Stručnjaci ističu značaj baltičkih zemalja, Kalinjingrada i Suvalki koridora kao ključnih tačaka mogućih konflikata, uz podsećanje na rastuće vojne baze i naoružanje u regionu
Iako trenutna vojna napetost raste, zaključak je da su političke poruke i pritisci trenutno glavno oružje, dok bi otvaranje novog fronta svima nanelo veliku štetu
Moskva i Zapad trenutno su veoma blizu direktnog vojnog sukoba, upozorila je nedavno Moskva Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zvanično upozorenje preneo je stalni predstavnik ruske federacije pri toj organizaciji Dmitrij Poljanski, koji je naveo i da je situacija eskalirala do te mere da je granica veoma zamagljena i da će biti veoma teško utvrditi da li su već stigli u tzv. vruću fazu ili ne.
Iako je iz Kremlja više puta poslata poruka da Rusija ne namerava da napada NATO zemlje, oštro upozorenje stiže kada Alijansa pojačava aktivnosti duž istočnih granica. Da li bi i u kom slučaju bi moglo da dođe do sukoba, saznajte u priči reporterke Blic TV Tanje Komarice.
Najnovije poruke i vojna pomeranja na relaciji Moskva-NATO ponovo podižu tenzije na evropskom tlu. Dok se duž zapadnih granica Rusije, u susednoj Finskoj, Poljskoj I baltičkim zemljama, prema navodima bezbednosnih službi federacije, grade nove vojne baze, nabavlja savremeno naoružanje i povećava obim vojnih vežbi Alijanse, oštra upozorenja stižu iz Kremlja - da je direktni vojni sukob veoma blizu.
Opasne poruke iz Rusije
- Rekao bih pre svega da je to jedna vrsta političke poruke, ne bih koristio termine zastrašivanje i tome slično. Dakle, politička poruka, možda politički pritisak, hajde, možete to i tako čitati, dakle neka vrsta pritiska prema Zapadu, prema NATO-u pre svega, zbog podrške i pomoći koju oni pružaju Ukrajini od 2022. godine. Međutim, ono što bih ovde napomenuo, nije ovo prvi put da se čuje iz Moskve. Dakle, ovo je jedna u nizu izjava koje smo imali prilike da čujemo, ne samo u protekle četiri godine, već i nešto više od toga - rekao je za Blic TV vojni analitičar Vlade Radulović.
Spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić smatra da postoji nekoliko opcija.
- Prva opcija, ono na šta generalštab i političari prevashodno Nemačke, Poljske, Britanije, donekle i nekih skandinavskih zemalja upozoravaju, to je da bi Putin zaista mogao da započne vojni sukob u Baltiku, odnosno da zauzme baltičke države i taj Suvalki prolaz između Belorusije i Kalinjingradske oblasti. Druga opcija, ipak meni mnogo bliža, to je da je ovo pretnja Putina u smislu da zastraši malo Zapad kako bi Amerikance, koji su se povukli iz pregovora, vratio u razgovore i kako bi naterao Zapad, odnosno prethodno Evropsku uniju, da naprave veći pritisak na Ukrajinu kako bi ispunili njegove zahteve u vezi, u vezi Donbasa.
Dakle osim Ukrajine, ključne oblasti su I baltičke zemlje, odnosno Kalinjingrad i Suvalki koridor jedina kopnena veza Estonije, Letonije i Litvanije sa ostatkom zapadnog vojnog saveza. Strah zbog sukoba Rusije i Ukrajine, podstakao ih je, kažu stručnjaci od početka na jačanje odbrambene infrastrukture. U kom slučaju bi onda do sukoba sa Zapadom moglo da dođe?
U kom slučaju može da dođe do sukoba
- U slučaju da dođe do obaranja jednog od ruskih, recimo, borbenih aviona tokom borbene misije, tokom obaranja borbenog zadatka, ili NATO aviona od strane Ruske Federacije. Druga potencijalna mogućnost jeste potapanje jednog od ratnih brodova ruske flote ili NATO-a, ili podmornica. I treća mogućnost, ona koja najviše straha izaziva, je direktan nuklearni sukob, direktna upotreba nuklearnog oružja, s tim što mislim da je to najmanje verovatniji scenario - kaže Radulović.
Rusija bi bila primorana da odgovori, kažu, usled stradanja velikog broja vojnika od strane neke od NATO članica ili gađanja strateških objekata, poput nuklearnih elektrana, koje bi izazvale kontaminaciju na širem prostoru. To bi dovelo do mnogo većeg sukoba, koji niko ne želi. Za to vreme, Ukrajina koristi sve načine da oslabi logistiku ruske vojne mašinerije.
Ovo je glavno oružje
- Videli smo izveštaj da je pogođen Sankt Peterburg, odnosno rafinerija u okolini Petrovgrada, gde Putin treba da se obrati na tom njegovom ekonomskom forumu. Tako da je to veliki šamar sa neke strane za njega i situacija eskalira. Mi ćemo verovatno imati još jednu eskalaciju pre nego što dođe do mira u Ukrajini - kaže Đokić.
A on bi, prema rečima stručnjaka, mogao da bude postignut u sledećim mesecima. Vojna industrija je previše napregnuta, zalihe su ispražnjene, a kapaciteti armije smanjeni, te otvaranje novog fronta nikome nije u interesu. Zbog toga su političke poruke i pritisci u ovom trenutku glavno oružje.
