Planovi uključuju neutralizaciju ruske raketne pretnje, napade na vojnu infrastrukturu, kao i stvaranje autonomnih dron zona duž granica sa Rusijom i Belorusijom
NATO naglašava da je cilj odbrana, a ne osvajanje ili okupacija Rusije, te da planovi služe i kao upozorenje protiv potencijalne ruske agresije
NATO je razvio detaljne planove o tome kako bi odgovorio ukoliko Rusija pokrene napad na baltičke države, uključujući moguću invaziju na Estoniju, Letoniju ili Litvaniju.
Prema pisanju nemačkog lista "Bild", planovi navodno čine deo NATO-ovog "Koncepta kopnenog ratovanja", koji je razvijen pod vođstvom majora američke vojske Endrua Pingrija. Prijavljena strategija fokusira se na zaustavljanje ruskih snaga, ometanje njihove sposobnosti da vode rat i potiskivanje invazivnih snaga nazad na granice Rusije.
Ništa nije isključeno kao protivodgovor
Prema izveštajima, NATO bi se fokusirao na efikasno odbijanje raketnog napada, zaustavljanje ruskih trupa na granicama država istočnog krila i slabljenje ruskih linija snabdevanja. Koncept uključuje mogućnost napada na Kalinjingradsku oblast, a raketni udari duboko u rusku teritoriju nisu isključeni.
Primarni cilj? Neutralizovati rusku raketnu pretnju što je brže moguće. Ovo takođe uključuje napade na vojne objekte i logističke poremećaje iza neprijateljskih linija.
3 koraka odgovora NATO na napad Rusije
Prema "Bildu", koncept opisuje tri glavna elementa potencijalnog odgovora NATO-a.
Napadi na ruske rakete i protivvazdušnu odbranu
Ako bi ruske snage pokrenule raketne i bespilotne napade na baltičke države, a zatim izvršile konvencionalnu kopnenu invaziju, NATO bi prvo pokušao da suzbije rusku raketnu pretnju.
Prijavljeni plan predviđa borbene avione, rakete i bespilotne letelice za ciljanje ruskih raketnih sistema. Kalinjingrad, ruska eksklava na Baltičkom moru, bio bi u posebnom fokusu zbog koncentracije protivvazdušne odbrane i raketnih sistema.
Stvaranje autonomne zone dronova
Istovremeno, NATO bi uspostavio "autonomnu zonu" duž svojih granica sa Rusijom i Belorusijom, prema pisanju "Bilda". Zona bi služila kao odbrambena barijera, sa dronovima i vojnim vozilima bez posade koja bi delovala protiv napredovanja ruskih snaga. NATO trupe ne bi bile stalno stacionirane unutar zone.
Ukoliko ruske snage nastave svoje napredovanje, bespilotni sistemi bi bili korišćeni da ih uspore ili zaustave, navodi se u izveštaju.
Napadi na rusku vojnu infrastrukturu
Treći element bi uključivao napade na ciljeve unutar Rusije.
Prema "Bildu", specijalne snage NATO-a mogle bi da ciljaju ključnu vojnu i logističku infrastrukturu, uključujući aerodrome, fabrike odbrambene opreme, mostove i železničke pruge koje se koriste za kretanje ruskih trupa i opreme.
Prijavljeni koncept takođe predviđa saradnju sa Rusima koji se protive predsedniku Vladimiru Putinu u nastojanju da se poremeti vojno snabdevanje i oslabe dalji ruski napadi.
Nemački list je dodatno izvestio da NATO planira da uspostavi "vazdušni most" preko kojeg bi dronovi i robotski sistemi mogli da budu transportovani avionima u Rusiju. Ovi sistemi bi zatim mogli da ciljaju vojne baze i aerodrome.
Cilj NATO-a: Braniti, a ne osvajati
U objavljenom konceptu alijanse navodi se da NATO neće težiti okupaciji ili osvajanju Rusije. Umesto toga, cilj bi bio da se zaustavi invazivna ruska vojska i da se ona potisne nazad ka ruskim granicama.
Izveštajna strategija takođe odražava širi naglasak na odvraćanju. Prema "Bildu", vojni planeri NATO-a ne žele nužno da koncept ostane tajna, tvrdeći da odvraćanje najbolje funkcioniše kada Rusija zna sa čime bi se mogla suočiti ako napadne članicu NATO-a.
Dakle, koncept ima za cilj ne samo da utvrdi tok delovanja saveza u slučaju rata, već i da posluži kao upozorenje Rusiji o mogućim posledicama agresije protiv zemalja članica NATO-a.
Potvrđeno postojanje plana
Informacije koje je objavio nemački list, u utorak je komentarisao zamenik ministra odbrane Poljske, Cezari Tomčik. Političar je potvrdio postojanje planova za nepredviđene situacije, koje NATO "redovno" razvija. Kako je pojasnio, oni se posebno odnose na regionalne planove, koji se sastoje od nacionalnih planova u vezi sa sprovođenjem potencijalnih odbrambenih operacija. Opisani planovi treba redovno da se ažuriraju, prvenstveno na osnovu iskustava sa fronta rata u Ukrajini.
Tomčik se osvrnuo i na plan pomenut u tekstu o stvaranju posebne zone u blizini granice sa Rusijom i Belorusijom. Kako je naveo, ovo se prvenstveno odnosi na cilj rasterećenja vojnika kroz masovnu upotrebu bespilotnih snaga, piše "Defence24.com".
Članice NATO se pripremaju za ruski napad
Neke zemlje NATO-a se već aktivno pripremaju za mogući ruski napad. Varšava ima informacije koje ukazuju na to da bi Moskva uskoro mogla da pokrene još jednu provokaciju velikih razmera.
- Spremamo se za rat, nadajući se da nikada neće početi - rekao je Tomčik.
U međuvremenu, Letonija veruje da je Rusija već pokrenula hibridni rat protiv zemalja EU, nastojeći da zastraši države koje podržavaju Ukrajinu. Zapadne obaveštajne agencije trenutno istražuju niz sabotaža, pokušaja napada, podmetanja požara i drugih provokacija.
