TRAMP NA KOLENIMA STIGAO U KINU Mislio da će pritisnuti Peking, a onda mu Si pokazao ko je GAZDA

Ambicije predsednika Donalda Trampa za njegov sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom svedene su sa najava o velikom dogovoru na molbu za pomoć oko ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i zalaganje za manje trgovinske sporazume. Predsednik Donald Tramp stiže u Peking u ulozi na koju nije navikao – kao molitelj koji traži usluge, piše "Politiko".

Bela kuća je saopštila da će se sastanak Trampa kineskog lidera Si Đinpinga u četvrtak i petak fokusirati na trgovinu, fentanil i rat u Iranu – sve redom oblasti u kojima Trampova administracija nije imala mnogo uspeha u postizanju dogovora ili ustupaka od Kine. To znači da će Tramp biti pod velikim pritiskom da ostvari značajne rezultate koje je nedeljama obećavao.

U martu je sastanak najavio kao monumentalan događaj, a prošlog meseca na društvenoj mreži "Truth Social" objavio da od Sija ne očekuje ništa manje od "velikog, srdačnog zagrljaja“. Peking nije objavio nikakve detalje dnevnog reda.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Džiakun u ponedeljak je izjavio da će Tramp i Si razgovarati o „važnim pitanjima koja se tiču kinesko-američkih odnosa i svetskog mira i razvoja“.

Sam Tramp davao je kontradiktorne izjave o temama razgovora. U ponedeljak je rekao da su na spisku Iran i energetika, da bi u utorak povukao te izjave i rekao: „Imamo mnogo toga za raspravu. Iskreno, ne bih rekao da je Iran jedna od tema, jer Iran držimo pod vrlo dobrom kontrolom.“ Umesto toga, naveo je da će trgovina biti glavna tema.

Samit smanjenih očekivanja

"Ovo je samit smanjenih očekivanja“, rekao je Zak Kuper, bivši pomoćnik zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža V. Buša, koji se redovno sastaje sa zvaničnicima administracije i Kine. „Prilično je jasno da je Trampov tim u vrlo teškoj poziciji i vrlo je moguće da Tramp u Peking dolazi opterećen i oslabljen.“

Sukob u Iranu i odluka Vrhovnog suda iz februara, kojom je blokiran Trampov glavni mehanizam za nametanje carina, poremetili su odnos snaga između dvojice lidera. Tramp sada ima manje poluga kojima bi Sija mogao da natera na opipljive rezultate koje bi po povratku u SAD mogao da predstavi kao pobede. Kina je toga svesna.

"Samopouzdanje koje Peking pokazuje poslednjih meseci, pregovarajući sa Sjedinjenim Državama kao ravnopravan, ako ne i jači partner, je zapanjujuće“, rekla je Henrieta Levin, bivša zamenica direktora za Kinu u Stejt departmentu tokom Bajdenove administracije.

Si ulazi u sastanak sa Trampom osnažen „percepcijom američke rastrojenosti zbog Irana i mogućnosti da se SAD ponovo zaglavi na Bliskom istoku“, dodala je Levin, koja je u kontaktu sa kineskim zvaničnicima.

Fokus na trgovini i Iranu

To će verovatno goruća pitanja koja opterećuju američko-kineske odnose – pekinške državne subvencije industriji, sve agresivniji vojni položaj u Indo-Pacifiku i dramatično širenje strateškog nuklearnog arsenala – gurnuti u drugi plan.

Umesto toga, očekuje se da će se dvojica lidera fokusirati na produženje trgovinskog primirja postignutog u Južnoj Koreji u oktobru prošle godine. Tim primirjem obustavljeno je povećanje carina, izvozna ograničenja na materijale poput ključnih minerala i obezbeđen nastavak kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda poput soje.

„Imali smo određeni nivo carina prema Kini. Težimo kontinuitetu u tom pogledu“, rekao je američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir u intervjuu. „Želimo stabilnost.“

Tramp će se verovatno suočiti sa sličnim preprekama i po pitanju Irana. On želi da Si iskoristi svoj uticaj na Teheran – Kina je Teheranu isporučivala vojnu opremu i bila glavni kupac iranske nafte – kako bi naterao režim da prekine kontrolu nad Hormuškim moreuzom.

„Očekujem da će predsednik izvršiti pritisak“ na Sija u vezi sa Iranom tokom sastanka, rekao je visoki zvaničnik administracije novinarima u nedelju. Visoki zvaničnik Bele kuće posebno je rekao da je Kina već „vršila pritisak na Iran da postigne dogovor“.

