Protesti su započeti kao reakcija na ekonomsku krizu i za degradaciju nacionalne monete rijala, uz zahtev za okončanje trenutnog režima.
Organizacije za ljudska prava optužuju bezbednosne snage za neselektivno delovanje i grubo ophođenje prema uhapšenim demonstrantima.
Najmanje 20 ljudi izgubilo je život, među kojima i troje dece, a skoro 1.000 ljudi je uhapšeno, od čega je 40 maloletnika, u protestima u Iranu, navode danas međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje optužuju bezbednosne snage te zemlje da "neselektivno gađaju civile".
Protesti su nastavljeni i tokom vikenda, uprkos pojačanim merama bezbednosti nakon izjava vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamenija, koji je učesnike protesta nazvao "izgrednicima".
Organizacija sa sedištem u SAD "Hjuman rajts aktivists" (HRAI) navodi da je do sada uhapšeno 990 osoba, dok je najmanje 20 ljudi izgubilo život, preneo je "Gardijan".
Među stradalim maloletnicima je, prema tim izvorima, i petnaestogodišnji Mustafa Falahi iz centralnog Irana.
Organizacija Hengav sa sedištem u Oslu saopštila je da je Falahi stradao 1. januara tokom intervencije bezbednosnih snaga. Hengav je, takođe, naveo da su 3. januara u gradu Kermanšahu poginuli sedamnaestogodišnji Rasul Kadivarian i njegov dvadesetogodišnji brat Reza.
Zamenik direktora HRAI Skajlar Tompson izjavio je da je organizacija dokumentovala ova stradanja, kao i hapšenja najmanje 44 dece, naglasivši da prisustvo mladih na protestima zahteva posebnu zaštitu u skladu sa međunarodnim pravom.
Svedoci sa terena navode da su tokom vikenda u pojedinim delovima zapadnog Irana okupljeni uzvikivali parole protiv vlasti i zahtevali oslobađanje uhapšenih demonstranata, nakon čega je došlo do intervencije bezbednosnih snaga.
Organizacije za ljudska prava su tokom vikenda saopštile i da su bezbednosne snage intervenisale u bolnicama u koje su odvoženi povređeni demonstranti.
Prema navodima organizacije Hengav, snage bezbednosti koriste sredstva za razbijanje protesta bez razlikovanja odraslih i maloletnih učesnika, dok se privedeni, kako tvrde, izlažu grubom postupanju pre prebacivanja na nepoznate lokacije.
Prema podacima HRAI, protesti su izbili zbog sloma nacionalne valute i rasta troškova života, a proširili su se na najmanje 78 gradova i 222 lokacije, uz zahteve demonstranata za okončanje aktuelnog režima.
Zašto su počeli protesti
Protesti su započeli među trgovcima i vlasnicima radnji zbog ekonomskih teškoća, pre nego što su se proširili među univerzitetskim studentima i demonstrantima u provincijama.
Demonstranti su skandirali protiv iranske vlade, a ekonomski problemi, poput inflacije koja premašuje 36 odsto, dodatno su pogoršali situaciju.
Iranska valuta, rijal, izgubila je gotovo polovinu svoje vrednosti u odnosu na dolar, što je izazvalo teške uslove za mnoge građane.
U odgovoru na nemire, iranske vlasti su pokušale dvostruki pristup, priznajući ekonomsku krizu, ali koristeći nasilje protiv jačih oblika protesta.
Tokom vikenda, iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, rekao je da će vlasti "razgovarati sa demonstrantima", ali da "izgrednike treba staviti na njihovo mesto".
"Tajms": Obaveštajni podaci sa Zapada otkrivaju da Hamnei priprema plan za bekstvo
Ekskluzivni obaveštajni podaci jedne zapadne službe otkrivaju da je vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamnei, u atmosferi uličnih protesta koji protiv njega traju već danima, pripremio plan za bekstvo iz zemlje, prenosi britanski "Tajms".
Kako se navodi, 86-godišnji Hamnei je pripremio krizni plan za slučaj da protesti eskaliraju.
Opozicioni mediji u Iranu prenose da je on svojim snagama naložio da oštro reaguju na proteste, kao i da je do sada ubijeno najmanje 17 osoba, većinom pripadnika kurdske manjine.
Kako navodi list, destinacija za potencijalno bekstvo Hamneija je Moskva, što ne čudi, s obzirom da je ruski predsednik Vladimir Putin jedan od poslednjih saveznika Irana.
Hamnei se još uvek oporavlja od debakla u junu, kada je Izrael eliminisao vrhovne vođe Revolucionarne garde u ratu koji je trajao samo 12 dana, i potpuno onesposobio protivvazdušnu odbranu Teherana, prenosi "Tajms". SAD su potom dovršile posao, bombardujući iranska podzemna nuklearna postrojenja.
U psihološkom profilu koji je sastavila jedna zapadna obaveštajna agencija, dodaje se da je ajatolah Hamnei sve slabiji, kako mentalno, tako i fizički, ali "da to kompenzuje pojačanom paranojom".
Kako se navodi, ukoliko se njegova vlast sruši, pokušaj bekstva bi bio logičan korak da spase ono što se još može spasti.
Pored članova Hamneijeve porodice, uključujući njegovog sina i imenovanog naslednika Modžtabu, pobegao bi i njegov najbliži krug od čak 20 savetnika, prenosi "Bild".
Civilna vlada pod predsednikom Masudom Peseškijanom (71) se dalje ne pominje u izveštaju obaveštajne službe, ali u strogoj teokratiji, ona ionako ima malo uticaja.
Kako je za "Tajms" naveo obaveštajni izvor, ruta za bekstvo u slučaju vanredne situacije je već određena, a plan uključuje i prikupljanje gotovine i sredstava kako bi se olakšao bezbedan odlazak.
Ukoliko bi plan zaista bio sproveden, Hamnei bi se u Moskvi sreo sa starim poznanikom, bivšim sirijskim diktatorom Bašarom al Asadom (60), koji se sklonio u Rusiju nakon što je svrgnut s vlasti krajem 2024. godine.
Dvojica vladara su godinama činila "osovinu otpora", podržavajući terorističke grupe poput Hamasa u Pojasu Gaze, preneo je list.
Tramp zapretio Iranu: SAD će žestoko reagovati ako počnu da ubijaju demonstrante
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Iran bio "veoma žestoko pogođen" ukoliko tokom aktuelnih protesta u toj zemlji dođe do ubijanja demonstranata.
- Pažljivo to pratimo. Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mislim da će ih Sjedinjene Američke Države veoma snažno pogoditi - rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu "Air Force One", preneo je danas "Figaro".
Reč je o najvećim protestima u Iranu od kraja 2022. godine, kada je tu zemlju zahvatio talas demonstracija nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, posle njenog hapšenja zbog kršenja strogih pravila oblačenja za žene.
(Tanjug)
