Autori ukazuju na važnost jedinstva i spremnosti evropskih zemalja
Istraživači pružaju uvid u potencijalne izazove međunarodne saradnje unutar NATO saveza
U najgorem mogućem scenariju za Evropu, ruske trupe prelaze granicu sa Letonijom i kreću se ka unutrašnjosti zemlje, uz obrazloženje da štite rusko stanovništvo i ruski jezik. Sjedinjene Američke Države ne nameravaju da odgovore na agresiju i ostavljaju EU na cedilu, navode stručnjaci u tekstu objavljenom u listu „Ekonomist“.
Oni jasno ukazuju kakve bi šanse Evropa imala u takvom sukobu i šta bi se pokazalo presudnim.
Scenario napada na Letoniju
Jednog martovskog jutra 2027. godine ruske snage prelaze letonsku granicu i kreću se ka gradu u kojem polovinu stanovništva čine građani koji govore ruskim jezikom. Povod za napad bila bi, kako se navodi, „zaštita“ te zajednice. Ovakav scenario u „Ekonomistu“ iznose Dejvid Đo i Dag Čalmers.
Đo, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu, i Čalmers, bivši oficir britanske vojske i predavač na Univerzitetu u Kembridžu, razmatraju kako bi se sukob razvijao u najgorem mogućem slučaju po Evropljane, ukoliko bi SAD odbile da pruže pomoć.
- Evropa može da se bori u kratkom ratu, ali ne bi uspela da izdrži dugotrajan sukob - pišu autori.
Kao razlog navode nedostatak ključne opreme kojom raspolažu isključivo Sjedinjene Države, poput sistema za dopunu goriva u vazduhu ili izviđačkih i obaveštajnih kapaciteta iz svemira.
- To, međutim, ne znači da Evropljani moraju da izgube - naglašavaju autori, ukazujući na ekonomske i demografske prednosti Evrope i podsećajući na izjavu poljskog premijera Donalda Tuska.
- Petsto miliona Evropljana traži zaštitu od 300 miliona Amerikanaca protiv 140 miliona Rusa - rekao je ranije Tusk.
Autori dodaju i da je zbirni BDP NATO-a, bez Sjedinjenih Država, deset puta veći od ruskog BDP-a.
Evropa, dakle, ima svoje adute, ali kako ističu analitičari, rusko društvo i privreda su znatno više prilagođeni ratnim uslovima nego evropska društva i privrede.
- Putin je manje osetljiv na gubitke nego njegove demokratske kolege. Ako bi Kremlj uočio kolebanje unutrašnje politike u zapadnoj Evropi, mogao bi da izdrži početne neuspehe i nastavi dalje, kao što je to učinio u Ukrajini. Što rat duže traje, šanse Evrope su manje - upozoravaju stručnjaci.
Prva faza sukoba: Zaustavljanje ruskog prodora
Prema njihovoj proceni, početna faza rata svodila bi se na slabljenje i zaustavljanje prvog ruskog naleta.
- Evropske armije, naročito poljska, nordijske, baltičke i nemačka, raspolažu odgovarajućom opremom, razrađenim planovima i dobrom železničkom i drumskom infrastrukturom - navode autori.
Zaustavljanje ruskih snaga bilo bi moguće, pod uslovom da Evropa ne popusti u prvim danima sukoba.
Problem, međutim, predstavljaju unutrašnje razlike unutar evropskog dela NATO, jer, kako ističu autori, ne vide sve evropske države Rusiju kao ključnu pretnju.
- Različito shvatanje opasnosti moglo bi brzo da pretvori NATO u užu „koaliciju voljnih“, sa znatno manjom borbenom snagom. Lako je zamisliti da Mađarska ili Slovačka odbiju učešće. Turska, još jedna članica NATO-a, mogla bi da teži ulozi posrednika, a ne učesnika u borbama - navode Đo i Čalmers.
