ŠUPLJA RUSKA PRIČA Putin se hvalio i pretio najjačim oružjem, a sada se otkrilo da je SVE LAŽ! Nuklearna neman zaglavljena u birokratskom paklu

Nakon što je šef „Roskosmosa“ u septembru 2023. godine objavio da je nova ruska teška Interkontinentalna balistička raketa (ICBM) RS-28 „Sarmat“ „stavljena na borbeno dežurstvo“, Moskva je Zapadu ponudila bombastičan naslov - ali bez ikakvih dokaza kojima bi to potvrdila. Ta tvrdnja nije bila ni prva ni poslednja te vrste: Vladimir Putin je još u aprilu 2021. obećao da će prvi puk „Sarmata“ biti spreman „do kraja 2022. godine“, da bi u februaru 2023. ponovo obećao njegovo raspoređivanje „tokom ove godine“.

Priča se tu nije završila. Više od dve i po godine kasnije, navodno uspešno testiranje izvedeno 12. maja 2026. godine Kremlj nije predstavio kao potvrdu da je oružje spremno za upotrebu, već samo kao korak ka uvođenju prvog puka „Sarmata“ u borbeno dežurstvo u Užuru „do kraja 2026. godine“. Sistem koji je još 2023. proglašen operativnim, u 2026. godini je i dalje bio u fazi probnih lansiranja.

Procurila interna prepiska iz ruske vojne industrije, do koje je došla kompanija Dallas Analytics - a koja obuhvata rutinske naloge za transport, izveštaje o stanju u fabrici i nalaze finansijskih revizija - sada otkriva šta se krilo iza tih izjava: strateško oružje proglašeno je operativnim brže nego što su sami proizvođači uspeli da ga dokumentuju, procene mu cenu, isporuče ga ili plate. Uvođenje „Sarmata“ u upotrebu priča je o strateškom programu koji nisu porazile sankcije ni inženjerski propusti, već sopstvena birokratija - lanac u kom svaki korak zavisi od samo jednog licenciranog dobavljača bez zamene, pa tako samo jedno kašnjenje u finansiranju može da zaustavi celu proizvodnju. To je takođe priča o ruskoj državi koja je zatvorila sve spoljne kanale za proveru sopstvenih tvrdnji.

Ugovor "Novi START" je punih petnaest godina davao Vašingtonu proveren uvid u ruske strateške snage kroz inspekcije na terenu, razmenu podataka i prethodna obaveštenja o konverzijama silosa i isporukama opreme. Taj uvid više ne postoji. Rusija je obustavila inspekcije 2020. godine, zamrznula svoje učešće u sporazumu u februaru 2023, i pustila da ugovor istekne 5. februara 2026. godine bez naslednika i bez pregovora na vidiku. Prvi put u više od pola veka, nikakva obavezujuća ograničenja niti mere verifikacije ne sputavaju dva najveća nuklearna arsenala na svetu.

Upravo u tom kontekstu ovi dokumenti dobijaju na značaju. Oni pružaju transparentnost koju Moskva odbija da da - interni dokaz da su izjave o „borbenom dežurstvu“ prestigle industrijsku realnost, i to u trenutku kada Zapad više ne može da potvrdi niti opovrgne takve narative kroz zvanične međunarodne kanale. Propust nije u jednom lansiranju ili izradi, već u namernom blokiranju informacija - povlačenju obaveštenja i inspekcija koje su nekada činile ovakve aktivnosti jasnim i proverljivim.

Sukob papirologije i političkih rokova

Dizajnerski biro „Makejev“ je 12. oktobra 2022. naložio fabrici „Zlatmaš“ da isporuči komponentu C286 br. 1 vojnoj jedinici 32441 - 62. raketnoj diviziji u Užuru (Krasnojarski kraj) - zajedno sa tehničkom knjižicom, najkasnije do 21. oktobra. Ovaj nalog bio je sprovođenje predsedničke direktive da se kompleks pod šifrom „Tema 001“ stavi na borbeno dežurstvo.

Propratno pismo zamenika komandanta Strateških raketnih snaga (RVSN) za naoružanje, Sergeja Poroskuna, označilo je kao primaoca „objekat 379“ - što je interna vojna oznaka za objekat u okviru divizije u Užuru, lokaciji koju su nezavisno identifikovali i američki naučnici kao prvo mesto stacioniranja „Sarmata“. Pismo je bilo naslovljeno na Vladimira Verteleckog, tadašnjeg načelnika Uprave Ministarstva odbrane za obezbeđivanje državnih vojnih narudžbina (GOZ). Šta tačno „379“ označava - silos, tehnički objekat ili komandno mesto - dokumenti ne otkrivaju.

Pismo takođe navodi sadržaj pošiljke: komponentu C286 br. 1 sa rezervnim delovima, C286 br. 2 i opremu označenu kao КВО ртб Т541. Ovo poslednje predstavlja opremu za remontno-tehničku bazu - divizijsku formaciju koja skladišti i održava nuklearne glave. Analitičari procenjuju da je T541 pomoćna oprema za montiranje bojevih glava sa mernim senzorima. Drugim rečima, ono što je isporučivano bilo je sama oprema za naoružavanje.

Sudbina Verteleckog oslikava probleme programa: uhapšen je u maju 2024. pod optužbom da je 2022. godine potpisao i prihvatio nezavršene radove u okviru državnog ugovora za istraživanje i razvoj - što je tačan odraz jaza između papira i realnosti.

Oznaka C286 odnosi se na zaštitnu konusnu glavu rakete (oblogu nosa) koja štiti teret od toplote i omogućava radio-propusnost.

Tri ključna birokratska sloma

Unutrašnji spisi otkrivaju tri administrativne prepreke koje su iznova kočile isporuku oružja:

• Slanje bez tehničke knjižice (Formulara): Komponenta C286 br. 1 proizvedena je u septembru 2022. i poslata u oktobru, ali bez zvaničnog formulara jer uslovi nisu bili usaglašeni sa Ministarstvom odbrane. Zbog toga deo zvanično nije mogao biti zaveden, dok drugi primerak (C286 br. 2) zbog istog papira uopšte nije mogao ni da bude poslat
• Logistički kolaps (Nedostatak vagona): Strateške raketne snage su na zahtev za dva specijalna železnička transportera odgovorile slanjem samo jednog, navodeći akutnu nestašicu vagona, što je automatski uzrokovalo kašnjenje
• Isporuka bez ugovorene cene: Komponente su slate bez fiksirane cene. Čak i do sredine 2025. godine - skoro tri godine nakon prve isporuke - cena za komponente „Teme 002“ i dalje nije bila zvanično registrovana kod Federalne antimonopolske službe