SAD nikada nisu postale članica MKS-a, plašeći se mogućnosti politički motivisanih procesa protiv američkih državljana
Stručnjaci upozoravaju da bi urušavanje MKS-a dugoročno imalo ozbiljne posledice po međunarodnu pravdu i vladavinu prava
Predsednik SAD Donald Tramp nikada nije blagonaklono gledao na Međunarodni krivični sud u Hagu. Tokom svog prvog mandata nazivao ga je "pretnjom" po američki suverenitet, dok ga je državni sekretar Marko Rubio ove nedelje optužio da je "korumpiran i kobno politizovan". Međutim, administracija se nije zaustavila samo na rečima.
Nakon što je ove godine objavila uvođenje sankcija glavnom tužiocu suda Karimu Kanu i devetorici sudija, Trampova administracija je ove nedelje uvela sankcije i predsednici Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Tomoko Akane iz Japana, kao i višem tužiocu Abdulaju Sejeu iz Senegala.
Ovaj potez predstavlja najnoviju eskalaciju u kampanji administracije američkog predsednika protiv MKS-a sa sedištem u Hagu, koji je međunarodna zajednica osnovala 2002. godine radi procesuiranja ratnih zločina, genocida i zločina protiv čovečnosti, piše Rojters.
Sankcije zamrzavaju svu imovinu koju ti pojedinci eventualno imaju u SAD i praktično ih isključuju iz američkog finansijskog sistema, sa kojim gotovo sve međunarodno aktivne banke imaju bliske veze. Kanadska sutkinja Kimberli Prost, koja je sankcionisana prošle godine, rekla je da je izgubila pristup kreditnim karticama, dok je prestao da joj radi i uređaj Amazon Alexa.
Za svoje kritičare, sud predstavlja pokušaj nametanja nelegitimnog autoriteta suverenim državama. Za zagovornike, on je snažan simbol međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima - poretka koji Trampova administracija nastoji da podrije.
Komplikovan odnos MKS-a i SAD
SAD su oduvek imale složen odnos sa MKS-om. Pomogle su u osnivanju suda, ali se nikada nisu zvanično priključile tribunalu, delom iz straha da bi time izložile Amerikance, pre svega vojna lica, politički motivisanom krivičnom gonjenju. Mnogi američki političari, naročito oni sa desnice, doživljavali su ovaj sud kao pretnju.
Ipak, u pojedinim trenucima SAD su bile među najvažnijim partnerima suda. Slale su obaveštajne podatke, pružale diplomatsku i drugu pomoć kada je to odgovaralo američkim interesima. Međutim, pod Trampovom administracijom, ti odnosi su iz kategorije "složeni" prešli u otvoreno neprijateljstvo.
Uvođenjem sankcija predsednici suda i višem tužiocu, ukupan broj zvaničnika suda MKS-a pod američkim sankcijama porastao je na 13, što uključuje i polovinu njegovih sudija.
Rubio je otišao i korak dalje, najavivši da SAD nameravaju da razmontiraju MKS "ciglu po ciglu", ako treba, između ostalog i pritiskom na države članice da napuste sud. Samo nekoliko dana nakon te prošlomesečne najave, Venecuela je objavila da se povlači, a ubrzo za njom i Čad.
Tramp štiti sebe i saradnike?
Činjenica da Trampova administracija cilja neku međunarodnu instituciju nije novina. Međutim, MKS deluje posebno ranjivo, piše "Njujork tajms".
Rad suda gotovo u potpunosti zavisi od osetljivog sistema normi zasnovanog na konsenzusu. Trampova administracija je često pokazivala otvoreno neprijateljstvo prema tom sistemu, a kamoli prema zamisli da bi i same SAD trebalo da poštuju njegova pravila.
Pritisak na sud naglo je porastao u Trampovom drugom mandatu nakon što je MKS izdao naloge za hapšenje Benjamina Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao zbog ranije istragu o američkim vojnicima u Avganistanu. Pored toga, sud je potresao i skandal nakon što bivši glavni tužilac Kan optužen za nedolično ponašanje prema saradnici.
