Ako volite STARE CRTANE FILMOVE I STRIPOVE, to znači da ste POSEBNI, kažu psiholozi: Evo zašto je nostalgija mnogo više od sećanja na prošlost

Poseban miris, pesma ili stari časopis često su dovoljni da nas vrate u neko drugo vreme. Srećnije, bolje, lepše, bezbrižnije... Podesuju čudesnu moć da nas za tren oka, poput neke vremenske mašine, "ubace" natrag u detinjstvo, sa dobro poznatim glasovima, mestima i onim najvažnijim – osećajem sigurnosti. To posebno iskustvo, emotivno sećanje i čežnja za lepim trenucima iz prošlosti u psihologiji se naziva nostalgija.

Dugo se smatrala tek sentimentalnim osvrtom ili znakom da se osoba ne nosi dobro sa sadašnjošću, da se ne snalazi u realnom vremenu. Međutim, istraživanja pokazuju drugačiju sliku. Nostalgija može biti važan psihološki resurs, posebno tokom perioda kada se čovek suočava sa nenadoknadivim gubitkom, neizvesnošću ili iscrpljenošću.

Termin potiče iz grčkog jezika: "nostos" znači povratak kući, "algos" je bol. Prvobitno se odnosila na bol ljudi koji su dugo bili odvojeni od domovine i rodnog kraja. Ali, ne mora nužno da predstavlja čežnju za zavičajem.

Čežnjivo sećanje na prošlost

Danas, psiholozi shvataju nostalgiju kao čežnjivo sećanje na bolju prošlost. Ne radi se samo o neutralnoj refleksiji, već o emocionalnom, gorko-slatkom iskustvu u kojem se kombinuju radost i melanholija. Sećate se nečeg lepog i istovremeno ste setni zbog saznanja da je to vreme prošlo. Tužni ste, ali i zahvalni jer ste doživeli to što vam je toliko važno.

Stručni časopis "Journal of Experimental Social Psychology" opisuje nostalgiju kao međukulturni i univerzalni ljudski fenomen, kao fundamentalnu ljudsku emociju. Prema ovoj analizi, ona može ojačati blagostanje, osećaj smisla, društvenu povezanost i psihološku otpornost. Evo jednog savršenog primera za tu tezu...

"Slučaj" Miki Maus

Gospodin K. ima 61 godinu. Pre nekoliko meseci, njegova majka je neočekivano preminula. Sa 85 više nije bila mlada, ali do samog kraja je smatrana izuzetno zdravom i aktivnom ženom. Njena smrt ga je, ipak, potpuno zatekla. Nedelje koje su usledile bile su ispunjene posetama vladinim kancelarijama i bolnim procesom čišćenja njenog stana. Činilo se da svaki predmet čuva uspomenu. Jednog popodneva, gospodin K. je otvorio staru fioku. Unutra je bilo nekoliko gomila stripova o Mikiju Mausu. Neke je odmah prepoznao.

Seda na stolicu i počinje da lista stranice. Već kod pete ili šeste dešava se nešto čudno. Kao da su se otvorila vrata drugog sveta... Crteži, čak i blago požuteli papir vraćaju ga u detinjstvo. Ponovo vidi sebe kako sedi u dnevnoj sobi u roditeljskom domu. Napolju pada kiša. Majka mu donosi toplu čokoladu. Nestrpljivo čita najnovije avanture Mikija, Paje Patka, Šilje. Slike oživljavaju, tu su boje, mirisi, glasovi... Kao da je bilo juče.

U početku ga obuzima duboka tuga – zna da je to srećno detinjstvo odavno završeno. Njegova majka, koja je bila centralni deo ovih sećanja, više nije tu. Ali, postepeno se nešto menja... Zahvalnost kao da odagnava bol. Gospodin K. shvata da sećanja nisu izgubljena. Ona žive u njemu. I zauvek će biti tu. Ponovo oseća sigurnost i ogromnu sreću što je mogao sve to da doživi.

Konačno, pažljivo odlaže stripove i u sebi zahvaljuje majci. Nostalgija nije odnela neizmernu tugu, ali ga je transformisala. Gubitak postaje povezanost. Tuga rađa smisao.

