Sedmi oktobar 2023. godine označen je kao kulminacija iranske strategije, kroz podršku napadu Hamasa na Izrael i širenje borbenih dejstava preko Hezbolaha, Huta i drugih saveznika, uz direktne napade Irana na Izrael
Autor upozorava da bez fundamentalne političke promene u Iranu treba očekivati neprekidni ciklus sukoba, deeskalacije i ponovnog zaoštravanja, dok lideri u Teheranu i dalje neumoljivo teže svojim ciljevima
Ubrzo nakon što je Bret MekGurk, nekada zvaničnik za nacionalnu bezbednost u administracijama Džordža V. Buša, Baraka Obame, Donalda Trampa i Džoa Bajdena, a sada analitičar CNN-a, prvi put sleteo u Bagdad u januaru 2004. godine, američke obaveštajne službe su presrele pismo Ajmana el Zavahirija, zamenika Osame bin Ladena, upućeno Abu Musabu el Zarkaviju, vođi Al Kaide u Iraku. U pismu se govorilo o upotrebi nasilja radi uspostavljanja islamskog kalifata, prvo unutar Iraka, a na kraju i širom Bliskog istoka.
- Najveća bitka islama u ovoj eri se vodi sada - napisao je Zavahiri.
Amerika je objavila pismo, ali malo ko je ozbiljno shvatio ideju da bi Al Kaida mogla da izdvoji i upravlja teritorijom širom srca arapskog sveta.
Deset godina kasnije, MekGurk se vratio u Bagdad kada je Zarkavijev naslednik, Abu Bakr el Bagdadi, osvojio drugi najveći grad u Iraku i proglasio kalifat koji se prostire na teritoriji veličine Indijane, sa milionima ljudi koji žive pod njegovom vlašću. Sledeću deceniju je Amerika provela demontirajući njegovu vladavinu.
Ali, ta lekcija je MekGurku ostala u sećanju: kada lideri otvoreno izjavljuju dugoročne ideološke ciljeve i više puta pokazuju spremnost da koriste nasilje da bi ih postigli, treba ih shvatiti ozbiljno.
Ta lekcija se, smatra on, odnosi na Iran.
Različiti predsednici, isti izazov
Skoro pet decenija, američki predsednici obe stranke su se Iranu obraćali različitim kombinacijama diplomatije, sankcija, odvraćanja i vojne sile. Pa ipak, sukob između Sjedinjenih Država i Islamske Republike i dalje postoji jer je centralni pokretač ponašanja Irana ostao izuzetno konstantan: revolucionarna ideologija same Islamske Republike.
Debata u Vašingtonu se često fokusira na taktiku. Demokrate imaju tendenciju da daju prioritet diplomatiji i navode nuklearni sporazum Baraka Obame sa Teheranom iz 2015. godine kao najbolji raspoloživi mehanizam za ograničavanje iranskih nuklearnih ambicija i izbegavanje rata. Republikanci često favorizuju kampanje "maksimalnog pritiska" i vojno odvraćanje, tvrdeći da Iran zloupotrebljava diplomatske aranžmane dok nastavlja regionalnu agresiju.
Oba argumenta sadrže elemente istine. Nijedan ne objašnjava u potpunosti kontinuitet problema.
Krivična linija nije promena političkih vetrova u Vašingtonu, već trajna priroda iranskog režima i ciljevi ugrađeni u Islamsku Republiku od 1979. godine.
Ništa o čemu Donald Tramp sada navodno razgovara sa Iranom: transakcioni sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza i možda uvođenju novih nuklearnih ograničenja, ne bi promenilo ono što je bio fiksni kurs dug 47 godina.
Ideologija Islamske Republike
Iranski ustav dodeljuje Korpusu islamske revolucionarne garde, ili IRGC, ne samo odbrambenu vojnu ulogu već ono što naziva "ideološkom misijom na Božji način". Decenijama, iransko revolucionarno rukovodstvo je tu misiju tumačilo kao proširenje iranskog uticaja širom Bliskog istoka, proterivanje SAD iz regiona i podršku oružanim pokretima posvećenim uništenju Izraela.
Ti ciljevi su prevazišli američke i iranske predsednike, ekonomske krize, kampanje sankcija i diplomatske otvore.
Oni objašnjavaju obrazac napada, uzimanja talaca, terorizma i posredničkog ratovanja koji je definisao odnos Irana sa SAD od zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine. Takođe objašnjavaju kontinuirano ulaganje Irana u militantne organizacije širom regiona, uključujući:
- Hezbolah
- Hamas
- Palestinski islamski džihad
- Iračke milicije
- Hute
IRGC je posebno formiran da čuva revoluciju kod kuće i unapređuje je u inostranstvu. Njen ekspedicioni ogranak, Kuds snage, decenijama je gradio mreže naoružanih partnera sposobnih da projektuju iranski uticaj daleko izvan iranskih granica.
U raznim trenucima, američki kreatori politike su se nadali da bi se iranski revolucionarni žar mogao ublažiti u zamenu za ekonomske mogućnosti i reintegraciju u međunarodni sistem. Ta nada je bila deo strateške logike koja stoji iza nuklearnog sporazuma administracije Obame.
