Gotland ima ključni strateški značaj za kontrolu Baltičkog mora i može biti meta u slučaju konflikta sa Rusijom
Pored vojne odbrane, razvijaju se i civilne mere otpornosti, uključujući zalihe hrane, vode i planove za vanredne situacije
Pre samo četiri meseca, Ela Adman je upravo završila školu i nikada nije držala oružje. Danas, devetnaestogodišnja regrutkinja nosi moćnu jurišnu pušku dok se odmara u hladu između vežbi u vojnoj bazi na Gotlandu, strateški važnom švedskom ostrvu gde je odrasla. Za nekoliko dana biće na svojoj prvoj zvaničnoj misiji u Stokholmu, gde će čuvati kraljevsku porodicu.
Adman je jedan od stotina regruta poslatih u bazu u blizini srednjovekovnog grada Visbija u okviru ubrzane remilitarizacije Gotlanda, popularne letnje destinacije, koja se odvija usred šireg naoružavanja zemlje. Inicijative za jačanje otpornosti civilnog stanovništva i mladih vojnih regruta pripremaju se u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin odluči da testira odlučnost NATO-a, piše Gardijan.
Ela je u početku bila iznenađena dužinom obavezne vojne službe od 15 meseci i iscrpljujućim 16-časovnim radnim danima, tokom kojih trenira i živi sa muškim kolegama. Sada se na to navikava.
- Otkriješ šta možeš i koliko smo jaki kao grupa - rekla je.
Strateška tačka Baltika
Na vrhuncu Hladnog rata, Gotland je imao četiri puka i potpuno mobilisane snage od 25.000 vojnika. Međutim, 2005. godine, poslednji od njih, P18, je zatvoren, ostavljajući samo smanjeni bataljon Domobranske garde.
Položaj ostrva, 275 kilometara od Kalinjingrada - militarizovane ruske enklave između Litvanije i Poljske - i 87 kilometara od švedskog kopna, smatra se idealnim za ruskog predsednika Vladimira Putina ako želi da se učvrsti na Baltiku, ponekad nazvanom „NATO-ovo more“, i da odatle napadne alijansu. Kao najveće švedsko ostrvo, sa 60.858 stanovnika i domaćin godišnjeg festivala demokratije Almedalen, napad bi takođe imao ogroman simbolički značaj.
U švedskim odbrambenim planovima za period 2025-2030, iznenadni napad na Gotland sa ciljem uspostavljanja vazdušnih i pomorskih zona zabranjenog pristupa naveden je kao jedna od sedam situacija koje zahtevaju prioritetno planiranje.
Prema rečima švedskih vojnih lidera, sa Gotlanda je moguće pratiti pomorske i vazdušne operacije u baltičkom regionu i kontrolisati dolazak pojačanja u baltičke države.
"Ko god kontroliše Gotland, može kontrolisati Baltičko more. Stoga moramo održati kontrolu nad ostrvom, kako zbog Švedske, tako i zbog NATO-a", rekao je pukovnik Andreas Gustafson, komandant švedske vojske na Gotlandu, nakon smotre regruta.
Ubrzana remilitarizacija
Od ponovnog uspostavljanja 2018. godine usred rastućeg straha od Rusije, puk P18 je izgrađen neviđenim tempom, ubrzan ruskom invazijom na Ukrajinu. Od kada se Švedska pridružila alijansi, ostrvo je postalo redovan domaćin vojnih vežbi NATO-a.
Ove nedelje, lideri NATO-a i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski biće u Ankari na samitu alijanse, u vreme kada se SAD žale na evropske doprinose za odbranu, a rat u Ukrajini je još uvek u toku. Poslednjih godina, Švedska je nastojala da pokaže svoju posvećenost povećanjem izdataka za odbranu na 2,8% BDP-a do 2026. i 3,1% od 2028. godine, i proširenjem regrutacije.
"Ipak, dok veliki deo Evrope žuri da poveća vojnu potrošnju, ponovno naoružavanje se pokazuje teškim. NATO je trenutno u fazi velikog rasta, što znači da svi traže vojnu opremu. Zato je potrebno vreme da se ona nabavi, posebno artiljerijski sistemi, a to ograničava proširenje naših kapaciteta,“ rekao je Gustafson.
Trenutno ne postoji neposredna pretnja konvencionalnog napada na Gotland, rekao je Gustafson, dodajući da su špijunaža i sabotaža verovatnije, ali se ni napad ne može isključiti. Ostrvo, rekao je, moglo bi biti posebno ranjivo u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, nakon čega bi ruske snage mogle biti brzo premeštene ka Finskoj i baltičkim državama.