Rojters navodi da su sankcije Trampove administracije protiv zvaničnika MKS-a delom usmerene na sprečavanje eventualnih budućih pokušaja da se predsednik SAD ili zvaničnici njegove administracije pozovu na odgovornost zbog američkih vojnih akcija u inostranstvu.
MKS i mnogi zvaničnici osudili američke sankcije
MKS je osudio nove sankcije SAD protiv visokih zvaničnika tog suda, ocenivši ih kao "flagrantni napad" na nezavisnost međunarodnog tribunala.
MKS je saopštio da će, uprkos merama Vašingtona, nastaviti da obavlja svoj mandat "nezavisno i nepristrasno" i da traži pravdu za najteže zločine. "Kada se pravosudnim akterima preti zbog primene zakona, sam međunarodni pravni poredak je doveden u pitanje", navodi se u saopštenju suda.
Na odluku Vašingtona reagovao je i Japan, čija je državljanka Akane. Portparol japanskog Ministarstva spoljnih poslova Tošihiro Kitamura ocenio je uvedene mere kao "duboko razočaravajuće". On je rekao da Japan dosledno podržava napore MKS-a da procesuira najteže zločine od značaja za međunarodnu zajednicu i da će Tokio nastaviti da podržava jačanje vladavine prava na međunarodnom nivou.
Balkis Džara, direktorka organizacije Hjuman rajts voč za Bliski istok i Severnu Afriku, ocenila je da su američke sankcije "novi primer potpunog prezira Trampove administracije prema međunarodnom pravu i pokušaja da se američki i izraelski zvaničnici zaštite od odgovornosti za ozbiljne zločine".
Hjuman rajts voč i još tri organizacije prošle nedelje su podnele tužbu protiv administracije u federalnom sudu u Njujorku, osporavajući kampanju protiv MKS-a.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta podržali su predsednicu suda Akane i višeg tužioca Sejea. U zajedničkom saopštenju na platformi X, Fon der Lajen i Košta su rekli da "čvrsto stoje uz predsednicu Tomoko Akane i zvaničnike koji podržavaju njenu misiju", piše u objavi.
Sud koji zavisi od saradnje
MKS nema sopstvenu policiju niti ovlašćenja za izdavanje obavezujućih sudskih poziva. Njegovi istražitelji ne mogu posetiti mesta zločina radi prikupljanja dokaza bez dozvole države na čijoj se teritoriji ona nalaze. Osumnjičene može pritvoriti samo ako se sami predaju ili ako ih države uhapse u ime suda. Takođe, finansiranje suda u potpunosti zavisi od država članica.
Rezultat toga jeste da MKS može efikasno da funkcioniše jedino kada države sarađuju. Države članice imaju ugovornu obavezu da pomažu sudu, ali ako to ne učine, sud nema mnogo mehanizama na raspolaganju. Ipak, države su do sada često pomagale sudu - zato što su to nalagale međunarodne norme i zato što bi šteta po njihov ugled u slučaju odbijanja bila ogromna. Sada SAD direktno napadaju te iste norme.
Venecuela je, na primer, ostala članica i nakon odluke tužioca MKS-a iz 2021. godine da pokrene istragu o tome da li je njena vlada počinila zločine protiv čovečnosti. Zato su posmatrači obratili pažnju kada se prošlog meseca povukla - možda pod pritiskom SAD, možda zato što joj je američki napad na sud pružio političko pokriće, a najverovatnije usled kombinacije ta dva.
- Nekim zemljama koje bi inače podržale sud to će sada postati preskupo, ukoliko SAD uvedu posledice za one koje ostanu uz njega - navodi Kejt Kronin-Ferman za "Njujork tajms", koja se bavi proučavanjem ljudskih prava u međunarodnim odnosima.
Druge države, koje su već želele da se povuku, sada u tome mogu da vide lakši put.
Države koje snažno podržavaju misiju MKS-a i protive se Trampovoj spoljnoj politici verovatno će pojačati svoju podršku sudu, dodala je ona.
Međutim, ta podrška dugoročno možda neće biti od koristi.
