Većina ljudi ignoriše sirene za vazdušnu opasnost i ostaje na plaži, uprkos stalnim opomenama
Stanovnici i turisti pokušavaju da održe normalan život, ali su svesni rizika
Prepune plaže, deca se igraju – iako su uvek mogući ruski napadi. Bezbrižna atmosfera leta i opasnost od rata u Odesi su jedno pored drugog. Ljudi ignorišu sirene za vazdušnu opasnost, ponekad sa strašnim posledicama.
Plaža Lanžeron u Odesi ponovo je puna ovog leta. Na 30 stepeni, ljudi su zbijeni na ležaljkama i peškirima. Deca se brčkaju u vodi, a oni malo stariji izvode salta skačući s molova. Glasna muzika dopire iz barova na plaži.
Tri vojnika sede u hladu na štandu sa sladoledom. Njihov pikap je parkiran samo nekoliko metara dalje. U njegovom tovarnom prostoru je mobilni sistem protivvazdušne odbrane. Rusija bi u svakom trenutku mogla da napadne taj lučki grad dronovima ili krstarećim raketama.
Uzbuna – ali većina ostaje na plaži
Šesnaestogodišnja Alina stoji na kraju pristaništa. Prodaje sušenu ribu – to je u Ukrajini popularna grickalica uz pivo. Ali posao joj u poslednje vreme i ne ide baš najbolje.
- Bilo je zaista teško ove nedelje zbog stalnih napada - kaže.
Više puta je morala da ostavlja robu i da beži u sklonište. Srećom, najbliže sklonište od vazdušnih napada nije daleko, piše "Dojče vele".
- Idite samo pravo, zatim skrenete desno i popnite se uz stepenice. Tamo je sklonište - kaže.
Ubrzo nakon toga, sirene su se zaista oglasile. To je uzbuna za vazdušnu opasnost. Pa ipak, gotovo niko ne reaguje. Većina ljudi ostaje na plaži, čak i deca nastavljaju da se igraju u vodi. Alarmi su česti i to je postalo deo svakodnevnog života.
Srećom, ovog puta se ništa ne dešava. Ima dana kad se sirena u Odesi oglasi više od deset puta. Ruske mete su često u gradskoj luci, a ona je na samo kilometar od plaže.
„Deca treba da se opuste“
Serhij je došao na plažu s porodicom, prvi put posle šest godina. On je iz Nikopolja, grada koji je bliže ratnim područjima.
- Strašno je kod nas u Nikopolju. Svaki dan ima dronova i artiljerijskog granatiranja. Čini se da je ovde malo mirnije - kaže.
Ovo je prvi dan porodice u Odesi.
- Deca treba da se opuste - kaže Serhij.
Na maloj tezgi sa suvenirima, Viola prodaje turistima ogrlice, magnete za frižidere i obavezne kapetanske kape. Ljudi u Odesi, kaže, naučili su da žive sa stalnom pretnjom.
- I mi smo od krvi i mesa. Naravno da se plašimo - kaže i dodaje "ali vremenom se čovek donekle navikne".
„Psiha nauči da se prilagodi“
- Psiha nauči da se prilagodi. Tek od juče smo nastavili da prodajemo, uprkos jakom granatiranju. Bilo je žestokih napada – koristili su i rakete i Šahede - kaže Viola.
Pa ipak, ljudi se i dalje zaustavljaju kod tezge.
- Baš kao i mi i oni ostaju ovde. Nepokolebljivo. Pitali smo neke od njih odakle su, kažu: "Iz Kijeva"."Pa, onda smo saputnici u nevolji" - rekli smo im.
Koliko god to kontradiktorno zvučalo, Odesa je zadržala dašak bezbrižnosti uprkos ratu. Kada vrućina uveče malo umine, pune se kafići i barovi u starom gradu.
Ljudi šetaju pored veličanstvene Opere, duž Primorskog bulevara i dole do Potemkinovih stepenica. Odatle se pogled proteže preko Crnog mora do luke – koja je česta meta ruskih napada. U Odesi su radost života i pretnja često udaljeni samo nekoliko stotina metara.
Ne treba potcenjivati opasnost
Dmitro Barinov, predsednik Udruženja lučkih radnika Ukrajine, voli svoj grad upravo iz tog razloga. Divi se ljudima ovde, jer su zadržali optimizam i otpornost, uprkos ratu. Upozorava, međutim, da ne treba potcenjivati situaciju.
Za mnoge turiste koji dolaze iz Harkova ili drugih istočnih delova zemlje, Odesa je jedina opcija. Grad je relativno lako dostupan, što omogućava deci da budu na moru – „da uživaju u suncu i odu na plažu“, kaže predsednik Udruženja lučkih radnika. „Nažalost, oni često ignorišu situaciju. Imamo mnogo strašnih primera ovde, gde su ljudi ranjeni ili poginuli u napadima. To ne bi trebalo da se dešava.“
(DW)
