Zaustavljanje ruskih snaga bilo bi moguće, pod uslovom da Evropa ne popusti pod pritiskom u prvim danima sukoba
Evropske kopnene snage relativno su dobro pripremljene za kratkotrajan rat
Jednog martovskog jutra 2027. ruske snage prelaze granicu Letonije i kreću se ka Daugavpilsu, gradu u kojem polovinu stanovništva čine ljudi koji govore ruski. Kao izgovor za napad navodi se „zaštita“ te zajednice - ovakav scenario su za “Ekonomist” iznela dvojica stručnjaka.
Dejvid Đio, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu, i Dag Čalmers, bivši oficir britanske vojske i predavač na Univerzitetu u Kembridžu, razmotrili su kako bi se takav sukob razvijao ukoliko bi se ostvario po Evropu najgori mogući scenario - da Sjedinjene Američke Države odbiju da pruže pomoć.
- Evropa može da se bori u kratkom ratu, ali ne bi mogla da izdrži dugotrajan sukob – navode autori.
Svoju tezu obrazlažu nedostatkom ključne opreme kojom raspolažu isključivo Amerikanci, a koja omogućava, između ostalog, dopunjavanje goriva u vazduhu i obaveštajne operacije iz orbite, prenosi "Wydarzenia.interia.pl".
Rat Rusija – Evropa
- To, međutim, ne znači da Evropljani moraju da izgube - naglašavaju autori, ističući ekonomske i demografske prednosti Evrope i pozivajući se na reči premijera Donalda Tuska.
- 500 miliona Evropljana traži zaštitu od 300 miliona Amerikanaca pred 140 miliona Rusa - rekao je svojevremeno šef poljske vlade.
- A BDP NATO-a, bez uračunatog BDP-a SAD, 10 puta je veći od BDP-a Rusije - dodaju autori analize.
Evropa, dakle, nije bez aduta, iako - kako primećuju analitičari - rusko društvo i privreda funkcionišu u ratnom režimu, što se ne može reći za Stari kontinent.
- (Ruski predsednik Vladimir) Putin je manje osetljiv na gubitke nego njegovi demokratski kolege. Kada bi Kremlj uočio da se unutrašnja politika u Zapadnoj Evropi koleba, mogao bi jednostavno da pretrpi početne neuspehe i nastavi dalje, kao što je to učinio u Ukrajini. Što je rat duži, to su šanse Evrope manje – upozoravaju autori.
"Što je rat duži, šanse su manje"
Stručnjaci ističu da bi se prva faza sukoba sastojala u slabljenju i zaustavljanju početnog ruskog prodora.
- Evropske armije — naročito Poljske, nordijskih zemalja, baltičkih država i Nemačke — raspolažu odgovarajućom opremom, proverenim planovima i pristupom železničkoj i drumskoj infrastrukturi – navode autori.
Zaustavljanje ruskih snaga bilo bi moguće, pod uslovom da Evropa ne popusti pod pritiskom u prvim danima sukoba. Problem predstavljaju unutrašnje podele unutar evropskog dela NATO-a, jer, kako naglašavaju autori, ne smatraju sve evropske zemlje Rusiju ključnom pretnjom.
- Različita percepcija pretnji mogla bi brzo da pretvori NATO u užu Koaliciju voljnih, sa znatno manjom borbenom snagom. Lako je zamisliti da bi Mađarska ili Slovačka odbile učešće. Turska, još jedna članica NATO-a, mogla bi da teži ulozi posrednika, a ne direktnog učesnika u borbama - navode Đio i Čalmers.
Odbrambeni potencijal Evrope
Analitičari primećuju da su evropske kopnene snage relativno dobro pripremljene za kratkotrajan rat, dok u vazduhu Evropa raspolaže modernijim lovcima, ali joj nedostaju kapaciteti koje su do sada uvek obezbeđivale SAD - avioni za dopunu goriva i platforme za komandovanje.
Još lošija je situacija na moru, gde bi Evropljani morali da rasporede snage između dva akvatorijuma - Baltičkog i Crnog mora, kao i severnih mora. Dodatni problem je svemir, gde se ponovo jasno vidi odsustvo Amerikanaca i njihovih satelitskih obaveštajnih kapaciteta.
- Evropa nije bespomoćna, ali se opasno navikla na američki potencijal… Kratak rat bez američkih trupa moguće je dobiti, ali samo ako Evropa radikalno intenzivira pripreme - zaključuju stručnjaci.
