma visok”.
SZO je takođe upozorila da bi epidemija mogla da se pogorša ne samo u Kongu već i u Ugandi.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da je rizik u širem regionu Afrike visok, ali da globalno ostaje nizak.
Žarište u regionu Ituri
Epidemija je koncentrisana u provinciji Ituri na severoistoku Konga, ratom razorenom području koje se graniči sa Ugandom i Južnim Sudanom. Prvi poznati pacijent, zdravstveni radnik, razvio je simptome poput groznice i povraćanja 24. aprila i umro, prema SZO. Virus se proširio nakon što je telo preneto kući radi sahrane.
Kako piše “Volstrit žurnal” (WSJ), Ituri je veliko trgovačko i rudarsko središte sa intenzivnim saobraćajem:
- Gusto je naseljen: dva miliona ljudi je raseljeno, a 10 miliona suočava se sa akutnom glađu
- Oružani sukobi su se pojačali tokom poslednja dva meseca, što otežava dopremanje zdravstvene pomoći u to područje
- Takođe postoji duboko nepoverenje prema spoljnim vlastima
- Bile su potrebne dve godine da se zaustavi epidemija ebole koja je tu izbila 2018.
Šta je sa Ugandom
Ukupan broj zaraženih u toj zemlji porastao je na pet, nakon potvrđena tri slučaja zaraze. Među njima su vozač koji je prevozio prvu žrtvu virusa u Ugandi, zdravstveni radnik koji je lečio prvog pacijenta, kao i žena iz Konga koja je 14. maja ušla u Ugandu sa simptomima.
Prema “Forbsu”, do porast u broju zaraženih došlo je svega dan nakon što je direktor SZO rekao da je epidemija u Ugandi “stabilna”. Zdravstvene vlasti sumnjaju da je mnogo više ljudi zaraženo na većem području, jer se virus nedeljama širio neprimećeno.
Dodatni problem predstavlja to što su slučajevi prijavljeni i u gradovima.
Šta je bundibugjo
Jedan je od četiri poznata soja ebole koji mogu da zaraze ljude. Ime je dobio po planinskom okrugu u Ugandi u kojem je izbila prva epidemija 2007.
Do sada je izazvao samo dve epidemije u prošlosti i toliko je redak da nije bio uključen u laboratorijske testove za ebolu u oblasti gde je izbila najnovija epidemija, zbog čega je tek kasnije identifikovan. Prisustvo virusa potvrđeno je tek kad su uzorci poslati u državnu istraživačku laboratoriju, hiljadama kilometara daleku.
Bundibugjo se sporije razmnožava i deluje manje smrtonosno od zairskog soja, koji je usmrtio više od 11.300 ljudi u Zapadnoj Africi 2014, u najvećoj epidemiji ebole u istoriji. Ipak, bundibugjo soj je u prethodne dve epidemije usmrtio više od 30% zaraženih.
Da li postoje vakcine
Ne postoje odobrene vakcine ni tretmani, što epidemiju čini mnogo rizičnijom.
Nekoliko potencijalnih vakcina protiv bundibugjo soja nalazi se u razvoju, ali još nisu testirane na ljudima. Najperspektivniji kandidat je vakcina zasnovana na onoj koja je već odobrena za zairski soj. Kako je rekao zvaničnik SZO dr Vasi Murti, biće potrebno između 6-9 meseci da doze budu spremne za kliničko ispitivanje.
Alin Kitambala Masika, stanovnica Bunije u Ituriju, rekla je CNN-u da se nada da će se ljudi prizvati razumu kad je reč o nošenju lične zaštite.
- Ebola mi je uništila čitavu porodicu - rekla je ona.
Simptomi ebole
Rani, takozvani “suvi simptomi” su:
- groznica
- umor
- bolovi u mišićima
- glavobolja
- bol u grlu
Posle četiri ili pet dana pacijent može razviti “vlažne” simptome ebole:
- vodenu dijareju
- mučninu
- povraćanje
Može doći do otkazivanja organa, a u nekim slučajevima i do unutrašnjeg i spoljnog krvarenja iz nosa ili kroz dijareju.
Kako se ebola prenosi i da li može izazvati pandemiju
Prenosi se kontaktom sa znojem, krvlju i drugim telesnim tečnostima zaraženih ljudi.
Telo ostaje zarazno i nakon smrti osobe.
Ebola je veoma smrtonosna, ali je malo verovatno da može izazvati pandemiju jer se ne širi lako, piše WSJ. Nije vazdušno prenosiva poput kovida ili gripa i ne može doći do zaraze samo zbog boravka u blizini obolele osobe.
Period inkubacije traje između dva i 21 dana, a ljudi uglavnom nisu zarazni pre pojave simptoma.
