Većina otkrića tima ukazivala je na to da su psi na prvoj liniji fronta, u izuzetno kratkom vremenu, postali sličniji divljim vrstama pasa, poput vukova, kojota ili dinga
U zonama sukoba bilo je i manje starih, bolesnih i povređenih jedinki, a psi na frontu češće su živeli u grupama
Rat u Ukrajini utiče na kućne ljubimce u toj zemlji, i to na iznenađujuće načine.
Prema studiji objavljenoj u decembru u časopisu “Evolucione aplikacije”, grupa istraživača utvrdila je da je izloženost ratu u Ukrajini u kratkom vremenskom periodu transformisala pse koji su ranije bili kućni ljubimci u onakve kakvi se sreću u divljim sredinama.
Naučnici su prikupili niz podataka o 763 psa iz devet ukrajinskih regiona. Tim je sarađivao sa azilima za životinje, dok su veterinari i volonteri prikupljali podatke o psima lutalicama u potencijalno bezbednim područjima, ali povremeno i u zonama označenim kao opasne teritorije, piše “Njujork tajms” (NYT).
- Mnogo pasa lutalica je živelo sa nama u selu Zarične. Bili su prestravljeni ratnim dejstvima: neki su patili od šoka od granatiranja. Jedan mali pas imao je slomljenu nogu koja nikada nije pravilno zarasla, pa je zauvek ostao hrom. Drugi je bio slep na jedno oko, koje je izgubio u eksploziji – rekao je dr Igor Dikij, zoolog Nacionalnog Univerziteta Ivan Franko u Lavovu koji je služio na liniji fronta dve godine od 2022. kao dobrovoljac.
On i njegovi saborci su brinuli o tim psima. Iako se istraživanje fokusiralo na domaće pse, mnogi od njih više nisu bili pod brigom svojih vlasnika i živeli su kao lutalice.
Šta je otkriveno
Većina otkrića tima ukazivala je na to da su psi na prvoj liniji fronta, u izuzetno kratkom vremenu, postali sličniji divljim vrstama pasa, poput vukova, kojota ili dinga.
Primeri ove transformacije bili su brojni:
- Psi sa fronta retko su imali kratke njuške poput francuskog buldoga ili izdužene kao kod jazavičara
- Mnogi su imali i smanjenu telesnu masu
- Čak su i njihove uši poprimile drugačiji oblik - šiljate su bile znatno češće od klempavih
- Na prvoj liniji fronta psi sa obeležjima “divljeg” fenotipa zaista češće preživljavaju: uspravne uši, prav rep, manje bele boje – rekla je za NYT dr Marija Marciv, glavna autorka rada i zoolog Univerziteta u Lavovu.
U zonama sukoba u Ukrajini uočene su i druge karakteristike tipične za divlje pse: bilo je manje starih, bolesnih i povređenih jedinki, a psi na frontu češće su živeli u grupama.
- Najviše nas je iznenadilo koliko su se ove promene brzo pojavile. Rat je trajao relativno kratko, a razlike između pasa sa fronta i drugih populacija već su bile veoma izražene – rekla je Malgožata Vitek, autorka studije i doktorandkinja na Univerzitetu Gdanjsk.
Zašto se ovo dešava
Naučnici ne žele da se njihova otkrića tumače kao ratom ubrzana evolucija.
- Promene koje posmatramo kod pasa dešavaju se prebrzo da bi mogle da se objasne molekularnom evolucijom - rekla je Vitek.
Ono što se zapravo dešava je da ratni uslovi pogoduju životinjama sa određenim osobinama. Na primer, pas sa manjom telesnom masom ima manju verovatnoću da aktivira mine, lakše se skriva u skučenim prostorima i manja je meta za gelere.
Neki psi preživljavali hraneći se poginulim vojnicima
Uprkos dokazima o naizgled “divljim” osobinama ponašanja i fizičkim karakteristikama, većina pasa i dalje je zavisila od ljudi u vezi hrane, dopunjujući ishranu biljkama i povremenim lovom. U pojedinim slučajevima, psi su preživljavali hraneći se telima poginulih vojnika. Neke su usvojili pripadnici ukrajinske vojske, navodi NYT.
Ipak, naučnici su zabeležili i određeni broj pasa na prvoj liniji fronta koji više nisu zavisili od ljudi za opstanak.
- Ovo se može smatrati feralizacijom - povratkom načinu života nezavisnom od ljudi - rekla je Malgožata Pilot, rukovodilac projekta i biolog sa Univerziteta Gdanjsk.
