Dok deo iranske dijaspore u inostranstvu slavi napade na Iran u nadi da bi rat mogao da dovede do pada režima u Teheranu, drugi Iranci upozoravaju da bi takav scenario mogao imati katastrofalne posledice. Među njima je i iranski filmski autor Kaveh Danešmand, koji već šesnaest godina živi u Pragu.

Danešmand je u Češku došao kako bi studirao, a u međuvremenu je postao organizator festivala iranskog filma koji se godinama održavao u Češkoj i na Slovačkoj. Nakon masovnih protesta koji su izbili u Iranu posle smrti mlade Mahse Amini 2022. godine - za čiju smrt se veruje da su odgovorne bezbednosne snage zbog navodno nepravilno nošenog hidžaba - više ne može da se vrati u svoju zemlju i danas, kako kaže, živi u egzilu.

Iako otvoreno kritikuje aktuelni iranski režim i naziva ga represivnim, Danešmand odbacuje ideju da bi rat koji je započeo napadom Amerike i Izraela na Iran doneti slobodu narodu Irana.

- Možete biti protiv režima u svojoj zemlji, a istovremeno protiv toga da na Iran padaju bombe - kaže.

Govoreći o svom životnom putu, objašnjava da njegov odlazak iz Irana nije bio politički motivisan.

- U Prag sam došao jer sam želeo da studiram. Moj prvobitni plan bio je da se nakon studija vratim u Iran - kaže Danešmand.

Kako dodaje, tokom boravka u Češkoj upoznao je nove ljude i zajedno sa prijateljima pokrenuo festival iranskog filma.

- Festival je trajao dvanaest godina i održavao se i na Slovačkoj, u Bratislavi i Košicama. Jedna stvar vodila je drugoj i na kraju sam ostao ovde. Danas sam u Pragu već 16 godina - kaže.

Pretnja iz ambasade Irana

Ističe da je i nakon studija redovno odlazio u Iran i da nikada nije imao osećaj da mora trajno da napusti zemlju.

- Svake godine sam tamo provodio otprilike trećinu ili četvrtinu vremena, sve do 2022. godine. Bio sam veoma snažno povezan sa Iranom i nisam sebe smatrao čovekom u egzilu - kaže.

Situacija se promenila upravo 2022. godine, nakon protesta pokreta "Žena, život, sloboda" koji su izbili posle smrti Mahse Amini.

Danešmand navodi da je jedno izdanje festivala u potpunosti bilo posvećeno toj temi.

- Imali smo veoma provokativan program i plakat. U Pragu smo zasadili drvo u znak podrške tom pokretu - kaže on.

Takve aktivnosti izazvale su reakciju iranske ambasade.

- Pozvali su me i otvoreno mi rekli da imam dosije u Ministarstvu obaveštajnih službi i da ću morati da snosim posledice za ono što sam uradio - navodi.

Prema njegovim rečima, ambasada ga je i ranije upozoravala zbog izbora filmova na festivalu.

- Mene, međutim, ne zanima šta misli režim u Iranu, češka vlada ili bilo koja druga vlada. Birao sam filmove koje sam smatrao dobrim - kaže Danešmand.

Uprkos upozorenjima, nastavio je da se vraća u Iran, svestan da se njegovo ime nalazi u evidenciji vlasti. Ipak, nakon poslednjeg razgovora sa predstavnicima ambasade odlučio je da bude oprezniji.

- U tom trenutku sam rešavao i više ličnih stvari, pa sam posle festivala odlučio da se više ne vraćam u Iran - kaže.

Boravak u Evropi doneo mu je i susret sa brojnim stereotipima o njegovoj zemlji. Danešmand kaže da je u Češkoj često nailazio na ljude koji čak nisu sigurni gde se Iran nalazi na mapi.

- Kada kažete da ste Iranac, reakcija je često kao da su sreli neko egzotično biće. Prva reakcija je obično "vau", dok osoba razmišlja šta da kaže dalje - objašnjava.

Dodaje da mnogi Evropljani nisu sigurni ni da li Iran pripada arapskom svetu, a znanje o iranskoj politici često se svodi na ono što vide u vestima na televiziji.

- Iran se gotovo uvek automatski povezuje sa terorizmom - kaže on.

Kakvi su ljudi u Iranu?

Tokom dvanaest godina organizovanja festivala imao je priliku da razgovara sa publikom u bioskopima, gde su prikazivani iranski filmovi.

- Jedna od stvari koja me je s vremenom veoma iscrpljivala bila je ogromna neinformisanost o Iranu - navodi.

Danešmand ističe da su mnogi njegovi evropski prijatelji promenili mišljenje o Iranu tek nakon što su ga lično posetili.

- Otkrili su da je Iran veoma gostoljubiva zemlja, u kojoj su ljudi otvoreni i spremni da vas prime u svoje domove i podele sa vama svoj život - kaže.

Takva iskustva, dodaje, često izazivaju "pozitivan šok", jer se svakodnevna realnost pokazuje potpuno drugačijom od slike koju ljudi stiču preko medija.

Istovremeno naglašava da Iran ima mnogo problema. Reč je o zemlji velike etničke raznolikosti, sa širokim spektrom političkih stavova i velikim socijalnim razlikama.

- Postoje političke i etničke tenzije. To je veoma kompleksna zemlja sa komplikovanom istorijom - kaže.

Iran se nalazi u središtu Bliskog istoka, uz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, a zemlja raspolaže i ogromnim prirodnim resursima.

- Geopolitika, spoljni uticaji i unutrašnja politika ovde su tema već vekovima - objašnjava.

Govoreći o protestima iz 2022. godine, Danešmand smatra da se promene u društvu nisu dogodile iznenada.

- Već nekoliko nedelja pre protesta mogli ste videti snimke iz iranskih gradova gde žene sve češće ignorišu obavezni kodeks oblačenja - kaže.

U mnogim gradovima, dodaje, društveni život bio je liberalniji nego što bi se moglo očekivati spolja.

- Žeme nisu nosile hidžab, održavali su se koncerti, ljudi su plesali i organizovali zabave. I mene je to iznenadilo - kaže.

Prema njegovim rečima, građanski pritisak u nekim oblastima društva funkcionisao je, a nakon protesta režim je u pojedinim stvarima napravio određene ustupke.

"Sankcije za koje je lobirao deo iranske opozicije zajedno sa evropskim vladama smatram aktom terora"

Nazivati iranski režim jednostavno radikalnim, smatra on, ima smisla pre svega u geopolitičkom kontekstu - posebno u odnosu prema Izraelu i Sjedinjenim Državama.

- U tom smislu režim jeste radikalan jer odbija da se potčini svetskom poretku koji, prema njegovom shvatanju, oblikuju SAD i Izrael - kaže.

Iako trenutno ne može da se vrati u svoju zemlju, Danešmand smatra da je važno sagledati situaciju iz više uglova. On kaže da mnoge stvari u iranskom režimu odbacuje - posebno snažan religijski uticaj na građanski život i način upravljanja ekonomijom.

Istovremeno, upozorava na posledice međunarodnih sankcija.

- Dvadeset godina sankcija teško je pogodilo ovu zemlju i najviše je pogodilo obične ljude - kaže.

- Dvadeset godina sankcija osakatilo je ovu zemlju i njene stanovnike. Sankcije za koje je lobirao deo iranske opozicije zajedno sa evropskim i severnoameričkim vladama smatram aktom terora - zaključuje Danešmand.

(aktuality.sk)