ŠOKANTNE PRETNJE IZ VAŠINGTONA Tramp povlači opasne poteze protiv DVE EVROPSKE SILE zbog Irana

Prvo je pretio da će povući SAD iz Severnoatlantskog saveza, nadajući se da će time naterati evropske partnere da se aktivnije uključe u rat koji je pokrenuo protiv Irana. Kada ta strategija nije dala rezultate, promenio je pristup. Američki predsednik Donald Tramp sada navodno želi da kazni "neposlušne" evropske članice NATO-a.

U internom mejlu Pentagona detaljno se opisuju potencijalni načini sankcionisanja država članica NATO-a za koje SAD smatra da nisu (dovoljno) podržale američki rat u Iranu.

Tako bi Tramp mogao da "preispita američki stav o britanskom pravu na Foklandska ostrva" i zatraži suspenziju Španije iz alijanse.

Rojters otkriva i tačan razlog američke frustracije: "uočena nevoljnost ili odbijanje nekih saveznika da Sjedinjenim Državama odobre pristup, stacioniranje i prelet preko vojnih baza za iranski rat", a koje Pentagon smatra "apsolutnom osnovom NATO-a".

Na sajtu Stejt Departmenta piše da SAD priznaje da Foklandskim ostrvima de facto upravlja Velika Britanija, ali i da Argentina i dalje polaže pravo na tu teritoriju.

Interni dokument Pentagona sugeriše da bi se taj američki stav sada mogao promeniti. Na čelu Argentine trenutno je predsednik Havijer Milej, Trampov saveznik. Američki predsednik je više puta izrazio nezadovoljstvo zbog oklevanja Velike Britanije da se pridruži sukobu u Iranu.

"Foklandska ostrva su glasala da ostanu britanska prekomorska teritorija"

Britanski premijer Kir Starmer, prvo je odbio zahtev SAD-a da se američkim avionima dozvoli napad na Iran iz britanskih vojnih baza, ali je kasnije promenio mišljenje.

Trampa je to premišljanje veoma iznerviralo; u nekoliko navrata ismevao je Starmera pred novinarima, sugerišući da je "slabić" jer je morao da "pita svoj tim" može li Britanija da nosače aviona da bi pomogli SAD-u da otvori Ormuski moreuz.

Dauning Strit je na sadržaj procurelog mejla reagovao poručivši da britanska kontrola nad Foklandskim ostrvima "nije upitna".

Portparol britanskog premijera rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo "ne može biti jasnije" u svojoj podršci samoodređenju ostrva, dodavši da su taj stav iznosili svim američkim administracijama, kako prenosi The Times.

BBC podseća da su prethodne američke administracije formalno priznale britansku 'de facto' upravu nad ostrvima, ali nisu zauzele formalni stav u vezi sa suverenitetom.

- Foklandska ostrva su ogromnom većinom glasala da ostanu britanska prekomorska teritorija i uvek smo stajali iza prava ostrvljana na samoodređenje i činjenice da suverenitet pripada Velikoj Britaniji - rekao je portparol.

- Suverenitet pripada Velikoj Britaniji, a pravo ostrvljana na samoodređenje je najvažnije -dodao je, ali je odbio da odgovori da li je Britanija uverena da može da odbrani teritoriju ako bude napadnuta.

Velika Britanija i druge evropske zemlje odbijaju da se pridruže američkoj pomorskoj blokadi Ormuskog moreuza jer bi to značilo ulazak u rat. Međutim, kažu da su spremne da pomognu u održavanju moreuza otvorenim, ali tek nakon što se postigne trajno primirje ili završi sukob.

Politički analitičar Rob Pouel, smatra da bi Trampova pretnja preispitivanjem britanske kontrole nad Foklandskim ostrvima mogla biti "alat za pregovore" američke administracije. Moguće je da Tramp želi da uceni London ostrvima kako bi obezbedio širu upotrebu savezničkih baza i prava preleta.

Starmerov portparol britanskim novinarima je odgovorio da suverenitet nad ostrvima "ostaje kod nas", dodavši da su stanovnici sami odlučili o ostanku u Britaniji te je stoga "samoodređenje najvažnije".

Tramp je nezadovoljan vladom Pedra Sančeza

Kada je reč o Španiji, Tramp je nezadovoljan vladom Pedra Sančeza, koja je SAD-u odbila korišćenje baza i vazdušnog prostora za operacije protiv Irana.

Sjedinjene Države imaju dve važne vojne baze u Španiji: pomorsku bazu Rota, u kojoj su stacionirani američki razarači opremljeni borbenim sistemom Aegis, i vazdušnu bazu Moron.

- Suspenzija Španije iz NATO-a imala bi ograničen operativni, ali značajan simbolički efekat - kaže jedan američki zvaničnik za Rojters. Uz to, razmatra se i uklanjanje "problematičnih" članica sa važnih ili prestižnih pozicija unutar saveza.

Zanimljivo je da se u dokumentu ne pominje ranije najavljivana mogućnost povlačenja SAD-a iz NATO-a niti zatvaranje vojnih baza u Evropi.

Osnivački akt NATO-a ne predviđa mehanizam kojim bi se neka članica mogla suspendovati ili isključiti. Premijer Sančez nije delovao preterano zabrinuto zbog Trampovih pretnji.

- Nema razloga za brigu. Ispunjavamo svoje obaveze prema NATO-u - rekao je za Politico.

Podsetimo da su pojedine članice u više navrata tražile suspenziju Turske zbog rata u Siriji, a analiza pravno-političkog magazina Just Security tada je zaključila da bi države članice mogle jednoglasno da se dogovore o isključenju ako procene da postoji ozbiljno kršenje odredbi ugovora.

U slučaju Španije, nije jasno koju je tačno obavezu prekršila. Načelo kolektivne odbrane važi u slučaju napada na članicu saveza.

Napad na Iran su samostalno i bez konsultacija sa evropskim članicama NATO-a izvele Sjedinjene Države i Izrael. Što se tiče Foklandskih ostrva, nije jasno šta bi tačno promenio američki stav o suverenitetu.

Sančez insistira na zvaničnim stavovima

Premijer Španije je reagovao na izveštaje da SAD razmatra moguće mere protiv NATO saveznika koji nisu podržali američko-izraelski rat protiv Teherana.

Prema Rojtersu, u dopisu iz Pentagona se sugeriše da bi SAD mogle da suspenduju Španiju iz vojnog saveza, iako to prema ugovoru na kojem se zasniva NATO nije moguće.

Pedro Sančez nije želeo direktno da komentariše dopis, te je novinarima na samitu EU na Kipru rekao: "Mi ne radimo sa mejlovima. Radimo sa zvaničnim dokumentima i zvaničnim stavovima, u ovom slučaju, vlade Sjedinjenih Američkih Država.“

Premijer je dodao da je stav Španije "jasan", ističući "potpunu saradnju sa saveznicima, ali uvek u okviru međunarodnog prava".

(Jutarnji)