Analitičari prognoziraju novi ruski napad tokom proleća i ocenjuju da će se rat verovatno nastaviti još najmanje godinu ili dve
Na frontu se beleži povećana upotreba dronova i raketa sa obe strane, što je dovelo do rizika za rusku infrastrukturu i premeštanja vojnih fabrika dublje u Rusiju
Dok su oči sveta uprte u Iran i rat koji se već u prvim danima proširio i na druge zemlje Bliskog istoka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se hvali da je situacija na ukrajinskom frontu trenutno najbolja u poslednjih 10 meseci, dok su analitičari znatno oprezniji. Šuška se da njegov protivnik, ruski lider Vladimir Putin, sprema veliku ofanzivu.
Zelenski je, pozivajući se na procenu britanske obaveštajne službe MI6, rekao da su, uprkos nastavku borbi u Ukrajini, ukrajinske snage trenutno u "blagom plusu", jer su oslobodile oko 20 kvadratnih kilometara teritorije više nego što su ruske snage napredovale, javio je Unian, a preneo Tanjug.
- Front se drži. Situacija je teška, ali najbolja u poslednjih 10 meseci - rekao je on, zahvaljujući ukrajinskim jedinicama na, kako je rekao, postignutim rezultatima.
Govoreći o predlogu za uskršnje primirje, Zelenski je rekao da Rusija za sada nije pokazala spremnost da prihvati takvu inicijativu, ali da je Ukrajina prenela njihov zahtev američkoj strani. On je u ponedeljak izrazio nadu da će trilateralni pregovori uskoro biti obnovljeni.
Zelenski: Rusi planiraju napade na mostove, železnicu i sisteme za snabdevanje vodom
Prema njegovim rečima, ruske snage pojačavaju aktivnosti tokom lošeg vremena, koristeći maglu i kišu za infiltraciju manjih jedinica. Kao ključne pravce borbi naveo je područja Pokrovska i Gulijapolja, ističući da je planirana ruska ofanziva u martu osujećena delovanjem ukrajinskih snaga.
Zelenski je upozorio da ukrajinske obaveštajne službe imaju informacije o mogućim ruskim napadima na kritičnu infrastrukturu, uključujući mostove, brane, hidroelektrane, železnicu i sisteme za snabdevanje pijaćom vodom.
Zelenski: Rusija je u martu pretrpela najveće gubitke tokom rata, preko 35.000 žrtava
Ukrajinski predsednik izjavio je u petak da je Rusija u martu pretrpela najveće gubitke u celom ratu - više od 35.000 poginulih i povređenih.
"Ruski gubici u martu dostigli su najveći nivo tokom rata: samo zahvaljujući udarima naših dronova, 33.988 ruskih vojnika je ubijeno ili teško ranjeno, a još 1.363 okupatora je eliminisano zahvaljujući artiljerijskim i drugim udarima. To je više od 35 hiljada ruskih gubitaka za mesec dana, i to su jasno potvrđeni gubici: imamo video-zapis svakog takvog poraza u našem sistemu", naveo je Zelenski na Telegramu.
ISW: Ruska vojska u martu nije zabeležila gotovo nikakve teritorijalne dobitke
Ruska vojska u martu nije zabeležila gotovo nikakve teritorijalne dobitke na frontu u Ukrajini, prvi put za dve i po godine, prema analizi podataka Instituta za proučavanje rata (ISW) koju je sprovela agencija Frans pres (AFP) .
Ruska vojska usporava svoj napredak od kraja 2025. godine – zbog lokalizovanih proboja Kijeva na jugoistoku zemlje. Na celoj liniji fronta, ruska vojska je u martu zauzela samo 23 kvadratna kilometra, izgubivši teritoriju u nekim oblastima, navodi se u analizi. Ova brojka isključuje operacije infiltracije koje su ruske snage sprovele van linije fronta, kao i napredak koji je ruska strana tvrdila, ali koji ISW nije ni potvrdio ni demantovao.
"Rat u Ukrajini bi mogao da potraje još godinu ili dve"
Prema pisanju ruskog portala "Meduza", u Ukrajini vlada relativno zatišje duž linije fronta - iako napadi i dalje traju, nema velikih teritorijalnih osvajanja - dok istovremeno postoje znaci da je u pripremi nova velika ruska ofanziva, kako se vreme prolepšava, zbog čega su zasad obe strane fokusirane na preraspoređivanje trupa. I "Blumberg" piše da se i Rusija i Ukrajina pripremaju za intenziviranje borbi u ratu koji je ušao u petu godinu, ali da nema odlučujućih proboja sa bilo koje strane.
Nade u diplomatsko rešenje sukoba slabe, jer napad Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela na Iran zaokuplja pažnju američkog predsednika Donald Tramp. Pregovori koje predvode SAD između Ukrajine i Rusije su "na pauzi", bez naznaka da će uskoro biti nastavljeni razgovori o mogućem mirovnom sporazumu.
Ruska vojska se priprema za novu ofanzivu, navode izvori upoznati s raspravama u Kremlju i situacijom na frontu, piše "Blumberg". Bez pomaka u pregovorima, rat bi mogao da potraje još godinu ili dve, rekao je jedan od njih. Napredovanja će verovatno biti minimalna, jer ruska vojska ne može da probije ukrajinski "zid" odbrambenih dronova, rekao je drugi izvor.
Koji su sada glavni ciljevi Ukrajine i Rusije
Ukrajina očekuje novi ruski napad u aprilu i maju na utvrđene gradove Slovjansk i Kramatorsk u istočnom delu Donjecke oblasti, iako Moskva verovatno i dalje nema dovoljno snaga da ih zauzme, smatra Mikola Bjeljeskov iz Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu.
