Poseban deo posvećen je rizicima ruskih hibridnih napada, sabotaža i ometanja komunikacija, kao i zabrinutosti zbog neizvesnosti američke podrške evropskoj bezbednosti
Prikazuje obnovljenu militarizaciju ostrva od strane Švedske: modernizacija infrastrukture, povećanje broja vojnika i planirano raspoređivanje naprednih protivvazdušnih sistema do 2028. godine
NATO i Švedska ubrzano jačaju vojno prisustvo na strateški važnom ostrvu Gotland u Baltičkom moru, koje vojni planeri sve češće opisuju kao jednu od najosetljivijih tačaka potencijalnog sukoba sa Rusijom. Ostrvo, udaljeno svega oko 300 kilometara od ruske militarizovane eksklave Kalinjingrada, ponovo dobija centralno mesto u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, dok rastu strahovi od moguće ruske agresije, hibridnih napada i slabljenja američke posvećenosti NATO savezu.
Švedska je prošle nedelje završila prvu veliku NATO vežbu na Gotlandu otkako je prošle godine postala članica Alijanse. U vežbi je učestvovalo oko 18.000 vojnika iz 13 država, koji su na vetrovitim ravnicama ostrva simulirali scenario mogućeg ruskog napada.
Načelnik švedske odbrane Mihael Klason upozorio je da bi ruski napad mogao da se dogodi "u bilo kom trenutku", naglašavajući da se bezbednosna situacija u regionu rapidno pogoršava. Vežba je istovremeno pokazala i nove izazove sa kojima se suočava NATO: od smanjenog američkog prisustva do dominacije dronova na savremenom ratištu.
"Nepotopljivi nosač aviona"
Gotland se dugo smatra jednom od najvažnijih strateških tačaka u Baltičkom moru. Zbog svog položaja ostrvo često nazivaju "nepotopljivim nosačem aviona", jer omogućava kontrolu velikog dela vazdušnog i pomorskog prostora regiona.
Niklas Granholm iz švedske Agencije za istraživanje odbrane ocenio je da onaj ko kontroliše Gotland praktično kontroliše većinu vojnih operacija u Baltičkom moru. Borbeni avioni raspoređeni na ostrvu mogu za svega nekoliko minuta stići do prestonica baltičkih država, dok bi eventualno rusko raspoređivanje protivvazdušnih sistema na Gotlandu moglo ozbiljno da ugrozi NATO linije snabdevanja prema Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Finskoj.
Sa druge strane, ukoliko NATO zadrži kontrolu nad ostrvom, mogao bi efikasno da ograniči ruski pristup Baltičkom moru i koristi Gotland kao platformu za odbranu severoistočnog krila alijanse.
Švedska ponovo militarizuje ostrvo
Posle decenija demilitarizacije nakon završetka Hladnog rata, Švedska sada ubrzano vraća vojsku na Gotland. Stokholm je do sada uložio više od 200 miliona evra u modernizaciju infrastrukture na ostrvu, obnovu protivvazdušne odbrane i jačanje vojnog prisustva.
Na ostrvu je ponovo formiran puk opremljen borbenim vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2, dok švedska vojska planira dodatno povećanje broja vojnika. Komandant Gotlandskog puka Andreas Gustafson najavio je da će se postojećem kontingentu od oko 4.500 vojnika u narednih godinu dana pridružiti najmanje još hiljadu pripadnika rotacionih snaga.
Pored toga, očekuje se raspoređivanje artiljerijskih jedinica dugog dometa, dok bi od 2028. godine Gotland trebalo da dobije i moderne sisteme protivvazdušne odbrane srednjeg dometa IRIS-T.
Strah od hibridnih napada
Osim mogućnosti direktnog vojnog sukoba, Švedska i NATO sve više upozoravaju na ruske hibridne operacije u regionu Baltika.
U poslednjih godinu i po dana Gotland je bio pogođen nizom sumnjivih incidenata: od curenja vode izazvanog sabotažom ključne pumpe, preko prekida podvodnih optičkih kablova, do radio-smetnji koje su ometale rad aviona, hitne pomoći i komunikacionih sistema.
Ana Vislender iz Atlantskog saveta ocenila je da Rusija intenzivno testira ranjivosti zapadnih država kroz aktivnosti koje ostaju ispod praga otvorenog rata. Prema njenim rečima, dodatnu zabrinutost izaziva neizvesnost oko buduće američke uloge u evropskoj bezbednosti, što bi Moskva mogla da iskoristi kao priliku za agresivnije poteze.
I sam Klason priznao je da je "prilično zabrinut" zbog hibridnih pretnji, upozoravajući da ruska vojna doktrina podrazumeva konstantno traženje slabih tačaka protivnika.
Senka američkog povlačenja
Dodatnu nervozu među evropskim saveznicima izazivaju signali iz Vašingtona o mogućem smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi. Administracija Donalda Trampa poslednjih meseci najavila je povlačenje dela američkih trupa iz Nemačke i Poljske, što je pokrenulo nova pitanja o dugoročnoj pouzdanosti SAD kao ključnog bezbednosnog oslonca NATO.
Prema navodima izvora upoznatih sa organizacijom vežbe na Gotlandu, SAD su smanjile broj vojnika planiranih za učešće u manevrima. Ipak, američka vojska je saopštila da je na ostrvo poslato oko 300 marinaca i insistirala da saradnja sa evropskim saveznicima ostaje snažna.
Američki potpukovnik Trevis Čemberlen izjavio je da su američke i švedske snage tokom vežbe razvijale detaljne planove zajedničke odbrane i logističke podrške na ostrvu.
Ukrajinske lekcije i rat dronovima
Jedan od najvažnijih zaključaka NATO vežbe odnosi se na sve veću ulogu dronova u modernom ratovanju. Ukrajinski vojnici koji su učestvovali u obuci demonstrirali su sposobnosti koje su stekli tokom rata protiv Rusije i više puta uspešno "uništili" švedske oklopne jedinice tokom simulacija.
Prema rečima ukrajinskog operatera drona poznatog pod nadimkom Tarik, mali broj obučenih vojnika uz pomoć bespilotnih letelica uspeo je da neutrališe čitave mehanizovane napade.
Komandant Gustafson priznao je da je bio iznenađen količinom dronova koje ukrajinske jedinice svakodnevno koriste na frontu i naglasio da Švedska mora mnogo intenzivnije da razvija sopstvene kapacitete u toj oblasti.
NATO traži dodatno jačanje odbrane
Iako zvaničnici tvrde da je bezbednost Gotlanda sada "na dobrom nivou", unutar NATO saveza postoje zahtevi za dodatno jačanje ostrva. Dvoje diplomata Alijanse izjavilo je da bi NATO trebalo da razmotri trajno raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa kako bi se Rusija dodatno odvratila od bilo kakve agresivne akcije.
Švedske regionalne vlasti u međuvremenu intenzivno pripremaju civilni sektor za moguće krizne scenarije. Lokalna administracija redovno održava sastanke sa vojskom, policijom, vatrogascima, zdravstvenim službama i energetskim kompanijama kako bi odgovorila na potencijalne sabotaže, prekide snabdevanja ili čak oružani napad.
Za NATO, Gotland danas predstavlja mnogo više od običnog ostrva u Baltičkom moru. U trenutku kada Evropa strahuje od novih ruskih poteza, kontrola nad ovom strateškom tačkom postaje jedno od ključnih pitanja buduće bezbednosti severne Evrope.
(Politiko)
