Iran ima 1.600 km obale pune pećina i skrivenih opasnosti odakle može da pokreće napade na brodove u moreuzu
Pomorska pratnja trgovačkih brodova je skupa, a njihovi PVO sistemi možda nisu dovoljni da zaustave određene vrste napada
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je saveznike da ponovo otvore Ormuski moreuz kako bi petina svetske nafte ponovo mogla da prolazi kritičnim plovnim putem koji je Iran blokirao otkako je započeo rat na Bliskom istoku. Ali, problem je u tome što bi pomorska pratnja za tankere u tom veoma uskom moreuzu bila skoro nemoguća.
Do ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza verovatno bi došlo nakon prekida vatre i međunarodnog pritiska na Iran, smatraju vojni stručnjaci i zvaničnici. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je prisilno otvaranje prolaza vojnom silom nerealno.
- Trajalo bi večnost, a sve koji prelaze moreuz izložilo bi riziku od iranskog napada - rekao je on.
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper rekla je, nakon sastanka više od 40 zemalja koje žele da ponovo otvore moreuz, da su razmatrani politički i diplomatski koraci, uključujući potencijalne sankcije, ali ne i vojna intervencija.
Tramp je rekao da će se udari na Iran nastaviti i da u utorak sledi jak talas napada ako se ne otvori Ormuski moreuz, a malo je verovatno da će za to vreme kompanije preduzimati rizike da šalju komercijalna plovila kroz ratnu zonu.
1.600 km obale pune pećina i skrivenih opasnosti
Iranska pomorska imovina je teško oštećena u američko-izraelskim napadima, ali glavna pretnja prolascima kroz Ormuz ne dolazi od konvencionalne mornarice Teherana, već od arsenala kopnenih protivbrodskih raketa, dronova, rojeva malih jurišnih čamaca, mini-podmornica i raznih vrsta mina.
I geografija komplikuje odbranu brodova jer je moreuz na svom najužem mestu širok svega oko 34 kilometra i podeljen je na trake radi razdvajanja pomorskog saobraćaja, što brodove tera na predvidljive rute. Vreme upozorenja na potencijalni napad i prilika da se reaguje bili bi izuzetno kratki.
Iran ima oko 1.600 km obale duž Persijskog zaliva, odakle može da pokreće napade na brodove. Obalom dominiraju planine i uvale, tuneli ispod stena i slane pećine, što sve ide u prilog Iranu da lansira iznenadne napade, npr. sa rojevima brzih čamaca koji se tu skrivaju.
Posledica toga je da će brodske kompanije verovatno čekati dok se ne postigne prekid vatre i međunarodna zajednica ne reaguje. Profesor Kristijan Biger sa Univerziteta Kopenhagen rekao je “Njujork tajmsu” da će prvi korak u otvaranju Ormuza verovatno biti rezolucija Ujedinjenih nacija i multinacionalne snage koje će nadgledati saobraćaj.
Šta će Evropa da uradi
Njujork tajms je to nazvao “Trampovom nemogućom misijom”.
Naime, evropski lideri, pod pritiskom Trampa, razmatraju šta da urade da deblokiraju vitalni prolaz jednom kad se rat okonča. Oni su odbili da ispune Trampove zahteve za slanje ratnih brodova, ali teško uspevaju da se usaglase oko plana akcije. Mnoge nacije uključene u pregovore, uključujući Nemačku i Italiju, insistiraju na tome da bilo kakav međunarodni napor bude uz “blagoslov” UN, što bi moglo dodatno da uspori akciju. Vojni lideri će ovo razmatrati na razgovorima sledeće nedelje, piše “Volstrit žurnal” (WSJ).
Napeta debata u Evropi reflektuje koliko bi teško moglo da bude zaista obezbediti Ormuski moreuz na temelju krhkog primirja. Nijedna od opcija dostupnih Evropi, zalivskim zemljama ili drugima ne deluje potpuno sigurno, čak ni pod pretpostavkom obustave glavnih borbi.
Prema WSJ, ima više ideja u Evropi, a to su:
- Pomorska pratnja: Francuzi su više puta ukazivali na mogućnost da njihovi brodovi učestvuju u pratnji trgovačkih plovila kroz moreuz nakon završetka rata. Ali, problem je u tome što je pomorska pratnja skupa, a njihovi PVO sistemi možda nisu sami po sebi dovoljni da zaustave određene vrste napada ukoliko Iran odluči da ponovo pokrene napade. Prošlog meseca je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upitao šta SAD očekuju da će nekoliko evropskih fregata postići u Ormuzu, kad ni moćna američka mornarica to ne može sama da uradi
- Čišćenje mina: Nemački i belgijski zvaničnici spremni su, između ostalih, da pošalju minolovce da očiste moreuz od eksploziva nakon rata. Problem kod ovog je što zapadni vojni lideri nisu sigurni da je Iran zaista postavio mine u Ormuz, delimično zato što neki iranski brodovi i dalje prolaze kroz njega. Dakle, oni bi mogli da se rasporede kao deo pomorske pratnje, ali možda neće imati mnogo posla
- Pomoć iz vazduha: Amerika je pritiskala Evropu da pošalje borbene avione i dronove da presreću bilo kakve iranske vazdušne napade na brodove. Ali, ovo je takođe prilično skupo, a nema garancije da će uspeti. Iran može da napadne brodove sa samo jednim vojnikom u gliseru, a ako im uspe svega nekoliko pokušaja - to može da bude dovoljno da tankeri odustanu od prolaska
- Sve to, plus diplomatija: Ovaj plan podrazumeva da se koriste pregovori i ekonomski pritisak da se Iran odvrati od budućih napada, ali i da se rasporede različite vojne mere kako bi se to sprovelo. Opet, ovo je skupo i nema garancija. Pregovorima se do sada malo šta postiglo na planu zaustavljanja borbi, ali, prema WSJ, ovo bi mogla da bude najrealnija šansa Evrope, u nedostatku boljih alternativa
Šta ako ništa od toga ne uspe
Iran je ove ove nedelje rekao da će nastaviti da kontrolišu saobraćaj kroz Ormuz i nakon rata. Već su napravili planove da brodovi plaćaju takse za prolazak kroz moreuz koji bi, prema međunarodnom pravu, trebao da bude slobodna vodena ruta.
Nastavak blokade predstavlja rizik od globalne ekonomske katastrofe. Zemlje širom sveta zavise od pošiljki kroz moreuz za, između ostalog, gorivo i đubrivo. U nekim regionima prete nestašice. U drugima - poput Evrope - visoke cene nafte, gasa i đubriva podigle su pretnju od naglog rasta inflacije i kolapsa ekonomskog rasta.
