U Srbiji je pripremljen Nacrt zakona o radnim praksama kako bi se uredio status mladih na tržištu rada
Proces usaglašavanja bio je kompleksan zbog različitih zahteva sindikata, poslodavaca i organizacija mladih
Srbija se već godinama nalazi u tranzicionom vakuumu kada je reč o formalnopravnom statusu mladih na tržištu rada. Dok diplomci i studenti masovno prolaze kroz različite oblike takozvanog “stručnog osposobljavanja” i "praksi", realnost na terenu često je podrazumevala neplaćeni rad, odsustvo socijalnih garancija i pravnu nesigurnost. Da bi se to prevazišlo, i u skladu sa evropskim standardima uredila ova praksa, urađen je Nacrt zakona o radnim praksama, koji je jedan od uslova Evropske komisije za pregovaračko poglavlje 19 Srbiji.
Njegova sudbina, nakon teških pregovora poslodavaca, sindikata i nevladinog sektora, u rukama je Brisela, čija administracija treba da “udari pečat” na institucionalna rešenja u ovoj oblasti.
Prema saznanju "Blic Biznisa" početni korak je napravljen jer su njihovi komentari dostavljeni početkom juna Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta "Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-u", radi stručne pomoći da bi se usaglasili stavovi.
To praktično znači da prepiska između Beograda i Brisela i dalje traje, iako su srpski akteri, poslodavci, sindikati i NVO, usaglasili svoje stavove, uključujući i onaj o visini naknade od 60 posto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao za praktikante u određenoj firmi.
Na taj način realizovan je glavni cilj ovog zakona kojim se radna praksa bitno razlikuje i od volontiranja i od klasičnog radnog odnosa.
Ključna novina - ugovor
Ključna novina je uvođenje Ugovora o radnoj praksi, kojim treba da se definišu prava i obaveze poslodavca i praktikanta, kako bi se stalo na put sivoj zoni u kojoj su oni tretirani kao besplatna radna snaga bez ikakve pravne zaštite .Zakon ograničava i trajanje praksi, od tri do šest meseci, čime se sprečava i zloupotreba u kojoj su mladi mesecima, pa i godinama, držani na “večitim praksama” bez šanse za stalno zaposlenje.
Uvodi se jasna diferencijacija u odnosu na dualno obrazovanje i obavezne stručne prakse u okviru visokoškolskih ustanova,a radna praksa se definiše kao organizovano sticanje praktičnih znanja i veština kod poslodavca uz mentorstvo.
U kategoriju praktikanata biće osobe koje imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom tom zanimanju. To je do sada bio veliki problem kod zasnivanja radnog odnosa pa se propisuje, pored mentora, i izdavanje zvaničnog sertifikata o stečenim kompetencijama.
Sve ove novotarije trebalo bi da donesu značajne promene, koje su izazvale oprečne reakcije sindikata, udruženja poslodavaca i organizacija civilnog društva. Razlog za to su i zahtevi i standardi Brisela, isuviše rigidni za srpske uslove, a neki čak i neprimenjivi, posebno u visini novčane nadoknade za praktikante. Upravo visina tih iznosa i obavezno uvođenje novčane naknade je bio najveći kamen spoticanja u grupama ovog projekta između poslodavaca, sindikata i NVO. Nakon više meseci, usaglašeni su stavovi , pa će poslodavci biti dužni da praktikantima isplaćuju naknadu najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao u njegovoj firmi, uz obavezno plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Tokom javne rasprave, vođene krajem prošle godine, Unija poslodavaca tražila je ustupke oko visine naknade vezane za mala i srednja preduzeća i to uvođenjem poreskih olakšica ili državnih subvencija.
Da li može da se izjednači sa pripravničkim stažom?
Sindikati su pak smatrali da je naknada niska,i da može da dovede da se redovni radnici, zamene praktikantima.
Krovna organizaciju mladih (KOMS),koja je učestvovala u rešenjima, tražili su i izjednačavanje sa pripravničkim stažom odnosno 80% zarade, ali je prihvatila i 60 posto jer i to rešenje je istorijski pomak jer je samo 14 odsto mladih prošlo plaćenu praksu.
Očigledno je da nije bilo lako usaglasiti više strana, što za “Blic Biznis” kažu i iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
-Tekst Nacrta zakona o radnoj praksi pripreman je od strane Radne grupe,koju su pored predstavnika državnih organa i civilnog društva činili i predstavnici socijalnih partnera (reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca).U saradnji sa ekspertima EU iz Grčke, u okviru Tvining projekta "Podrška poboljšanju uslova rada i pripreme Srbije za učešće u EURES-u", ocenjeno je da je Nacrt usaglašen sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi i standardima EU. Sprovedena je javna rasprava od 28. novembra do 18. decembra 2025. godine, elektronskim putem, a predlozi su razmatrani na Radnoj grupi 26.12.2025. godine, kada je postignuta saglasnost o većini pitanja, osim visine naknade za obavljanje radne prakse- navode iz Ministarstva za “Blic Biznis” i dodaju :
-Davanje mišljenja bio je predmet i Socijalno-ekonomskog saveta, 6.marta 2026. godine, a zbog različitih stavova sindikata i udruženja poslodavaca, nastavljen je sastanak članova SSSS, UGS „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca Srbije, 9. marta 2026. godine, sa ministrom za rad. Tada su socijalni partneri postigli konsenzus o visini naknade za obavljanje radne prakse, što je i ugrađeno u Nacrt zakona, koji je 19. marta prosleđen EK na komentare.- navode iz Ministarstva.
Brisel dostavio svoje mišljenje, čeka se odgovor Srbije
Iz Ministarstva su u odgovorima potvrđena i saznanja “Blc Biznisa” da je Brisel početkom juna dostavio svoje komentare i da Srbija sprema svoj odgovor na njih.
-Tačno je da su komentari na Nacrt zakona o radnoj praksi iz EK pristigli početkom juna,tačnije 4. juna. Ministarstvo ih prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta „Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-”u, radi stručne pomoći za odgovora EK i daljeg usaglašavanja Nacrta ovog dokumenta sa njihovim komentarima.Njihovi predlozi razmotriće se na sastanku sa ovim ministarstvom i članovima Radne grupe za izradu zakona iz redova socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana. Donošenje ovog Zakona je prioritet u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, a cilj normativnog uređenja radne prakse je efikasan instrument za prekidanje tzv začaranog kruga neiskustva mladih, koji nakon završetka školovanja nemaju radnog iskustva, koje je često uslov za zasnivanje radnog odnosa - kažu iz resornog Ministarstvu.
Čini se da je proces komplikovan kako bi se usaglasili zahtevi Beograda i Brisela. Ako se usaglase, predviđene su i oštre kazne za poslodavce koji angažuju praktikanta bez ugovora i naknade, po kojima je novčana kazna od 10.000 do 300.000 dinara, a odgovornog lice od 5.000 do 50.000 dinara.
Sve u svemu, zakonsko uređenje radnih praksi u Srbiji, iako kasni,važan je korak ka usvajanju evropskih vrednosti u zaštitih mladih.
Ipak, njegova uspešna primena zavisiće od balansiranja države između rigidne pravne regulative EU i realnih ekonomskih mogućnosti domaće privrede.