Zašto crtani filmovi imaju umirujući efekat

Nostalgija se posebno često javlja tokom stresnih perioda. Istraživanja identifikuju nekoliko tipičnih okidača: usamljenost, neizvesnost, gubitak kontrole, društvene krize, prelazne faze u životu, smrt bliskih osoba. Kada ljudi osećaju da im nešto izmiče ili da im nedostaje unutrašnja stabilnost, mozak očigledno podseća na vremena koja su bila povezana sa sigurnošću, bliskošću, i orijentacijom, objašnjavaju psiholozi.

Iz psihoterapeutske perspektive, ovo je potpuno razumljivo. Sećanje ne čuva samo činjenice, već i emocionalna stanja. Oni koji se sećaju srećnih trenutaka iz detinjstva često istovremeno izazivaju emocije poput sigurnosti, poverenja, zaštite. No, prošlost se ne romantizuje automatski. Umesto toga, ona služi kao podsetnik da život obuhvata više od sadašnjeg tereta.

Zašto stari crtaći često imaju tako smirujući efekat? Mnogi odrasli ljudi i dalje gledaju serije i filmove u kojima su uživali decenijama ranije, kada su bili deca. Na prvi pogled, ovo može izgledati kao puka navika. U stvari, poznati sadržaj ispunjava važnu psihološku funkciju. Priče su poznate, kao i likovi i muzika, a i zaplet je predvidljiv. Tokom neizvesne ili stresne faze života, one mogu pružiti osećaj topline i sigurnosti. Nostalgična iskustva tada deluju kao emocionalna protivteža svakodnevnom životu.

Kognitivni lek protiv bola i antistres terapija

Psiholozi nazivaju nostalgiju vrstom "kognitivnog leka protiv bolova". To znači da sećanja mogu pomoći u ublažavanju mentalne iscrpljenosti i stabilizaciji psihološke ravnoteže. Studije takođe pokazuju da može ojačati optimizam, samopoštovanje i povezanost sa drugima. Nekad je dovoljna i sitnica da pritisne okidač, a osim crtaća, filmova i serija, to su i stripovi, dečje knjige, omiljena muzika iz mladosti, stare porodične fotografije, slatkiši i sladoledi, mirisi, igračke, pisma, mesta koja smo posećivali, davno zaboravljene stvari na tavanu.

Nije važan sam predmet, već njegov značaj. Ono što kod jedne osobe ne izaziva emocije, kod druge može otključati čitave svetove sećanja.

Istraživanja pokazuju da nostalgija može biti posebno korisna kada je svesna i umerena. Postoje različiti načini da se to postigne. Pre svega, sakupljajte uspomene bez bojazni da će vas neko zbog toga čudno gledati. Lična kutija sa blagom ispunjena slikama, pismima, knjigama ili časopisima može biti veoma korisna u teškim vremenima. Takve stvari vas podsećaju na to ko ste i šta vas je oblikovalo.

Recept za "održavanje" nostalgije

Slušajte muziku iz prethodnih godina. Muzika ima veoma jak efekat na evociranje uspomena i epizoda koje su nekad vrvele od emocija. Čak i nekoliko minuta je dovoljno da se vrate pozitivna osećanja. Gledaste stare omiljene filme, jer poznate priče unose sigurnost, a to ima "efekat stabilizacije", naročito tokom stresnih vremena.

Podelite uspomene sa drugima. Razgovori sa braćom i sestrama, prijateljima ili starim drugovima mogu ojačati osećaj povezanosti i zajedničke istorije.

Nostalgija nije automatski pogled unazad, iako se ponekad kritički posmatra jer, prema nekima, podstiče život u prošlosti. Preterano zadržavanje na idealizovanoj prošlosti zaista može biti problematično, ali ako je zdrava, nostalgija ne znači odbacivanje sadašnjosti, već korišćenje prošlosti kao izvora snage za "ovde i sada".

Upravo u tome bi mogla da leži njena snaga. Kada nas nešto boli, kada se suočavamo sa gubicima, kada budućnost deluje neizvesno, a svakodnevnica iscrpljuje, nostalgija nas podseća da se život ne sastoji samo od sadašnjeg trenutka, već da nudi mnogo više opcija. Povezuje nas sa ljudima, mestima i iskustvima koja su nas oblikovala, a sve što je potrebno može da bude stari strip, poznati crtani film ili ukus sladoleda iz detinjstva.