- Nažalost, nemogućnost Rusije da probije našu odbranu znači da će se fokus verovatno preusmeriti na uništavanje kritične infrastrukture Ukrajine - rekao je on.
Računica na ratištu za obe strane je jednostavna:
- Prema stavu Kremlja, vojni ciljevi Rusije za 2026. godinu su zauzimanje ostatka ukrajinskog Donbasa, koji obuhvata Lugansku i Donjecku oblast, kao i osvajanje što više dodatne teritorije radi jačanja pozicije Moskve u mirovnim pregovorima
- Za Ukrajinu, strategija je da ubije ili rani više ruskih vojnika nego što Moskva može da regrutuje kao zamenu, čime bi se postepeno oslabila sposobnost Rusije da nastavi napredovanje i otvorio prostor za kontraofanzive
Ukrajina je postavila cilj od 50.000 ruskih gubitaka mesečno, što premašuje prosečan mesečni broj novih regruta u Rusiji (35.000-40.000), ali Kijev zasad nije uspeo da dostigne taj cilj. Zelenski je 17. marta izjavio da Rusija regrutuje do 45.000 ljudi mesečno i da je Ukrajina u poslednja tri meseca ubila ili ranila gotovo 100.000 ruskih vojnika.
Rast cena nafte zbog rata na Bliskom istoku donosi Moskvi dodatne budžetske prihode, što olakšava Putinu finansiranje invazije. Istovremeno, vlada u Kijevu suočava se s rizikom usporavanja isporuka američkog oružja. Zelenski je zato tokom vikenda boravio na Bliskom istoku, u nadi da će razmeniti svoje jeftine presretačke dronove za pristup zalihama ključnim PVO raketama koje su potrebne Kijevu za zaštitu.
Bura zbog neuspeha Ukrajinaca u Pokrovsku
Napad 425. jurišnog puka Ukrajine, poznatog kao Skelja, u selu Hrišini nedaleko od Pokrovska u Donjecku izazvao je talas kritika među istaknutim ukrajinskim akterima zbog, kako kažu, nepotrebnog gubitka ljudstva u rizičnim operacijama.
Originalni snimak objavila je elitna ruska jedinica za dronove Rubikon, a prikazuje uništenje ukrajinskog tenka M1 Abrams, borbenog vozila pešadije BMP-2 i oklopnog vozila M1117, kao i višestruke pogođene vojnike na zemlji, preneo je "Index".
"Ovakav tretman našeg naroda je zločin i za njega mora postojati odgovornost. Ono što rade ljudima u pojedinim jedinicama nije ništa bolje od ruskih praksi. Ovo mora da prestane", napisao je poznati ukrajinski dobrovoljac Serhij Sternenko.
Ukrajina "pomera" front bliže teritoriji Rusije, Putin premešta fabrike projektila
Dok Rusija nastavlja nemilosrdne vazdušne napade, Ukrajina takođe "pomera" rat bliže teritoriji Rusije.
Analiza organizacije ACLED pokazuje da su Rusija i Ukrajina u martu naglo povećale upotrebu dronova i raketa dugog dometa. Prema tim podacima, Rusija je tokom jednog napada 23. i 24. marta lansirala rekordnih 948 dronova, dok je tokom meseca izvela više od 3.000 udara. Prema ruskom Savetu bezbednosti, u 2025. godini izvedeno je više od 23.000 ukrajinskih vazdušnih napada na rusku infrastrukturu, gotovo četiri puta više nego u 2024, piše "Blumberg".
- Tempo razvoja sredstava za uništavanje, pre svega dronova, kao i sofisticiranost načina njihove upotrebe, takvi su da se nijedan region Rusije više ne može osećati bezbedno - izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu 17. marta, prema agenciji "Interfaks".
Britanski list "Telegraf" piše da Rusija premešta postrojenja povezana sa proizvodnjom raketa dublje unutar države, dok ukrajinski dronovi prave haos unutar njenih granica. Među njima su objekti koji pripadaju "Ruskosmosu", državnoj agenciji za svemirske letove i vazduhoplovna istraživanja (koji je u velikoj meri uključen u proizvodnju raketa za rat u Ukrajini), koji će biti premešteni iz Moskve u udaljene delove zemlje.
Proizvodni pogoni sankcionisanog moskovskog Državnog istraživačko-proizvodnog svemirskog centra "Hruničev" takođe će biti premešteni u Omsk u jugozapadnom Sibiru, dok će pogoni za proizvodnju raketnih motora sa sedištem u Himkiju, u Moskovskoj oblasti, biti premešteni u Perm, blizu Uralskih planina.
Pregovori u ćorsokaku
SAD su prošle nedelje poručile saveznicima da i dalje veruju da mogu da dovedu Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto, iako trenutno nema pomaka i stavovi su i dalje veoma udaljeni. Vašington je ostao pri odluci da ublaži sankcije Rusiji za deo prodaje nafte, ali je naglasio da je to privremena mera, prema rečima izvora upoznatog sa razgovorima.
Rusija nije odustala od svojih zahteva, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorije u istočnom delu Donjecke oblasti koju Moskva nije uspela da osvoji još od 2014. Ukrajina odbacuje takav ustupak, a SAD su predložile da se to područje pretvori u zonu slobodne trgovine.
- Više puta smo izjavili da bi, kako bi se zaustavila vruća faza specijalne vojne operacije, Ukrajina mora da povuče svoje trupe iz Donbasa. To mora da bude učinjeno - rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi RIA Novosti.