Međutim, geostrateška korist koju Peking ima od sukoba – preusmeravanje američke pažnje sa Indo-Pacifika i premeštanje resursa Pentagona iz Azije na Bliski istok – daje Siju malo podsticaja da ubrza njegovo okončanje.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji prošle nedelje je svoj neodređeni poziv na „sveobuhvatni prekid vatre“ pratio podsećanjem da Peking ostaje Teheranov „pouzdani strateški partner“.

„Kina će samo nastaviti da poziva na smirenost i širu deeskalaciju“, rekao je Krejg Singlton, viši saradnik za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija. „Mislim da Peking neće rizikovati rešavanje rata koji nije započeo i koji ne kontroliše.“

Od „velikog dogovora“ do manjih koraka

Poslednjih meseci visoki zvaničnici su se fokusirali na izbegavanje novog prekida odnosa koji je eskalirao u prošlogodišnji obračun carinama i izvoznim ograničenjima. U februaru je državni sekretar Marko Rubio rekao da je cilj izbeći novi trgovinski sukob sa Pekingom, dok je Grir u aprilu govorio o potrebi za „pragmatičnim“ odnosima koji izbegavaju ekonomsko razdvajanje.

„Pre godinu dana svi su govorili o mogućnosti nekakvog velikog dogovora između SAD i Kine“, rekao je Džonatan Czin, bivši viši analitičar za Kinu u CIA, koji se često sastaje sa kineskim i američkim zvaničnicima. „Ono što sam stalno slušao jeste da su možda mogući manji dogovori.“

Za saveznike administracije, stabilan i ne previše spektakularan samit bio bi znak uspeha, a ne neuspeha. „Manje će se raditi o velikim, blještavim najavama, a više o uspostavljanju kontinuiteta u odnosu koji je poslednjih deset godina bio obeležen velikim oscilacijama“, rekao je Aleks Grej, koji je bio visoki zvaničnik u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata.

„Mislim da je cilj vratiti ga na održivije osnove, dok se obavlja deo teškog domaćeg posla kako bi se dugoročno postali otporniji.“

Konkretni dogovori na stolu

Dvojica lidera trebalo bi da razrade detalje za dva nova mehanizma – jedan za upravljanje trgovinom „neosetljivom robom“ i drugi za razgovore o „pitanjima vezanim za investicije“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli novinarima u nedelju.

„Dve strane će takođe razgovarati o dodatnim sporazumima u industrijama avijacije, poljoprivrede i energetike“, dodala je Keli.

Zvaničnik administracije rekao je da će Si i Tramp razgovarati i o kupovini aviona, što ukazuje na mogući dogovor o kineskoj kupovini „Boingovih“ aviona.

U američkoj delegaciji u Kini nalazi se i više od desetak izvršnih direktora, uključujući direktorku „Boinga“ Keli Ortberg.

Očekuje se i rasprava o produženju sporazuma iz Južne Koreje kojim su ukinute kineske izvozne kontrole nad retkim zemnim metalima, ključnim za američku civilnu i odbrambenu industriju. Administracija to vidi kao način da se naglasi stabilnost.

Si i Tramp će takođe razgovarati o novom dijalogu SAD i Kine o veštačkoj inteligenciji, rekao je zvaničnik.

Vašington i Peking dele zabrinutost zbog bezbednosnih rizika primene AI sistema u autonomnom oružju.

Više privida nego suštine?

Takve najave će biti teško pretvoriti u smislene inicijative koje će nadživeti samit, ocenila je Liza Tobin, bivša direktorka za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost.

„Očekujem više privida nego suštine od samita“, rekla je Tobin. „Mislim da će deo toga biti stvaran, ali većina će biti predstava.“

Uoči samita, obe zemlje nastavile su da demonstriraju uticaj. Peking je uveo nove mere usmerene na lance snabdevanja i sankcije, dok je administracija ciljala kineske rafinerije koje prerađuju sankcionisanu iransku naftu.

Ipak, SAD su uglavnom izbegavale javnu eskalaciju uoči sastanka. „SAD su se trudile da ne objave ništa što bi Kina mogla da protumači kao neprijateljsko“, rekla je Vendi Katler, bivša američka trgovinska pregovaračica.

Samit koji se završi osmesima, rukovanjem i nekoliko trgovinskih i ekonomskih podsticaja verovatno će i Peking i Vašington smatrati napretkom u poređenju sa ekonomskim neprijateljstvom koje je obeležilo odnose prošle godine.

„Oba lidera su zaključila da im je bolje sa hladnim mirom ili nestabilnim zatišjem nego da idu iz krize u krizu“, rekao je Rajan Has, bivši direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Obamine administracije.

(Politiko)