Satelitski snimci i procureli dokumenti pokazali su najmanje 59 novih lansirnih šina duž granica s Belorusijom i Ukrajinom
Skladišta u novim bazama mogu da prime više od 1.000 dronova
Čak 10 tajnih baza Kremlja sa novoizgrađenim lansirnim rampama za najsavremenije moskovske samoubilačke dronove dugog dometa, otkrili su novinari britanskog lista "Telegraf". Neke od ovih baza već se koriste za žestoke napade na Ukrajinu, međutim "podgrejale" su strahove NATO-a budući da se odavde mogu lansirati moćni dronovi duboko u teritoriju država članica saveza.
Analitičari upozoravaju da bi ova tehnologija, koja se ubrzano razvija, u slučaju rata mogla da bude usmerena i na Evropu, pri čemu se zbog položaja pojedinih baza Varšava nalazi direktno u dometu najmoćnijih ruskih dronova.
Evropski i američki obaveštajni zvaničnici veruju da Rusija razmatra:
- oružanu provokaciju na poljskom tlu (sabotaže, upadi u vazdušni prostor...),
- raketne napade ili udare dronovima na ključnu infrastrukturu
- kao i operacije pod lažnom zastavom za koje bi okrivila Ukrajinu.
Zvaničnik NATO-a je izjavio za britanski list da je ovaj vojni savez "spreman da brani svaki pedalj savezničke teritorije" i da će nastaviti da "jača spremnost za odvraćanje i odbranu od bilo kakve pretnje, uključujući i one koje dolaze od dronova".
Otkrivene lansirne šine duž granica sa Belorusijom i Ukrajinom
Na osnovu procurelih dokumenata i satelitskih snimaka, britanski "Telegraf" je identifikovao najmanje 59 novih lansirnih šina duž granice Rusije sa Belorusijom i Ukrajinom. U pitanju su specijalni mehanički klizači sa kojih se lansiraju dronovi avionskog tipa, čime se eliminiše potreba za klasičnom pistom. Neka od ovih čvorišta za dronove preuređena su iz vojnih baza i civilnih aerodroma, dok su dodatne lansirne rampe napravljene na otvorenom terenu širom unutrašnjosti Rusije.
Analiza snimaka koju je sprovela obaveštajna kompanija DronSek pokazala je da je oko 20 novoopremljenih šina znatno duže, što ukazuje na to da su namenjene za poletanje najnovijih ruskih borbenih dronova velikog dometa.
Moskva takođe ubrzano usavršava svoju verziju iranskog drona "šahed", uvodeći novije varijante na mlazni pogon koje mogu pogoditi mete udaljene skoro 1.000 kilometara (620 milja). Korišćenje ovih novih verzija iz identifikovanih baza stavilo bi i sam glavni grad Poljske na metu udara ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nema naznaka da Rusija trenutno planira takav napad, ali se lideri NATO-a pripremaju za potencijalni budući sukob.
Nove verzije dronova
Najnovije verzije, nazvane "geranj-4" i "geranj-5", mogu da lete dovoljno brzo da izbegnu sisteme protivvazdušne odbrane (PVO) dok nose bojevu glavu od 90 kilograma, navodi se u ukrajinskim državnim dokumentima koji su procureli. Ukrajinska vojno-obaveštajna služba (GUR) takođe upozorava da Rusija oprema dronove "geranj" raketama vazduh-vazduh kako bi gađala avione koji brane Kijev.
Britanski medij piše da se ove baze snabdevaju iz brojnih fabrika municije širom zemlje, uključujući i posebnu ekonomsku zonu "Alabuga" - ruski kompleks za proizvodnju dronova koji godišnje izbaci oko 6.000 jedinica.
Dva Putinova cilja
Kremlj je "znatno proširio" svoju mrežu dronova u nastojanju da "napada Ukrajinu i drži članice NATO-a pod stalnom pretnjom od takvih udara", ocenjuje Majk Monik, osnivač i izvršni direktor kompanije DronSek, koji je analizirao satelitske snimke.
- Širenje lansirnih lokacija pokazuje da je Rusija povećala kapacitet za masovnije lansiranje dronova, dok istovremeno koristi novu tehnologiju kako bi ih učinila težim za presretanje. Ova dva faktora u kombinaciji omogućavaju Rusiji da upotrebi sve veći broj bespilotnih letelica protiv Ukrajine i da ukrajinskim snagama znatno oteža posao u obaranju novijih modela - ocenio je on.
Prema rečima zvaničnika NATO-a, dronovi su iz korena promenili prirodu savremenog ratovanja i postali presudan faktor na frontu.
- Zato ubrzano širimo sopstvene kapacitete za masovnu proizvodnju, upotrebu i neutralisanje bespilotnih letelica - dodao je on.
Istraživanje britanskog "Telegrafa":
- detaljno prikazuje naglo širenje ruskih vojnih kapaciteta u oblasti bespilotnih letelica
- i otvara zabrinjavajuća pitanja o Putinovoj nameri da pojača pritisak na članice NATO-a
