Prilikom ubrzane proizvodnje radi ispunjavanja Putinovih zahteva, zaobiđeni su standardni protokoli kontrole kvaliteta.
Problemi sa sovjetskim avionskim žiroskopom GU-503 značajno su smanjili preciznost Orešnika, što može dovesti do velikih odstupanja od cilja.
Rusija je skoro iscrpela svoje zalihe raketa Orešnik - Kremlj navodno ima samo jednu operativnu balističku raketu srednjeg dometa (IRBM) "Orešnik" u svom arsenalu, ali će verovatno nastojati da proizvede još, prema najnovijem izveštaju vašingtonskog tink-tenka Instituta za proučavanje rata (ISW).
Prema pisanju ISW-a , ukrajinska privatna kompanija za prikupljanje i analizu obaveštajnih podataka Dallas Analytics izvestila je u utorak da je ruski lider Vladimir Putin izdao direktivu da se ubrza proizvodnja četiri dodatne rakete "Orešnik" nakon prvog napada rakete - koja može da nosi šest konvencionalnih ili nuklearnih bojevih glava – na grad Dnjepar u novembru 2024. godine.
Dalas Analitika dodaje da je Rusija od tada ispalila tri od četiri preostala Orešnika 2026. godine – jedan u Lavovskoj oblasti u noći između 8. i 9. januara i dva u Biloj Crkvi u Kijevskoj oblasti – i prijavljen je neuspeli napad u kojem se "Orešnik" srušio u okupiranom delu Donjecke oblasti u noći između 23. i 24. maja, što bi Rusiji ostavilo jedan operativni "Orešnik" iz prvobitnog ugovora.
Putinovi rokovi ispred protokola o kvalitetu
Ruski izvor, za koga se navodi da je iz ruskog Ministarstva odbrane, navodno je rekao za Dalas Analitiks da su proizvodni pogoni Orešnika zaobišli protokole za kontrolu kvaliteta kako bi ispunili Putinove rokove.
Dalas Analitika je navodno dobila osetljivu rusku dokumentaciju o nabavci iz marta 2025. godine, koja ukazuje na to da je tehnička slabost u sovjetskom avionskom žiroskopu GU-503 ugrozila precizne mogućnosti vođenja rakete "Orešnik", što je potencijalno moglo dovesti do skretanja rakete desetinama kilometara od predviđenog cilja.
Prema dokumentima, problemi sa ovom komponentom mogli su negativno uticati na navigacione sposobnosti rakete, potencijalno uzrokujući odstupanja od desetina kilometara od predviđenog cilja, kako je izvestio ukrajinski medij United24.
Institut za proučavanje rata je ranije objavio da bi pretnje novim napadima na "Orešnik" mogle biti deo kampanje informativnog pritiska Kremlja.
Početkom juna, Putin je izjavio da je Moskva koristila ovaj raketni sistem u napadima u blizini Kijeva i u delu Donjecke oblasti koji je pod ruskom okupacijom, rekavši da su napadi izvedeni "u svrhu testiranja".
Putin je tvrdio da "Orešnik" nije korišćen u stvarnim borbenim operacijama protiv ukrajinskih ciljeva. Prema njegovim rečima, kako nas podseća United24, lokacije udara su izabrane kako bi ruske snage mogle da procene performanse rakete i uticaj njenih bojevih glava.
"Test" napadi
- Udarili smo tamo gde je bilo zgodno da se posmatraju rezultati. To se odnosi na Belu Crkvu, a još više na teritoriju DNR [samoproglašene separatističke proruske Donjecke Narodne Republike] unutar glavne utvrđene zone. Kasnije su naši dronovi uleteli u objekat koji je pogođen i mi smo jednostavno ispitali kako su bojeve glave raspoređene i sve smo izračunali do milimetra - rekao je Putin.
"Orešnik" je balistička raketa srednjeg dometa sposobna da nosi nuklearno oružje koja putuje kroz stratosferu, što izuzetno otežava presretanje. Može da nosi do šest bojevih glava koje se odvajaju u letu i namenjene su za pogađanje različitih ciljeva, iako nisu pojedinačno navedene nakon odvajanja od lansirnog vozila.
Generalno se procenjuje da je sistem izveden iz rakete RS-26 "Rubež" i da uključuje tehnologije iz sovjetskog doba razvijene u Dnjepru, što dovodi do neizvesnosti u pogledu njegove tačne klasifikacije. Za razliku od originalne konfiguracije rakete RS-26, veruje se da Orešnik koristi dvostepeni, a ne trostepeni dizajn.
(Jutarnji)
