Zaglušujući prasci koje su stvarali “Bel X-1” i druge nadzvučne letelice mogu da budu ometajući i uznemirujući za ljude
NASA je tokom poslednje decenije radila na razvoju letelice koja može da probije zvučni zid uz blagi udar
Eksperimentalni avion američke svemirske agencije NASA, X-59, prvi put je dostigao nadzvučnu brzinu.
Letelica je, kako piše Smithsonianmag.com, u petak projurila nebom maksimalnom brzinom od oko 1.148 kilometara na sat, odnosno Mah 1,1, na visini od 13.228 metara, putujući brže od brzine zvuka.
Rekordni let trajao je 81 minut, a izveden je u vazduhoplovnoj bazi Edvards u južnoj Kaliforniji. Kako ukazuje portal, dostizanje ove prekretnice približava agenciju NASA korak bliže ka postizanju “tihog” nadzvučnog leta.
- Prvi supersonični let X-59 svedoči o trajnom američkom liderstvu u nauci, inženjerstvu i vazduhoplovnim inovacijama - rekao je u saopštenju Majkl Kracios, pomoćnik predsednika za nauku i tehnologiju i direktor Kancelarije za naučnu i tehnološku politiku.
Šta ovo znači
Dok se avion kreće, on potiskuje molekule vazduha i izaziva širenje akustičnih talasa u svim pravcima od letelice. Talasi se kreću brzinom zvuka, koja može da varira u zavisnosti od visine, temperature i drugih faktora. Na primer, zvuk putuje brže kroz topliji vazduh nego kroz hladniji.
Probijanje zvučnog zida (Mah 1) znači da se objekat kreće brzinom većom od brzine zvuka uzimajući u obzir sve te faktore. Kada avion probije zvučni zid, akustični talasi koji se šire ispred njega više ne mogu da mu se sklone s puta, pa se nagomilavaju i formiraju udarne talase. To sabija vazduh i stvara pokretnu razliku u pritisku koja proizvodi snažan “zvučni prasak” kada stigne do ljudskog uva, piše Smithsonianmag.com.
Istorijski let
Prvi avion koji je probio zvučni zid, “Bel X-1”, koristio je raketni motor. Istorijskim letom upravljao je kapetan američkog vazduhoplovstva Čarls “Čak” Jiger 1947. Vojni avioni koji su razvijeni nakon toga uključili su saznanja dobijena tokom testiranja ove eksperimentalne letelice.
Međutim, zaglušujući prasci koje su stvarali “Bel X-1” i druge nadzvučne letelice mogu da budu ometajući i uznemirujući za ljude u područjima preko kojih se odvijaju nadzvučni letovi, zbog čega je Savezna uprava za vazduhoplovstvo 1973. zabranila takve letove iznad kopna u SAD. Ali, NASA je tokom poslednje decenije radila na razvoju letelice koja može da probije zvučni zid uz blagi udar umesto glasnog praska.
- Uvek se šalimo da je X-1 probio zvučni zid, a da mi sada pokušavamo da ga popravimo. Njegov zvučni prasak neće biti dovoljno glasan da ga ljudi primete. Biće poput udaljene grmljavine ili zatvaranja vrata automobila vašeg komšije, nešto što se stapa sa svakodnevnim životom - rekla je BBC-u 2023. Ketrin Bam, rukovodilac NASA projekta LBFD, koji nadgleda razvoj X-59.
Avion koji je nadgledao let nadjačao sve zvukove
NASA je 2018. dodelila kompaniji “Lokid Martin” ugovor vredan 247,5 miliona dolara za izgradnju X-59. Rezultat je avion dug oko 30,5 metara, sa izuzetno oštrim, igličastim nosom, dizajniran da razbija udarne talase, koji je prvi put poleteo prošle jeseni.
- Od prvog leta aviona 28. oktobra 2025, tim je ostvario ogroman napredak, sa 16 letova tokom poslednjih 90 dana i ulaskom u stabilan ritam testiranja - rekao je u saopštenju administrator NASA Džared Ajzakmen.
Kada je avion u petak probio zvučni zid, NASA nije mogla da izmeri njegov nivo buke zbog pratećeg aviona koji je nadgledao let i nadjačao sve zvukove koje je proizvodio X-59.
Dešavanja tek slede
Prema NASA, još važniji događaj trebao bi da se odigra za nekoliko dana. Očekuje se da će avion obaviti svoj prvi let u “uslovima misije”, tokom kojeg će dostići krstareću brzinu od 1.489 km/h (Mah 1,4) i visinu od približno 16.764 m.
Tokom tog leta takođe će ga pratiti drugi avion.
Kasnije faze testiranja, kako jer ekao portparol agencije Pol Brinkmen, uključivaće izolovanje (izdvajanje i merenje) zvuka koji proizvodi X-59 pri nadzvučnim brzinama. Budući letovi odvijaće se i iznad američkih zajednica kako bi agencija prikupila povratne informacije o tome kako stanovnici doživljavaju taj udar. Ti podaci će se potom podeliti sa američkim i međunarodnim regulatorima kako bi pomogli u uspostavljanju novih standarda buke, navodi “Aerospejs Amerika”.
- Mislim da bi X-59 mogao da bude veoma značajan. Po prvi put demonstrirate na stvarnoj letelici da je moguće stvoriti tihi zvučni prasak, a to može da otvori vrata komercijalnoj industriji da počne da gradi ovakve avione - rekao je BBC-u Kristofer Kombs, mašinski inženjer sa Univerziteta Teksas.
BONUS VIDEO
