Prema nekim izveštajima, ima najmanje 1,3 miliona prijava - što je mnogo više od 500.000 koliko je očekivala vlada
Španski program prevazilazi čak i italijansku amnestiju iz 2002, ali ne i američku iz 1986.
Najmanje milion imigranata u Španiji zatražilo je legalizaciju svog statusa nakon što je ova južnoevropska država ranije ove godine pokrenula meru za integraciju stranaca koji žive i rade u zemlji bez dozvole.
Migranti puni nade formirali su dugačke redove dok su prikupljali neophodnu dokumentaciju kako bi dokazali da ispunjavaju kvalifikacione kriterijume za jednogodišnji boravak i radnu dozvolu.
Britanski “Telegraf” piše da je Španija je pokrenula “najveću migrantsku amnestiju u istoriji Evrope”, omogućivši stotinama hiljada ljudi bez regulisanog statusa da legalizuju svoj boravak i rad u zemlji. Ova politika je takođe u oštroj suprotnosti sa pojačanim naporima za deportaciju koji se sprovode u drugim delovima Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama.
Šta migranti dobijaju
Rok za prijavu za program, koji je najavljen u januaru a počeo u aprilu, zatvoren je u utorak.
Program je bio otvoren za one koji su ušli u Španiju pre 1. januara i nudio je migrantima bez pravnog statusa jednogodišnju boravišnu dozvolu sa mogućnošću obnavljanja, ukoliko su proveli pet meseci živeći u zemlji i imaju čist krivični dosije. Posebne odredbe uvedene su za migrante koji nisu uspeli da na vreme pribave dokaz o nekažnjavanju iz matičnih zemalja.
Prema AP-u, zahtev za legalizaciju podnelo je oko milion migranata u Španiji, dok britanski “Telegraf” navodi da ima najmanje 1,3 miliona prijava. Samo je do 12. juna primljeno oko 900.000 prijava, od čega je trenutno 360.000 dobilo privremene boravišne dozvole kako se zahtevi obrađuju.
Sve prijave podnete do isteka roka biće razmatrene u narednim nedeljama, a konačne odluke očekuju se u roku od tri meseca.
"Čin pravde"
Pedro Sančez, premijer Španije, opisao je amnestiju kao “čin pravde i nužnosti”, tvrdeći da ljudi koji već žive i rade u Španiji treba da to čine “pod jednakim uslovima” i da plaćaju poreze.
Maurisio Valjente, direktor Španske komisije za izbeglice (CEAR), procenio je da će konačan broj ljudi kojima će status biti legalizovan iznositi oko 900.000. On je upozorio da među prijavama ima duplikata, ali je naglasio da je “procenat odobrenja veoma visok” jer su uslovi “veoma jednostavni i veoma jasni”.
"Španci su prevazišli Italijane, ali ne i Regana"
Ovo je sedma velika legalizacija migranata u Španiji od '80-ih godina prošlog veka. Dosadašnje amnestije bile su znatno manje:
- 2005. godine legalizovan je status oko 576.500 ljudi
- 2001. ta brojka je bila 221.083
Prema britanskom “Telegrafu”, aktuelni program prevazilazi čak i italijansku amnestiju iz 2002, kada je 634.700 radnika bez dokumenata prešlo u formalnu ekonomiju. Ipak, manji je od amnestije koju je 1986. potpisao tadašnji američki predsednik Ronald Regan, a koja je omogućila stalni legalni boravak za oko 2,7 miliona migranata bez dokumenata.
Kolumbijci čine oko 30% svih podnosilaca zahteva i predstavljaju najveću grupu aplikanata. Oni su, kako navodi AP, jedna od najvećih migrantskih grupa u Španiji, sa više od 980.000 stanovnika poreklom iz Kolumbije koji tu žive.
- Marokanci čine 14% aplikanata
- Venecuelanci 10%
- Peruanci 9%
Ključni sektori španske ekonomije - uključujući poljoprivredu, turizam i uslužne delatnosti - u velikoj meri zavise od radne snage iz Južne Amerike i Afrike, navodi AP.
Danas je svaki peti stanovnik Španije rođen van zemlje. Od ukupno 50 miliona stanovnika, oko 10 miliona je rođeno u inostranstvu. Mnogi dolaze iz Kolumbije, Venecuele i Maroka, bežeći od nasilja, političke nestabilnosti ili u potrazi za boljim ekonomskim prilikama.
Sukobi u Evropi zbog amnestije
Ova amnestija učinila je Španiju izuzetkom u Evropi, gde većina vlada - uglavnom konzervativnih - pooštrava mere protiv ilegalne migracije i ubrzava deportacije. Evropska komisija upozorila je da će boravišne dozvole važiti isključivo u Španiji, a ne i u ostatku EU.
Sančez se zbog ove politike navodno sukobio sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni na samitu Evropskog saveta u junu. Meloni, koja se zalaže za stroge evropske migracione propise - uključujući centre za deportaciju van teritorije EU - upozorila je da bi španska amnestija mogla da ima posledice po Šengen zonu bez pasoških kontrola.
Izbori sve bliže, Sančeza drmaju skandali
Amnestiji su se takođe protivili glavna španska opoziciona stranka desnog centra - Narodna partija (PP) - i krajnje desni Voks, tvrdeći da će mera privući još više ilegalnih migranata. Uoči izbora naredne godine, PP vodi u anketama sa oko 30% podrške, ispred Sančezove Socijalističke radničke partije (PSOE), kojoj se predviđa oko 26%. Ukoliko PP bude želela da smeni Sančeza, verovatno će morati da formira koaliciju sa Voksom za koji se, prema “Politiku”, predviđa da će osvojiti 17% glasova.
Sančez je pod pritiskom zbog skandala oko korupcije koji je zahvatio njegove saveznike i članove porodice - uključujući suprugu Begonju Gomez.
Uprkos tome, španska ekonomija beleži brži rast od većine evropskih zemalja, koje su usporile nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Španija sada očekuje rast ekonomije od 2,6 odsto u 2026, više od prethodno procenjenih 2,2 odsto, dok tamošnje Ministarstvo ekonomije takođe predviđa rast veći od dva odsto godišnje sve do 2029. Taj ekonomski zamah delimično je podstaknut upravo migrantima, koji popunjavaju manjak radne snage u ključnim sektorima poput ugostiteljstva i brige o starijima, uz istovremeno povećanje uplata u sistem socijalnog osiguranja. Sančez tvrdi da će legalizacija njihovog rada dodatno da ojača ekonomski rast i zaštiti javni penzioni sistem, jer će omogućiti dolazak mlađe radne snage u zemlju.
