Napad je počeo u uslovima guste magle, što je pomoglo iznenađenju: manje grupe ukrajinskih vojnika probijale su se iza ruskih linija presecanjem pojačanja i povlačenja trupa
Analitičari ukazuju na ograničene, ali značajne uspehe: Ukrajina je oslobodila deo teritorije, ali borbe se nastavljaju i ceo front ostaje nestabilan, dok dronovi postaju ključni faktor u ratovanju
Ukrajinska vojska je mesecima u strogoj tajnosti pripremala zimsku kontraofanzivu na jugoistoku zemlje, a detalji operacije bili su poznati samo uskom krugu komandanata. Čak ni pojedini visoki oficiri uključeni u akciju nisu znali kada će napad početi, dok su vojnici naređenja dobijali tek u poslednjem trenutku.
Komandant bataljona 110. mehanizovane brigade Vadim, poznat pod nadimkom Svetionik, rekao je da je operacija planirana uz maksimalne mere tajnosti, zbog straha od curenja informacija i mogućih ruskih obaveštajnih pokušaja preko društvenih mreža.
Cilj ukrajinske operacije bio je da se povrati deo teritorije u Zaporoškoj i Dnjepropetrovskoj oblasti koji su ruske snage zauzele krajem 2025. godine, pre nego što dodatno utvrde položaje.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdio je da je tokom operacije oslobođeno više od 400 kvadratnih kilometara teritorije, dok je glavnokomandujući Oleksandr Sirski ocenio da je reč o najvećem napretku od ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast 2024. godine.
Ipak, analitičari upozoravaju da je veliki deo fronta i dalje "siva zona" bez jasne kontrole, gde se položaji neprestano menjaju, a nebo je prepuno izviđačkih i borbenih dronova obe strane.
Tajna priprema i lov na rusku artiljeriju
Ključni deo operacije bio je uništavanje ruske artiljerije pre početka pešadijskih napada. Dve nedelje pre kontraofanzive, 148. artiljerijska brigada dobila je zadatak da pronađe i neutrališe ruske topove koji bi mogli da zaustave ukrajinsko napredovanje.
Brigada je sa područja Pokrovska premestila više od 400 vozila i artiljerijskih sistema, uključujući američke haubice M777 i francuske Caesar sisteme.
Na svega 30 kilometara fronta, ukrajinske snage otkrile su oko 150 ruskih artiljerijskih oruđa. Komandanti tvrde da je upravo gusta magla omogućila prikrivanje ukrajinskih položaja i izvođenje preciznih udara.
Ukrajinske jedinice kombinovale su artiljeriju i FPV dronove, pri čemu bi artiljerijski udari prvo ometali ruske sisteme elektronskog ratovanja, a zatim bi dronovi uništavali ciljeve.
Prema tvrdnjama brigade, tokom februara uništeno je 98 ruskih artiljerijskih sistema, a u martu još 115.
Napad iz magle
Prve jurišne grupe 95. vazdušno-desantne brigade krenule su u akciju krajem januara, tokom guste jutarnje magle. Zamenik komandanta bataljona Dmitro rekao je da ruske snage nisu očekivale ofanzivu.
Ukrajinske jedinice koristile su taktiku "blokade", manje grupe vojnika ubacivane su i do tri kilometra iza ruskih linija kako bi presekle pojačanja i povlačenje.
Komandanti navode da su pojedine ruske jedinice u panici napuštale položaje kada su ukrajinski vojnici iznenada izbijali iza njihovih linija.
Napredovanje je zavisilo od vremenskih uslova i aktivnosti ruskih dronova. Nekada nije bilo pomeranja, a nekada su ukrajinske snage napredovale i po kilometar dnevno.
Veliki problem za ruske trupe nastao je kada im je početkom februara prekinut pristup satelitskoj mreži Starlink, koju su koristili neovlašćeno. Ukrajinski izvori tvrde da je to ozbiljno poremetilo rad ruskih dron jedinica i komunikaciju na frontu.
Borba za svaki položaj
Zadržavanje osvojenih teritorija pokazalo se jednako opasnim kao i samo napredovanje. Ukrajinski vojnici često su morali peške da prelaze i do 20 kilometara kroz područja pod stalnim nadzorom dronova.
Jedan od vojnika 110. brigade, 50-godišnji Volodimir, poznat pod nadimkom Kasper, dobrovoljno se vratio u vojsku uprkos ranijim povredama sluha i vida. Tokom zadatka u februaru njegova grupa našla se pod napadom FPV dronova.
Volodimir je ranjen na svega stotinak metara od zaklona. Privremeno je oslepeo, zadobio gelere u ruku i nogu i proveo noć na otvorenom, skrivajući se ispod termo-ćebeta kako bi izbegao detekciju dronova.
Njegov saborac nije mogao da mu priđe zbog neprekidnih napada iz vazduha. Tek nakon više pokušaja uspeo je da ga izvuče na sigurno. Jedan vojnik iz njihove grupe poginuo je tokom povlačenja.
- Očekivanje smrti vodi u smrt. Trudim se samo da izvršim naređenja - rekao je Volodimir tokom oporavka u bolnici u Zaporožju.
Da li je kontraofanziva uspela
Ruske snage sada pokušavaju da povrate inicijativu u tom delu fronta, posebno oko sela Verbove, Zlahoda, Jegorivka i Novoheorhijivka.
Vojni analitičari različito ocenjuju značaj operacije. Penzionisani australijski general-major Mik Rajan smatra da je Ukrajina pokazala da su ofanzivne operacije i dalje moguće čak i na frontu kojim dominiraju dronovi.
Sa druge strane, analitičar finske grupe Black Bird Emil Kastehelmi ocenjuje da su osvojena uglavnom mala sela i poljoprivredna područja, dok se ključne borbe i dalje vode u Donjeckoj oblasti.
Prema njegovim rečima, operacija je pre svega imala cilj da poboljša taktički položaj ukrajinskih snaga i oslabi ruski pritisak na pojedinim delovima fronta.
Stručnjaci upozoravaju da rat u Ukrajini ulazi u novu fazu u kojoj će iznenađenje, brzina i kontrola dronova imati presudnu ulogu, dok će svaka buduća velika ofanziva zahtevati ogromne resurse i visok rizik.
