Odbijanje evropskih zemalja da podrže SAD u sukobima na Bliskom istoku produbilo je jaz unutar NATO-a
Donald Tramp je zapretio izlaskom SAD iz NATO-a, zbog izostanka evropske podrške
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je saveznike da udruže snage protiv dominacije SAD i Kine, jasno poručivši da Evropa ne želi da bude „vazal dve hegemonističke sile“. Njegova izjava dolazi nakon što je više puta odbio da pošalje francuske brodove u Ormuski moreuz, dodatno zaoštravajući odnose sa Vašingtonom.
Makron, međutim, nije usamljen. Brojni evropski lideri odbili su saradnju sa Donaldom Trampom, što je američkog predsednika navelo na dramatičnu najavu – da bi Sjedinjene Američke Države mogle da napuste NATO.
Raskol u NATO-u
Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana ne bira reči – saveznike naziva „papirnim tigrom“, pre svega zbog izostanka podrške u sukobu sa Iranom. Više evropskih zemalja odbilo je da učestvuje u operacijama u Persijskom zalivu, uz poruku da to „nije njihov rat“.
Zbog toga je Tramp poručio da „ozbiljno razmatra izlazak SAD iz NATO-a“, čime je dodatno produbio jaz unutar alijanse i otvorio pitanje njene budućnosti.
Geopolitički analitičar Ivan Miletić smatra da ovakve izjave imaju ograničeno uporište u realnosti.
- NATO nije ni predviđen da ide toliko daleko. To je odbrambeni savez, primarno usmeren na zaštitu Evrope od Rusije. Ne može da širi kapacitete na sve globalne sukobe, posebno u trenutku kada se vodi rat u Ukrajini - objašnjava Miletić za "Blic TV".
On dodaje da bi SAD eventualno mogle da traže novi vojni okvir za globalne operacije, van NATO-a, posebno za sukobe poput onog na Bliskom istoku.
Može li Amerika zaista da izađe iz NATO-a?
Iako zvuči dramatično, izlazak SAD iz NATO-a nije jednostavan potez. Prema američkom zakonu iz 2024. godine, predsednik ne može samostalno doneti takvu odluku bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa.
Spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić naglašava da NATO u ovom slučaju nema formalnu ulogu.
- NATO je odbrambena alijansa. Ovde nije reč o napadu na Ameriku, već o njenoj akciji protiv druge države. Zato saveznici nisu u obavezi da učestvuju - kaže Đokić.
Prema njegovim rečima, Trampova retorika više liči na pritisak na Evropu nego na realnu nameru izlaska iz saveza.
Ipak, posledice takvih izjava već se osećaju. Bez SAD, NATO bi izgubio ogroman deo vojne moći, tehnologije i finansiranja, dok bi evropskim zemljama bile potrebne godine da nadoknade taj jaz. U međuvremenu, takav bezbednosni vakuum mogli bi da iskoriste rivali poput Rusije.
S druge strane, sve glasnije se govori o vojnom osamostaljivanju Evrope, predvođene državama poput Francuske i Nemačke.
- Ako se Amerika povuče, Evropa može da objedini svoje kapacitete i praktično stvori novi, evropski vojni savez - smatra Miletić.
Đokić, pak, ocenjuje da je reč i o političkoj taktici.
- Tramp želi da Evropa dođe kod njega i kaže da joj je neophodan. Ali Evropa sve više pokazuje da može sama da se brine o svojoj bezbednosti - ističe on.
Na kraju, analitičari se slažu – pitanje nije da li je NATO slab, već kako će izgledati njegova sledeća verzija. Iako je potpuni izlazak SAD malo verovatan, čak i smanjenje američke uloge moglo bi trajno da promeni globalnu bezbednosnu arhitekturu.
