Ostrvo se nalazi na 8. mestu u svetu po rezervama retkih zemnih elemenata, koje američka Geološka služba procenjuje na oko 1,5 miliona tona
Grenland poseduje najmanje 25 od 34 sirovine koje EU smatra kritičnim
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da želi Grenland zbog njegove strateške lokacije, kako bi se ojačao bezbednosni sistem Amerike i kako bi se ovo ostrvo zaštitilo od ruskog i kineskog uticaja. Ali, kako nestaje led na Arktiku usled klimatskih promena, tako vrednost najvećeg svetskog ostrva raste - i takođe utiče na geopolitiku.
Tramp smatra da su klimatske promene “prevara”. Ali, neke vrednosti koje je isticao kad je reč o položaju ove danske autonomne teritorije zapravo su posledica promena u životnoj sredini.
- Delimično je reč o topljenju morskog leda, koje Grenland čini privlačnijim za ekonomski razvoj kakav bi on želeo tamo da sprovodi - rekla je “Vašington postu” Šeri Gudman, saradnica Atlantskog saveta.
Bogatstvo Grenlanda
Tramp je rekao da želi teritoriju zbog njenog strateškog položaja i neiskorišćenih prirodnih resursa - uključujući dijamante, litijum i bakar. Grenland ima i izuzetno važnu ulogu u globalnoj trci za kritične minerale. Poseduje ogromna nalazišta metala ključnih za električna vozila i obnovljive izvore energije.
Ostrvo se nalazi na 8. mestu u svetu po rezervama retkih zemnih elemenata, koje američka Geološka služba procenjuje na oko 1,5 miliona tona.
Teritorija obiluje:
- gvožđem
- grafitom
- volframom
- paladijumom
- vanadijumom
- cinkom
- zlatom
- uranijumom
- bakrom
- naftom
Grenland poseduje najmanje 25 od 34 sirovine koje EU smatra kritičnim.
Ukupne svetske rezerve retkih zemnih elemenata procenjuju se na više od 90 miliona tona. Najveće rezerve, pored Kine, imaju Australija, Brazil, Vijetnam, Rusija i Indija, dok se interesovanje za nova nalazišta, uključujući Grenland, ubrzano povećava. Kina trenutno poseduje oko 60–70% svetske proizvodnje rude retkih minerala i skoro 90% kapaciteta za njihovo prerađivanje, dok Rusija priželjkuje sopstvenu prisutnost na Arktiku.
Rusija i Kina takođe sve više jačaju svoje prisustvo na Svalbardu.
Led se povlači, otkrivaju se bogatstva
Surova geografija, klima i ograničena infrastruktura otežavaju iskorišćavanje mineralnog bogatstva Grenlanda. Samo oko 20% teritorije ostrva je bez leda, dok su veliki delovi tokom godine nedostupni.
Međutim, kao i u slučaju novih pomorskih ruta, globalno zagrevanje počinje da menja i ovu računicu. Povlačenje ledenog pokrivača sve više otkriva nova mineralna bogatstva, dodatno povećavajući strateški i ekonomski značaj Grenlanda u svetu koji se ubrzano menja.
Kako piše “Vašington post”, Trampova težnja da preuzme ostrvo – “milom ili silom” - jedan je od najkonkretnijih primera kako klimatske promene utiču na geopolitiku. Kako se najseverniji delovi planete zagrevaju, posledice bi mogle da promene načine na koje međunarodna zajednica funkcioniše.
- Oslobađanje Arktika od morskog leda, makar sezonski, stvoriće potpuno novu pozornicu za ekonomsku i bezbednosnu konkurenciju. Iako već neko vreme znamo da će do toga doći, čini se da smo sada na prelomnoj tački - rekao je listu Džozef Madžkat, direktor programa za energetsku bezbednost i klimatske promene Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Topljenje otvara puteve za trgovinu
Arktički morski led obično dostiže maksimum u martu, a zatim kreće da se topi do najnižeg nivoa, najčešće u septembru. U poslednjih pet decenija, promene u arktičkom ledenom pokrivaču otvorile su puteve za pomorski saobraćaj i trgovinu, jer delovi regiona ostaju bez leda duži vremenski period. Tu su:
- Severna morska ruta duž obale Rusije;
- Severozapadni prolaz duž severa Kanade;
- Analitičari sada primećuju da su ledolomci, odnosno brodovi sposobni da se probijaju kroz tanji led, počeli da prolaze i takozvanom “centralnom rutom” koja prelazi Arktički okean.
U oktobru je jedan kineski brod koristio Severnu morsku rutu i time skratio putovanje ka Evropi za oko 20 dana u odnosu na onu uobičajenu kroz Suecki kanal. Ako region u narednim letima bude bez leda, to bi moglo da preoblikuje globalnu trgovinu. Ta realnost je udaljena svega nekoliko decenija, iako tačne prognoze zavise od toga koliko brzo se planeta zagreva.
"Moglo bi da postane opasnije a ne bezbednije"
Bez obzira na to kada će doći leto bez leda, region će ostati ekstremno okruženje.
- Proći će mnogo vremena pre nego što budemo raspravljali o nekretninama na obali ili zaštiti ljudi od krokodila tamo gore - rekao je Madžkat.
Bez morskog leda, zajednice bi mogle da izgube ključnu zaštitu, rekao je “Vašington postu” Zek Lejb, klimatski naučnik, dodajući da je "led obično delovao kao tampon za jake vetrove i talase", štiteći od erozija i poplava. Topljenje Arktika moglo bi da dovede do nepredvidivih okeanskih uslova, a u slučaju vanredne situacije, dostupnih luka je veoma malo.
- Moglo bi da postane opasnije, a ne bezbednije, da brodovi plove u te oblasti - rekao je Lejb.
Pogrešna Trampova strategija?
Tramp nije javno priznao ulogu klimatskih promena u onome što vidi kao vrednost Grenlanda. On negira klimatske promene i preduzeo je korake ka smanjenju finansiranja brojnih klimatskih inicijativa - uključujući istraživanja Arktika.
Neki smatraju da bi to mogla da bude loša geopolitička strategija.
- Klimatske promene predstavljaju značajan rizik po nacionalnu bezbednost. Otvaranje pomorskih puteva i promene u ledenim uslovima doprinose intenzivnim geopolitičkim situacijama kojima danas svedočimo – zaključila je Gudman.
