Kina značajno koristi rusku izolaciju, namećući ekonomske ustupke i odbijajući saradnju u strateškim projektima
Nemogućnost Kremlja da nametne svoju volju ili obezbedi povoljne trgovinske uslove čak i sa susedima pokazuje ozbiljno slabljenje ruske države
Spoljnopolitički aparat ruskog predsednika Vladimira Putina suočava se sa nizom do sada nezabeleženih diplomatskih i ekonomskih udaraca. Kako kraj ruskog rata u Ukrajini nije na vidiku ni posle više od četiri godine, zemlje koje je Moskva tradicionalno smatrala pouzdanim ekonomskim partnerima ili svojim geopolitičkim osloncima - kao što su Kina, Kazahstan, Azerbejdžan i Jermenija - pažljivo i bez mnogo buke udaljavaju se od Kremlja.
Raspad ove mreže savezništava ne odvija se kroz velike javne objave, već kroz hladnu ekonomsku računicu. Od zaustavljenih velikih gasovoda u Sibiru do zabrana uvoza žita u Centralnoj Aziji, sve ukazuje na to da međunarodni akteri osećaju slabost Moskve i nemilosrdno je koriste za ostvarivanje sopstvenih interesa.
Brutalni kineski ekonomski pritisak
Najveći diplomatski udarci dolaze iz Kine, koja koristi rusku izolaciju kako bi od Kremlja izvukla ustupke. Često isticano "partnerstvo bez ograničenja" pokazalo se kao odnos zasnovan pre svega na interesu, kojim u potpunosti upravlja Peking.
Prema pisanju lista "Volstrit džornal", Peking tiho "uspostavlja" odnose sa ruskom vladajućom elitom "koji prevazilaze Putina i njegov najuži krug saradnika". List navodi da "Kinezi jačaju veze sa zvaničnicima i pripadnicima elite koji će oblikovati budućnost Rusije nakon Putinovog odlaska".
Takođe, Kremlj je ove nedelje pretrpeo veliki infrastrukturni poraz kada je reč o arktičkoj "Severnoj morskoj ruti". Kina je jednostavno odbila da isporuči ključne brodske pogonske sisteme potrebne ruskim plovilima za plovidbu kroz zaleđeni arktički prolaz, čime su usporene Putinove ambicije da Rusija uspostavi monopol nad ovom severnom trgovinskom rutom.
Još važnije, dugo najavljivani gasovod "Snaga Sibira 2" praktično je mrtav projekat. Peking je tražio da Rusija prodaje gas po snažno subvencionisanoj domaćoj ruskoj ceni - oko 50 dolara za 1.000 kubnih metara. To je svega oko 20 odsto cene koju je Moskva prvobitno nudila, i to već s popustom, piše portal "Stream line feed".
Rusija gotovo da nema pregovaračku moć. Pošto bi poslednje preostale isporuke gasa Evropskoj uniji (EU) trebale da budu obustavljene sledeće godine, Moskva nema druge kupce za te količine. Uz to, stalni ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije primorali su Kremlj na ponižavajuću situaciju da iz Kine uvozi prerađene naftne derivate.
Pobuna u Centralnoj Aziji
Dalje od kineske granice, bivše sovjetske republike sve otvorenije pokazuju nezavisnost. Kazahstan, koji je tradicionalno bio jedan od stubova ruskog uticaja u Centralnoj Aziji, uveo je zabranu uvoza većine ruskog žita.
Ovaj protekcionistički potez ne nanosi štetu samo ruskom poljoprivrednom izvozu, već pokazuje i veliki zaokret u spremnosti Astane da se suprotstavi Moskvi u trgovinskim pitanjima.
Zabrana uvoza ruskog žita mogla bi da ima posledice i po globalno tržište hrane, posebno u istočnoj i zapadnoj Africi. Zemlje poput Kenije i Nigerije, koje se u velikoj meri oslanjaju na žito iz crnomorskog regiona i širu evroazijsku poljoprivrednu proizvodnju, mogle bi da se suoče sa rastom cena. Poremećaji na ruskom tržištu pšenice mogli bi da nateraju afričke uvoznike da traže nove dobavljače, što bi potencijalno povećalo cenu osnovnih proizvoda od brašna u Najrobiju i Lagosu.
Pregrupisavanje na Južnom Kavkazu
Na Južnom Kavkazu slabljenje ruskog uticaja je potpuno očigledno. Nakon promena u regionalnom odnosu snaga, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev otvoreno se približio Kijevu, šaljući poslednjih meseci jasne poruke podrške Ukrajini.
Alijev je nedavno, na Globalnom medijskom forumu u Šuši, rekao da će nastaviti da podržava teritorijalni suverenitet Ukrajine, što u suštini znači da Baku ne priznaje rusku okupaciju Krima i velikog dela Dobnasa.
- Nikada ne pristajte na okupaciju. Granice nijedne države ne mogu da se menjaju silom ili bez saglasnosti naroda te zemlje - rekao je lider Azerbejdžana, prenosi "Euroasia.net".
To predstavlja direktno zanemarivanje ruskih interesa u regionu koji je Moskva dugo smatrala svojim ekskluzivnim dvorištem.
Jermenski otpor
Najupadljivije je to što Jermenija aktivno pokušava da smanji rusku kontrolu nad svojom infrastrukturom. Jerevan samostalno gura velike projekte obnove železničkih veza sa Turskom i Azerbejdžanom.
Formalno, Rusija i dalje ima operativnu kontrolu nad regionalnim železničkim mrežama, ali je njeno namerno usporavanje projekata navelo Jermeniju da jednostavno zaobiđe ruski uticaj. Turska spremno popunjava prostor koji je Rusija ostavila zbog zaokupljenosti ratom i jača svoju ulogu glavnog posrednika koji povezuje Kavkaz sa evropskim tržištima.
Globalne posledice
Nemogućnost Kremlja da nametne svoju volju ili obezbedi povoljne trgovinske uslove čak i sa susedima pokazuje ozbiljno slabljenje ruske države, piše "Stream line feed".
Za analitičare širom sveta fokus se, prema ovoj interpretaciji, pomera sa praćenja linija fronta u Donbasu na praćenje urušavanja ruske ekonomske zone uticaja.
Dok Kina određuje uslove u energetskom sektoru, Kazahstan zatvara svoje tržište za rusku poljoprivredu, a zemlje Kavkaza se okreću Turskoj, Putinova vizija multipolarnog sveta u kojem bi Moskva imala vodeću ulogu sve više slabi.
Geopolitička realnost 2026. godine jeste da se Rusija ubrzano pretvara iz globalne sile u ekonomskog zavisnika od Kine - državu koja je izolovana čak i od zemalja nad kojima je nekada imala dominantan uticaj.
