Vlada je proglasila neutralnost Iraka u sukobu, ali nije uspela da zemlju drži po strani
Grupe povezane sa Iranom preuzele su odgovornost za više od 750 napada na američke ciljeve u Iraku i regionu
Milicije u Iraku pojavljuju se kao najmoćniji posrednički akter režima u Teheranu i ozbiljna pretnja, u senci američkog-izraelskog napada na Iran.
Iran ima tajno oružje i ono je u Iraku, piše “Fri pres”, dodajući da je to nezgodan razvoj događaja za drugi rat predsednika Donalda Trampa protiv Irana. Amerika je prošlog leta izvršila udare na iranska nuklearna postrojenja, tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela. To tajno oružje Irana su moćne iračke milicije, koje su sredinom 2010-ih pomogle da se porazi Islamska država koja je 2014. zauzela drugi najveći grad u zemlji, Mosul.
Danas te iste milicije izvode napade na američke baze u Iraku, kao i na najbliže saveznike SAD poput Bahreina, Kuvajta i Saudijske Arabije.
Više od dve decenije iračka vlada balansira između SAD i svog suseda Irana, pokušavajući da održi dobre odnose sa dve zemlje koje su u međusobnom sukobu. Sad kad su SAD - zajedno sa Izraelom - i Iran u otvorenoj konfrontaciji, to je dovelo do toga da iračka teritorija postane meta obe strane, navodi Međunarodna kriza grupa (ICG) na svom sajtu. Vlada je proglasila neutralnost Iraka u sukobu, ali nije uspela da zemlju drži po strani. Pod zajedničkom platformom nazvanom Islamski otpor u Iraku, grupe povezane sa Iranom preuzele su odgovornost za više od 750 napada na američke ciljeve u Iraku i regionu.
Šta se dešava sa milicijama u Iraku
Milicije u Iraku koje podržava Iran lansirale su desetine eksplozivnih dronova na Saudijsku Arabiju i druge države Persijskog zaliva tokom više od pet nedelja borbi, kako piše WSJ u onome što postaje “prikriveni rat unutar rata” koji gura neke od najvećih svetskih proizvođača nafte ka otvorenom sukobu.
- Prema nekim saudijskim izvorima, skoro polovina od oko 1.000 napada dronovima na kraljevinu poteklo je iz Iraka. Među njima su napadi na saudijsku rafineriju u osetljivom naftnom čvorištu Janbu na Crvenom moru, kao i na naftna polja u njenoj istočnoj provinciji
- Dronovi lansirani iz Iraka gađali su jedini civilni aerodrom u Kuvajtu. Gađali su i Bahrein nakon što je Tramp početkom meseca najavio primirje, prema nekim izvorima. Milicije su napadale i kuvajtski konzulat u Basri i konzulat Emirata u Kurdistanu
Milicije u Iraku - zajedno sa Hezbolahom u Libanu - proširile su opcije Irana za napade. SAD su upozorile da one planiraju nove napade i savetovale građanima da se drže dalje od ambasade i konzulata u Iraku.
Kako je Irak postao bojno tlo u ratu u Iranu
Šiitske milicije u Iraku nastale su iz haosa nakon američke invazije na Irak 2003. Branile su šiitska područja od napada sunitskih militanata i borile se protiv američkih "okupatora". Iran je snabdevao mnoge od tih grupa oružjem, koje su kasnije igrale ključnu ulogu u borbi protiv boraca Islamske države koji su 2014. iz Sirije ušli u Irak.
Prema WSJ, danas postoji na desetine milicija sa oko četvrt miliona članova, više milijardi dolara sredstava i arsenalom koji uključuje rakete dugog dometa.
Najmoćnije od njih - Kataib Hezbolah i Asaib Ahl al Hak - imaju značajan uticaj i na iračku i na iransku vladu. One već dugo prete Saudijskoj Arabiji, Emiratima i Kuvajtu zbog njihovog protivljenja Iranu i veza sa SAD.
"Irak je mesto gde svi mogu da uzvrate udarac"
Zalivske države, nakon više nedelja iranskih osvetničkih napada, vide Irak kao mesto gde mogu da uzvrate bez direktnog napada na iransku teritoriju i izazivanja još žešćih odmazdi.
- Irak je mesto gde svi mogu da uzvrate udarac i to je legitimna meta. Ako žele da pokažu da niko ne može nekažnjeno da ih napada, to je dobro mesto za demonstraciju sile - rekao je za WSJ Majkl Najts, saradnik Vašingtonskog instituta.
On je ocenio da će Rijad verovatno započeti sa simboličnim napadima u Iraku kao upozorenje milicijama, dok bi Kuvajt i Bahrein mogli da dozvole SAD da koriste njihovu teritoriju za raketne napade na iračke milicije.
Rat u Iranu poklopio se sa periodom političkih previranja u Iraku, nakon parlamentarnih izbora u novembru. Sukobi oko toga ko treba da formira novu vladu ograničili su sposobnost iračkih lidera da razoružaju milicije i uklone ih iz državnog aparata, navodi WSJ, dodajući da je bivši premijer Nuri al-Maliki, koji ima bliske veze sa milicijama i Iranom, bio favorit za tu funkciju pre nego što se Tramp tome usprotivio ranije ove godine.
Šta dalje
Čak i ako se sukobi velikih razmera između SAD i Irana smire, odnosi SAD i Iraka ostaće zategnuti.
Dilema Vašingtona je jasna, navodi ICG. Dalji napadi na paravojne grupe mogli bi da razbuktaju frakcije koje podržava Iran i destabilizuju Irak. S druge strane, smirivanje tenzija moglo bi da učvrsti ugled i uticaj tih grupa. U zavisnosti od toga kada i kako okonča rat sa Iranom, kao i od sastava nove iračke vlade, Tramp bi mogao da promeni vremenski okvir za konačno povlačenje američkih trupa.
Za sada, administracija još nije odlučila kako da nastavi sa tim. Ali, postoji širok konsenzus da SAD treba da smanje svoje prisustvo u Iraku, kako vojno tako i diplomatski, kako je ICG rekao jedan bivši zvaničnik Trampove administracije.
