Migranti su koristili društvene mreže za organizovanje prelazaka, a dezinformacije o otvorenim granicama dodatno su motivisale pokušaje
Procene govore da je oko 60.000 ljudi istovremeno krenulo ka granici, okupljajući se spontano iz različitih delova Maroka.
Španske obaveštajne službe priznale su da su zakazale u odgovoru na migracijsku krizu u Seuti jer nisu na vreme procenile razmere masovnog kretanja ljudi ka španskoj enklavi na severu Afrike.
Kako piše španski dnevni list ABC, pozivajući se na izvore bliske bezbednosnim službama, pripadnici španske Civilne garde danima su upozoravali nadređene na sve veći broj Marokanaca koji su, nakon presude Vrhovnog suda, pokušavali da morskim putem stignu do Seute. Presudom je utvrđeno da migranti koji budu presretnuti na moru ne mogu odmah da budu vraćeni u Maroko.
Vest o toj odluci brzo se proširila marokanskim društvenim mrežama i postala viralna. Prema dostupnim procenama, oko 200 ljudi dnevno pokušavalo je da prepliva nekoliko stotina metara oko graničnog lukobrana i da se domogne španske teritorije. Informacije o uspehu prvih migranata dodatno su podstakle nove pokušaje da se pređe granica. Na društvenim mrežama istovremeno se širila glasina da je granični prelaz El Tarahal potpuno otvoren.
Bezbednosne službe, međutim, nisu uočile da se ka granici iz različitih delova Maroka istovremeno kreću hiljade ljudi. Budući da nisu krenuli iz jednog mesta niti su se okupili na unapred određenoj tački, grupe su se spajale usput, a tek su se u blizini granice pretvorile u masu koja je, prema procenama, brojala oko 60 hiljada ljudi.
Propust je tim ozbiljniji jer se takozvani marš na Seutu organizovao preko društvenih mreža, bez posebno sofisticiranih metoda skrivanja. Marokanski mediji uspeli su da uđu u jednu od grupa na Vocapu (WhatsApp), nazvanu Hajma (što na arapskom znači „napad“ ili „juriš“), preko koje su se širili pozivi da se pređe granica. Otkrili su da je grupom upravljala osoba koja ima alžirski međunarodni pozivni broj, kao i da su u jednom trenutku članovima počeli da stižu pozivi da promene smer i da pokušaju da uđu u Melilju, drugu špansku eksklavu na severu Afrike.
„Situacija u Seuti zakomplikovala se zbog pojačanog nadzora“, poručio je u glasovnoj poruci jedan od učesnika koji je uspeo da stigne do grada. U drugim porukama navodilo se da bi grupe trebalo da se okupe u marokanskom gradu Nadoru, a zatim da nastave ka Melilji i da pokušaju da uđu na špansku teritoriju.
Motivi učesnika bili su različiti. Deo njih tražio je priliku za bolji život u Evropi, dok su drugi, prema policijskim izvorima, prelazak granice doživljavali kao avanturu ili priliku za izazivanje nereda. Obaveštajni izvori sa kojima je ABC razgovarao teško mogu da poveruju da takva pretnja nije mogla da bude otkrivena na vreme.
- Sastanci se održavaju svake nedelje, a na njima se analiziraju migracioni tokovi i bezbednosni rizici - navode izvori, opisujući događaje u Seuti kao epizodu „hibridnog ratovanja“.
Španske službe deo odgovornosti prebacuju na marokanske kolege, od kojih, kako tvrde, nisu dobile blagovremena upozorenja. Bezbednosni izvori ističu da Maroko raspolaže razgranatom mrežom lokalnih doušnika koji prate događaje u svakoj gradskoj četvrti i informacije prosleđuju vlastima. Zbog toga smatraju malo verovatnim da marokanske službe nisu znale za masovno kretanje ljudi iz više gradova ka Seuti. Španske bezbednosne službe kritikovale su i zakašnjelu reakciju vlade premijera Pedra Sančeza, ističući da je mogućnost masovnog dolaska migranata već bila predviđena nacionalnim bezbednosnim planovima.
- Ta mogućnost bila je predviđena i postoji plan za postupanje u svakoj od mogućih situacija - tvrde izvori.
Nakon izbijanja krize, prioritet španskih službi postali su ponovno uspostavljanje nadzora nad Seutom, jačanje bezbednosti u Melilji i identifikacija osoba koje su odlučile da ostanu u Španiji. Taj posao će ponovo zahtevati saradnju sa marokanskim službama, iako je međusobno poverenje nakon ovih događaja ozbiljno narušeno.
ABC piše da među onima koji su zatražili da ostanu u Španiji i nisu se dobrovoljno vratili u Maroko prevladavaju mladi pripadnici generacije Z. Reč je o mladima koji u svojoj zemlji ne vide perspektivu, zarađuju oko 350 evra mesečno, čime sebi mogu da priušte tek život u siromašnim četvrtima.
Oni koji bi želeli da stignu do kontinentalnog dela Španije moraju da prođu dugotrajan pravni postupak, koji uključuje podnošenje zahteva za azil i čekanje odluke nadležnih organa. Veliki deo onih koji su ušli u Seutu ipak se ubrzo vratio u Maroko. Neki su odustali nakon što su se suočili sa pretrpanim prihvatnim centrima i nedostatkom hrane, vode i smeštaja. Drugi su grad napustili u roku od 24 sata jer su prelazak granice od početka doživljavali kao avanturu ili oblik zabave.
(Jutarnji list)
