Napominje se da Tramp još nije doneo konačnu odluku
Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je da je potvrdila smrt 2.571 osobe tokom protesta u Iranu
Dok Iran već nedeljama gori od protesta a broj žrtava je sve veći, američki predsednik Donald Tramp – koji je već zapretio Teheranu akcijom ako bude ubijao “mirne demonstrante” -navodno razmatra nekoliko opcija za novi napad na Iran – nakon bombardovanja tri nuklearna postrojenja u zemlji prošlog leta.
Tramp je rekao da je Iran u velikoj nevolji, da pažljivo prati situaciju u toj zemlji i potvrdio da je bio “veoma ozbiljan” kad je rekao da će se umešati ako snage režima krenu da ubijaju ljude “kako su to činili u prošlosti”.
- Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih najviše boli. Ne želimo da se to desi. Ovo je nešto prilično neverovatno što se dešava u Iranu. Veoma loše su postupali sa ljudima, a sada im se vraća kazna. Pa hajde da vidimo šta će se desiti, pratimo to veoma pažljivo - rekao je on u petak.
Tramp je ranije poručio da će “SAD doći u pomoć” ako Iran bude ubijao mirne demonstrante.
- Naoružani smo i spremni za akciju - rekao je on.
"Ubijanje demonstranata može dovesti do vojne intervencije"
Tramp je za vikend rekao da su SAD spremne da pomognu iranskom narodu, bez preciziranja kako bi ta pomoć mogla da izgleda, a prema “Njujork tajmsu” on sada razmatra nekoliko opcija za novi napad na Iran. Juče je ponovio svoje pretnje i poručio demonstrantima u Iranu da nastave da protestuju, kao i da je pomoć na putu.
Da podsetimo, Amerika je prošlog juna bombardovala tri postrojenja za obogaćenje uranijuma u Iranu tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom, nakon čega je Iran odgovorio napadom na američku bazu u Kataru a potom je Tramp objavio sporazum o prekidu vatre između zaraćenih strana.
- Tramp je govorio poslednjih nekoliko dana o novim opcijama za vojne napade na Iran, dok razmišlja da ostvari svoje pretnje da će izvršiti napad na tu zemlju zbog nasilja usmerenog protiv iranskih demonstranata – rekli su izvori lista.
Prema "Volstrit žurnalu, jedna od opcija koja se razmatra je masovna vazdušna kampanja protiv više iranskih vojnih ciljeva. Ali, napominje se da Tramp još nije doneo konačnu odluku, ali da su američki zvaničnici rekli da on ozbiljno razmišlja o tome da odobri napad kao odgovor na nasilno suzbijanje demonstracija u Iranu. SAD su zapretile da ubijanje demonstranata u Iranu može izazvati vojnu intervenciju, dok je Iran okrivio Ameriku za pretvaranje mirnih protesta u “nasilne subverzivne akte i rasprostranjeni vandalizam”.
Da se možda nešto sprema govori i činjenica da je nekim pripadnicima osoblja savetovano je da do večeras napuste američku vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, rekla su Rojtersu trojica diplomata.
Iran gori od protesta
Protesti ne jenjavaju otkako su počeli 28. decembra 2025. u Teheranu, a od tada su se proširili na više od 100 gradova i mesta širom Irana.
Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je da je potvrdila smrt 2.571 osobe tokom protesta u Iranu, uključujući 2.403 demonstranta, 147 osoba povezanih sa vladom, 12 maloletnika i devet civila koji nisu učestvovali u protestima.
Iako je isključen internet, blokada koja traje više od 100 sati, vlasti nisu uspele da onemoguće deljenje video snimaka protesta. Pristup mreži prekinut je u prošli četvrtak, nakon sukoba demonstranata i policije širom zemlje, a onlajn blokada traje i dalje, prema službi za praćenje rada interneta “Netbloks”.