„Uvek postoji rizik da će Rusija postati očajna. Što je pod većim pritiskom, to bi mogla biti očajnija.“
U slučaju ruskog napada, Švedska planira da se brani i da civile drži uglavnom na ostrvu. Kada bude mobilisana, borbena grupa za odbranu Gotlanda ima oko 4.500 ljudi.
„Naravno, branili bismo Gotland i učinili sve što je u našoj moći da sprečimo Rusiju da uspostavi uporište na ostrvu“, rekao je Gustafson.
Ipak, nada je da će remilitarizacija delovati kao dovoljno jako sredstvo odvraćanja.
Civilna spremnost
Gotland takođe služi kao poligon za celokupnu švedsku odbranu, posebno njenu civilnu komponentu. Držeći dvonedeljno pile u svakoj ruci, doktorka Eva Rinblad izlazi iz svog kokošinjca. Ona je odavno zainteresovana za uzgoj sopstvenog povrća i živine na svojoj farmi na Gotlandu. Ali pre godinu dana, podstaknuta sve češćim upozorenjima vlasti, Rinblad (49) je odlučila da osnuje lokalnu grupu za pripravnost, i ubrzo su formirali radnu grupu.
Prateći savete programa „Stark socken“ (jaka parohija), inicijative za civilnu spremnost širom Gotlanda, počeli su da popisuju zalihe u komšiluku, uključujući vodu, struju i komunikacionu opremu.
Sledeći korak je mapiranje svih dostupnih izvora vode. Rinblad takođe planira da osnuje lokalni centar za hitne slučajeve gde stanovnici mogu dobiti najnovije informacije, ostati ugrejani, skuvati obrok, napuniti telefone i prespavati ako je potrebno. Kod kuće ima podrum za hranu, velike leje sa voćem i povrćem koje deli sa drugom porodicom, kokoške, patke, solarne panele i rezervoare za kišnicu.
Ukoliko bi Rusija sutra napala, Rinblad se nada da bi lokalne vlasti pomogle najugroženijima, ali i da bi društvo trebalo da nastavi sa normalnim životom gde god je to moguće. „Vrtići i škole treba da ostanu otvoreni, a ljudi treba da idu na posao.“ Kasnije ove godine, na Gotlandu će biti sprovedena probna hitna evakuacija nekoliko stotina ljudi iz jednog dela ostrva u drugi.
Gotland kao studija slučaja
Mikael Frisel, generalni direktor Švedske agencije za civilnu odbranu i otpornost (MSB), rekao je: „Suočavamo se sa veoma ozbiljnom situacijom u svetu i primećujemo da je Baltičko more područje gde smo veoma blizu Rusije i da se incidenti dešavaju i iznad i ispod površine.“ Da bi se osigurala „totalna odbrana“ Gotlanda, Frisel kaže da je potrebno vojno prisustvo i „jaka, robusna i otporna civilna odbrana“.
„Ako ovo postignemo, doprinećemo ukupnoj kolektivnoj odbrani NATO-a u ovom regionu“, dodao je.
U slučaju napada, Gotland rizikuje da se izoluje i da mu se prekinu lanci snabdevanja.
„Radimo na tome da Gotland učinimo što samodovoljnijim jer je to ostrvo u Baltičkom moru“, rekao je Frisel.
Kao deo ovoga, službe za hitne slučajeve na ostrvu se jačaju koristeći lekcije naučene iz Ukrajine, uključujući bolju sposobnost za postupanje sa masovnim žrtvama, upravljanje neeksplodiranim ubojnim sredstvima i pretragu srušenih zgrada. Zbog geografske nužnosti, Gotland je ispred ostatka Švedske po svojoj spremnosti, a MSB ga koristi kao model za celu zemlju. Švedski pristup civilnoj odbrani takođe privlači pažnju drugih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, rekao je Frisel.
Život sa vojskom i planovi za budućnost
Emil Edenborg, profesor na Univerzitetu u Stokholmu koji proučava promenljivu ulogu baltičkih ostrva, rekao je da, iako većina ljudi podržava povratak vojske na Gotland, promene nisu prošle bez otpora. Pored diskusija o građevinskim dozvolama i posledicama po razvoj vetroelektrana, ponekad se govorilo da to „guši život na ostrvu“.
„Žalbe se ne odnose toliko na lokalne oružane snage koliko na Stokholm i birokrate, za koje se smatra da zanemaruju interese stanovnika ostrva“, rekao je on.
(Guardian)