JCPOA je postavio značajna ograničenja na iranski nuklearni program na određeno vreme i u tom smislu je bio dostignuće. Ali nije promenio regionalno ponašanje ili revolucionarne ciljeve Irana. U nekim aspektima, Teheran, prepun novih ekonomskih resursa, delovao je sve samouverenije nakon toga.
Ubrzo nakon zaključenja sporazuma, tadašnji vrhovni vođa Ali Hamnei odbacio je sugestije da će se stav Irana prema Izraelu ili SAD ublažiti. Javno je predvideo da Izrael neće postojati u roku od 25 godina i zakleo se na kontinuirani otpor širom regiona.
Kao i kod Zavahirija, to hvalisanje nije bilo retoričko pozorište. Bilo je u skladu sa putanjom koju je Iran pratio decenijama.
7. oktobar kao kulminacija
7. oktobar 2023. godine predstavljao je do sada najjasniju manifestaciju te putanje.
Hamas, naoružan, finansiran i podržavan od strane Irana tokom mnogih godina, pokrenuo je najsmrtonosniji napad u istoriji Izraela, ubivši više od 1.200 ljudi i uzevši više od 250 talaca. Većina vlada širom sveta osudila je zločine. Iransko rukovodstvo ih je umesto toga slavilo i ono što je opisalo kao otpor Izraelu.
U roku od nekoliko dana, grupe koje podržava Iran širom regiona pridružile su se sukobu. Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete iz Libana na severni Izrael. Milicije koje podržava Iran u Iraku i Siriji pokrenule su višestruke napade na američke snage. Huti u Jemenu počeli su da ciljaju komercijalne brodove i američku pomorsku imovinu u Crvenom moru.
Sve je to odražavalo decenije iranskih ulaganja u mrežu osmišljenu upravo za ovu svrhu: vršenje pritiska na Izrael i SAD preko više frontova, uz održavanje različitih stepena poricanja.
Iran je na kraju pokrenuo dva bez presedana direktna raketna i bespilotna napada na Izrael sa same iranske teritorije, pre nego što je Izrael direktno napao Iran.
Trampov pristup dostiže granice
Tramp je prvi predsednik koji je direktno ciljao visoke iranske vojne zvaničnike, a kasnije odobrio vojne operacije unutar same iranske teritorije.
Neke od tih akcija su proizvele opipljive taktičke rezultate. Ubistvo komandanta Kuds snaga Kasema Sulejmanija 2020. godine poremetilo je regionalne operacije Irana. Naknadni udari na iransku vojnu infrastrukturu i nuklearna postrojenja značajno su degradirali delove iranskog raketnog, dronskog i nuklearnog programa.
Ali sam taktički vojni uspeh ne donosi strateške ishode.
Događaji iz proteklih nekoliko meseci su istakli ograničenja same vojne moći u suočavanju sa duboko ukorenjenim revolucionarnim sistemom. Iako poljuljan, iranski sistem izgleda da se konsolidovao, a vodeće uloge su zauzeli okoreli ideolozi poput Ahmada Vahedija, novog vođe IRGC, koji je predvodio Kuds snage tokom većeg dela 1980-ih i 1990-ih.
Američka taktika, vojna, diplomatska, ekonomska, može biti efikasna u oslabljivanju iranskih kapaciteta, ali se pokazala potpuno neefikasnom u promeni ideološkog kursa samog iranskog režima.
Nema kraja na vidiku
Čak i sa glasinama o sporazumu koji je pred vratima, novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei udvostručio je ciljeve svog pokojnog oca da izbaci Ameriku sa Bliskog istoka i eliminiše državu Izrael.
Za svaki slučaj, potvrdio je zavet svog pokojnog oca da će videti Izrael eliminisanim do 2040. godine - hvalisanje koje Izrael nema drugog izbora nego da shvati ozbiljno.
Izrael bi, zauzvrat, mogao imati novu vladu nakon izbora kasnije ove godine, ali je malo verovatno da će se njegova proaktivnija bezbednosna doktrina posle 7. oktobra promeniti. Reagovaće na pretnje kako se budu pojavljivale, bilo blizu svojih granica ili unutar samog Irana, uključujući i one protiv iranskog raketnog programa.
Sjedinjene Države će takođe delovati kako bi odbranile sebe i svoje interese. Ove nedelje, čak i dok su Vašington i Teheran pregovarali o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, IRGC je uhvaćen kako postavlja nove mine u moreuzu - što je dovelo do razmene vojnih sukoba.
Ova realnost: ideologija koja definiše Iran, sklonost Izraela da deluje protiv percipiranih pretnji i američka zaštita sopstvenih interesa i osoblja, stvaraće stalne izazove za Trampa i njegovog naslednika. Dok ne dođe do političkih promena u Iranu, trebalo bi očekivati ponavljajući ciklus konfrontacije, privremene deeskalacije i obnovljene konfrontacije.
Iran dao Trampu ultimatum: "Uradite to odmah ili nema nikakvog sporazuma".
Iran povrdio da je dogovor veka sa Amerikom na pomolu.
Rampa za Bibija: Puklo između Netanjahua i Trampa?
Tramp Džej Di Vensu ostavio pismo sa uputstvom: Ako me ubiju, sravni ih sa zemljom.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(CNN)