Nadležni organi tvrde da je naneta velika materijalna šteta državnoj i privatnoj imovini. Protesti su eskalirali nakon poziva poziva Reze Pahlavija, sina pokojnog šaha Irana u egzilu, koji je od Iranaca zatražio da izađu na ulice i zauzmu gradove. On je takođe rekao da je Tramp “spreman da pomogne” demonstrantima.
- Svet danas stoji uz vašu nacionalnu revoluciju i divi se vašoj hrabrosti. Posebno je predsednik Tramp, kao lider slobodnog sveta, pažljivo pratio vašu neopisivu hrabrost i izjavio da je spreman da vam pomogne - rekao je Pahlavi u video-obraćanju koje je objavljeno u nedelju.
Protesti su se nastavili, prkoseći eskalirajućim merama vlasti protiv sve većeg pokreta, o čemu svedoče snimci koji su se pojavili iako su komunikacije u prekidu. Demonstranti su na protestima u severnom distriktu Teherana, uzvikivali "smrt (ajatolahu Aliju) Hamneju" i "živeo šah".
Zašto Iranci protestuju
Protesti su počeli zbog ekonomskih teškoća u zemlji ali su se otad pretvorili u sveopšti bunt protiv vlasti.
- Demonstracije su usledile nakon pada vrednosti iranske valute i perioda produžene hiperinflacije.
- Ekonomija je teško oštećena američkim sankcijama, zajedno sa lošim upravljanjem i korupcijom, a uslovi su se dodatno pogoršali nakon rata sa Izraelom. Pobunu su započeli trgovci u Teheranu, a ubrzo su im se priključili studenti
- Ali, sada demonstranti širom Irana zahtevaju i ozbiljne političke reforme
"Uzvratićemo udarima na američke baze"
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, nazvao je demonstrante u Iranu "vandalima" i "saboterima", zakleo se da vlasti "neće popustiti" pred rastućim protestima, najavio je veću represiju, te okrivio SAD za podsticanje nemira. On je u nedelji na “X” - uprkos blokadi mreže - poslao poruku Trampu.
“Predsednik SAD je rekao da će, ako iranska vlada uradi ovo ili ono, stati na stranu onih koji izazivaju narede. Pobunjenici svoje nade polažu u njega. Ako je on toliko sposoban, onda neka rukovodi svojom zemljom”, napisao je Hamnei.
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf rekao je da će Iran na svaki američki napad uzvratiti udarima na Izrael i američke vojne baze u regionu.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan priznao je ekonomske probleme.
- Ako su ljudi nezadovoljni, mi smo krivi. Ne tražite Ameriku ili bilo koga drugog da okrivite – rekao je on prošle nedelje, preneo je “Njujork tajms”.
Ali, onda je Trampova administracija pokrenula operaciju u Karakasu u Venecueli, kad je uhvatila predsednika Nikolasa Madura koji je sa suprugom odveden u SAD na suđenje zbog trgovine drogom. Nakon toga je Tramp pojačao pretnje Iranu da ne diraju mirne demonstrante. I druge zemlje su izrazile podršku iranskom narodu – Australija, Kanada i Evropska unija su u zajedničkom saopštenju osudile ubijanje demonstranata i upotrebu sile, preneo je “Vašington post”.
Da li će biti "reprize Venecuele"
Nakon što je Tramp uhapsio Madura, počelo je da se priča da bi to moglo da se dogodi i drugom njegovom neprijatelju, ajatolahu.
Međutim, prema “Tajmu”, Trampov pristup nije usmeren ka transformaciji režima ili demokratizaciji, već ka stvaranju fleksibilnije strukture upravljanja koja favorizuje američke interese. Za Iran je ovaj podatak ključan. Epizoda sa Madurom sugeriše da je prioritet Vašingtona uticaj i poslušnost, a ne oslobađanje, navodi list.
U međuvremenu, kako piše Rojters, Izrael je u stanju visoke pripravnosti zbog moguće američke intervencije u Iranu. Upućeni izvori agencije, koji su bili prisutni na izraelskim bezbednosnim konsultacijama tokom vikenda, nisu međutim precizirali šta to znači u praksi.
