Izmerene temperature mora na Jadranu dostižu vrednosti karakteristične za vrhunac leta, sa najvišom merom od 28,8 stepeni u Malom jezeru na Mljetu
Brzo zagrevanje površinskog sloja povezano je sa lokalnim uslovima, ali opasniji je porast temperature i u dubokim slojevima što ukazuje na dugoročnu klimatsku promenu
More je početkom ove nedelje na pojedinim lokacijama na Jadranu dostiglo temperature karakteristične za vrhunac leta. Prema merenjima Državnog hidrometeorološkog zavoda, u Malom jezeru na Mljetu izmereno je čak 28,8 stepeni, dok je u Puli ujutru zabeleženo 26,5 stepeni.
U Malinskoj je temperatura mora dostigla 26,4 stepena, a na Rabu 26 stepeni. Najniža vrednost izmerena je u Opatiji, gde je more imalo 22,7 stepeni. Najviša vrednost na Mljetu nije iznenađujuća jer je Malo jezero zatvoreniji i relativno plitak morski sistem koji se zagreva brže od otvorenog mora. Slično važi i za merenje u Puli, koje se obavlja u zaštićenom delu pulskog zaliva. Takve lokalne površinske vrednosti ne predstavljaju temperaturu celokupnog okolnog akvatorijuma, ali pokazuju koliko brzo gornji sloj mora može da se zagreje.
"Ovo će se nastaviti"
Dr Natalija Dunić iz Laboratorije za fiziku mora Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu proučava fizičke promene u Jadranu na klimatskim skalama i upozorava da nekoliko veoma toplih dana nije najvažniji deo priče. Površinski sloj mora prirodno osciluje tokom dana i godine jer je direktno izložen atmosferi, vetru, padavinama i Sunčevom zračenju. Mnogo više zabrinjava činjenica da se zagrevanje beleži i u dubokim slojevima, daleko od neposrednog uticaja letnjih vrućina.
- Temperatura površine mora stalno osciluje jer živimo u području sa izraženim godišnjim dobima, pa je zimi niža, a leti viša. Međutim, temperatura raste i u dubokim slojevima Jadrana, što je mnogo ozbiljniji i zabrinjavajući proces. To više nije kratkotrajna posledica nekoliko vrelih dana niti samo odgovor površine mora na stanje u atmosferi. Reč je o dugoročnom zagrevanju povezanom sa klimatskim promenama koje će se nastaviti - rekla je Dunić.
Na temperaturu i salinitet Jadrana utiče i kretanje vodenih masa kroz Sredozemlje. Toplija i slanija voda iz oblasti Levanta preko Jonskog mora povremeno ulazi u Jadran i širi se njegovim srednjim slojevima, najčešće na dubinama od oko 30 do 60 metara. Taj proces, poznat kao jadranska ingresija, pokazuje kako promene u udaljenim delovima Sredozemlja mogu uticati na uslove u našem moru.
Salinitet površinskog sloja raste i tokom dugih, toplih i sušnih perioda. Kada je isparavanje intenzivno, a dotok reka i količina padavina mali, u moru ostaje veća koncentracija soli. Ipak, ono što naučnici mere u najdubljim delovima južnog Jadrana ne može se objasniti samo letnjom sušom. U Južnojadranskoj kotlini, dubokoj oko 1.200 metara, temperatura je tokom poslednjih deset do petnaest godina porasla za više od jednog stepena.
Ciklonalni poremećaji
Za obnavljanje dubokog Jadrana presudne su snažne i dugotrajne zimske bure. One hlade površinsko more na severnom Jadranu, čineći ga gušćim i težim. Tako ohlađena voda tone ka dnu, puni Jabučku i druge kotline i polako putuje prema dubokoj Južnojadranskoj kotlini.
Danas je takvih prodora hladnog vazduha manje, a bure često nisu dovoljno hladne, snažne ni dugotrajne da bi proizvele istu količinu guste vode.
- Na severnom Jadranu tokom snažnih zimskih bura stvara se hladna i gusta voda koja tone i putuje ka jugu. Takvih bura danas ima manje, a često ne traju dovoljno dugo niti su dovoljno hladne da bi površinu mora ohladile kao ranije. Zbog toga nastaje manje guste vode koja bi mogla da obnovi i rashladi duboke kotline. U južnom Jadranu zato već beležimo porast temperature u dubinskim slojevima veći od jednog stepena u odnosu na stanje od pre desetak ili petnaest godina - dodala je.
Klimatske projekcije ukazuju na to da bi broj i jačina prodora bure mogli dodatno da se smanjuju, dok bi ciklonalni poremećaji povezani sa južnim vetrovima mogli postati izraženiji. Viša temperatura mora znači i više raspoložive energije u atmosferi, zbog čega mogu da se intenziviraju procesi koji donose obilne padavine, olujno jugo i plavljenje obale.
Prema rezultatima regionalnih klimatskih modela za Sredozemlje, površinska temperatura Jadrana do kraja veka mogla bi da poraste za približno tri stepena ukoliko se nastavi sadašnja stopa zagrevanja. Poseban problem predstavljaće morski toplotni talasi, odnosno periodi tokom kojih temperatura mora naglo poraste i ostane znatno iznad uobičajenih vrednosti duže vreme. Zbog sporog zagrevanja i hlađenja mora, oni mogu da traju nedeljama.
(Jutarnji)
