Suncobrani blokiraju samo direktne zrake, dok reflektovani UV zraci preko peska i vode i dalje dopiru do kože
Mnogo efikasnije koristiti kremu za sunčanje sa visokim SPF faktorom od same hladovine
Iako mnogi veruju da je boravak u senci suncobrana sasvim dovoljan da se izbegnu opekotine, naučna istraživanja pokazuju da sam zaklon ne može pružiti pouzdanu zaštitu od štetnog zračenja.
Kome je uopšte potrebna krema za sunčanje ako celo pre podne sedi pod velikim suncobranom na plaži? Mnogi veruju da ultraljubičasti (UV) zraci, koji prže kožu, ne mogu da izazovu crvenilo kada se opuštate ispod gustog zaklona. Međutim, reč je o rasprostranjenoj zabludi koja može skupo koštati zdravlje kože.
Istraživanje objavljeno u časopisu "JAMA Dermatology" pokazuje da hlad suncobrana pruža daleko manje efikasnu zaštitu od sunca nego krema sa visokim faktorom zaštite (SPF). Zapravo, velika je verovatnoća da će oni koji se opuštaju na ležaljkama ispod suncobrana napustiti plažu sa ozbiljnim oštećenjima kože
Da li su suncobrani za plažu zaista beskorisni
Iako je uvek bolje boraviti u hladu nego na direktnom suncu, ne treba očekivati da će sam suncobran sprečiti pojavu opekotina.
U pomenutoj studiji, čak 78 odsto korisnika koji su boravili isključivo pod suncobranom dobilo je opekotine nakon tri i po sata na plaži. Nasuprot njima, u istom vremenskom periodu, opekotine je zadobilo 25 odsto onih koji su koristili kremu sa zaštitnim faktorom SPF 100.
- Može se slobodno reći da je zaštita koju pruža suncobran na plaži daleko manja nego što većina ljudi misli - ističe doktorka Ejmi Kasuf, dermatolog u Klivlend klinici u Ohaju.
Nevidljiva opasnost: Pesak i voda rade kao ogledala
Razlog zbog kojeg suncobran zakazuje leži u fizici i načinu na koji se sunčeva svetlost ponaša na plaži. Suncobran uspešno blokira samo direktne UV zrake koji padaju odozgo, ali je potpuno nemoćan protiv indirektnog, odnosno reflektovanog zračenja.
Naime, beli pesak na plaži deluje poput ogledala i reflektuje do 20 odsto UV zračenja, dok morska voda i pena odbijaju još veći procenat štetnih zraka. Ti zraci se bukvalno odbijaju od tla i pogađaju kožu sa strane i odozdo, prolazeći pravo ispod platna suncobrana. Pored toga, UV zraci se raspršuju i u samoj atmosferi, što znači da i obično plavo nebo oko zaklona konstantno emituje zračenje ka ležaljkama.
Suncobran stvara opasnu vizuelnu iluziju bezbednosti jer pravi prijatnu hladovinu i blokira vidljivo svetlo, ali koža ispod njega ostaje potpuno nezaštićena od bočnih, nevidljivih zraka ukoliko na njoj nema kreme sa zaštitnim faktorom.
Efikasnost kreme za sunčanje kao glavnog štita
Upravo zbog toga što suncobran ne može sam da obavi posao, krema za sunčanje ostaje najbolji način da se ograniči šteta koju nanose intenzivni sunčevi zraci.
- Da bi se postigao željeni efekat, ključno je koristiti pravu vrstu proizvoda. Najefikasnija je krema širokog spektra, jer istovremeno štiti i od UVA i od UVB zraka – dve vrste sunčevog zračenja koje najviše oštećuju organizam - ističe dr Ejmi Kasuf.
UVA i UVB zraci dokazano doprinose sledećim zdravstvenim problemima:
- Prerano starenje kože i pojava dubokih bora.
- Oštećenje oka, uključujući razvoj katarakte.
- Razvoj raka kože (melanoma i drugih oblika).
- Potiskivanje imunog sistema.
Viši SPF broj nudi znatno veću zaštitu od UVB zraka, koji su glavni uzrok opekotina. Doktorka Kasuf zbog toga preporučuje upotrebu kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom od najmanje 30.
Kako najbolje naneti kremu za sunčanje
Pravilno nanošenje kreme zahteva disciplinu. Kada se boravi na plaži, obavezno je ponovno nanošenje na svaka dva do tri sata – pa čak i češće ukoliko dolazi do pojačanog znojenja. Takođe, preporučuje se da se sloj kreme obnovi odmah nakon svakog plivanja.
Prilikom nanošenja ne bi trebalo štedeti na količini proizvoda. Ukoliko se nosi kupaći kostim, za jedno nanošenje na celo telo potrebno je upotrebiti oko 30 mililitara kreme, što je količina koja odokativno može da napuni jednu manju rakijsku čašicu.
- Ako ne nanesete onoliko kreme koliko bi trebalo, to drastično ograničava zaštitu koju ona pruža. Neki ljudi imaju sreće da dobiju zaštitu ekvivalentnu faktoru SPF 15 iako su naneli SPF 30, upravo zato što ne koriste dovoljno proizvoda - upozorava dr Kasuf iz Cleveland clinic.
Posebnu pažnju treba obratiti na delove tela koje sunce nezaobilazno obasjava, a koje ljudi često potpuno zanemare, poput ušiju i stopala.
Važni saveti za prve dane odmora
Ukoliko se na letovanje putuje iz hladnije klime u tople krajeve, treba imati na umu da koža u tom periodu ima znatno manje ugrađene, prirodne zaštite od sunca. Ovo je naročito izraženo tokom zimskih meseci, kada je telo dugo bilo pokriveno slojevima odeće.
U takvim situacijama, dr Kasuf savetuje obilno i učestalo nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom odmah nakon dolaska na destinaciju, kako bi se sprečile nagle opekotine nakon prvog stupanja na plažu.
Kombinovana zaštita kao najbolja strategija
Pošto sunčevo zračenje može biti neumoljivo, najbolja strategija jeste kombinovanje više različitih metoda zaštite u isto vreme. Idealno je istovremeno koristiti kremu širokog spektra i boraviti pod suncobranom.
Dodatni, izuzetno efikasan sloj odbrane pruža i odeća sa namenskom zaštitnom funkcijom od sunca, ističe dr Kasuf. Takva odeća je napravljena od posebne tkanine sa gustim tkanjem koje formira fizičku barijeru protiv štetnih sunčevih zraka.
- Majice, helanke i kape sa ugrađenim SPF-om pružaju odličnu zaštitu, a pritom ne zahtevaju stalno ponovno nanošenje kao krema, niti vas drže vezane za jedno mesto kao što je to slučaj sa suncobranom. Imate mnogo opcija kada je u pitanju zaštita kože od oštećenja. Nezaobilazno je naglasiti da ne morate da izaberete samo jednu metodu. Ako ih koristite sve zajedno, to vam zapravo može pomoći da se zaštitite na najbolji mogući način - zaključuje dr Ejmi Kasuf.
